Slučaj braće Bitići

Slučaj Bitići: Veštačenje FBI
Svedočenje policajca iz Prokuplja
"Bitići": Ukinut pritvor optuženima
Anđelković negira Bitićija
"Leševi zakopani u jami za smeće"

Slučaj Bitići - zločin i tajna

Tela 23-godišnjeg Agrona, dve godine mlađeg Mehmeta i 25-godišnjeg Ilija Bitićija pronađena su 2001. godine na površini masovne grobnice u Petrovom selu kod Kladova.

U grobnicama u Petrovom Selu pronađena su tela još 67 muškaraca i sedam žena sa Kosova.

Tela su dovezena u hladnjači, preko Istočne Srbije, a na njihovom ukopavanju u masovnim grobnicama u Petrovom Selu, angažovani su komunalni radnici.

Utvrđeno je da su braća Bitići ubijena u julu 1999. godine, na policijskom poligonu u Petrovom selu, neposredno nakon završetka ratnih operacija na Kosovu.

Oni su se borili u sastavu “Atlantske brigade” Oslobodilačke vojske Kosova. Bili su američki državljani, rođeni u Ilinoisu, u Čikagu. Pri ulasku u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, na teritoriju Kosova, ušli su iz Albanije, bez evidencije kod državnih organa.

Pre dolaska na Kosovo, živeli su u Njujorku, gde su imali piceriju. Njihova majka i rodbina žive u to vreme u Prizrenu.

Odmah posle zavšetka NATO intervencije u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i potpisivanja Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma, pomažu komšijama, romskoj porodici Mitrović iz Prizrena da se vrate u Srbiju, u Kraljevo, gde su izbegli tokom rata na Kosovu.

Zaustavlja ih policija na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zbog kršenja zakona o kretanju i boravku stranaca, odvode ih u Kuršumliju, gde im sudija za prekršaje određuje 15-dnevnu kaznu zatvora koju izdržavaju u zatvoru u Prokuplju.

Na zahtev za uslovno puštanje, pušteni su kući tri dana ranije. Na sporedni izlaz iz zatvora u Prokuplju izvedeni su 8. jula 1999. godine. Obavešten da će biti pušteni na slobodu, komšija Miroslav ih čeka na glavnom ulazu.

Prema svedočenju Miroslava Mitrovića, Aleksandar Đorđević, upravnik zatvora u Prokuplju, mu je rekao da su po braću Bitići ispred zatvora došla dva muškaraca u civilu, u belom automobilu, bez registarskih oznaka.

Braća Bitići su, međutim, već na putu ka Petrovom Selu, nekoliko stotina kilometara udaljenom od Prokuplja. Odvedeni su u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije gde su, nakon dva dana, ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.

Od trenutka nestanka svoje braće, njihov brat Fatos i cela porodica koji sada žive u Njujorku, sprovode privatnu istragu. Istovremeno, istragu vodi i FBI, dok ambasada SAD u Beogradu pažljivo prati ovaj slučaj. Ubistvo braće Bitići SAD vide kao smišljeno ubistvo njenih državljana.

Iz njujorškog sedišta Udruženja albansko-američkog prijateljstva upućen je zahtev Senatu i Predstavničkom domu da «SAD uslove svaku dalju konkretnu podršku Beogradu hitnim i potpunim razrešenjem slučaja braće Bitići». Njihovu obdukciju i identifikaciju, pored naših stručnjaka, obavili su, na zahtev SAD, i eksperti FBI. Posmrtne ostatke braće Bitići preuzeo je u februaru 2002. godine, američki konzul Tomas Rajs, i oni su transportovani u Ilinois.

Okružno tužilaštvo u Negotinu, nakon prikupljenih izjava tridesetak lica, podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije zbog osnovane sumnje da je protivpravno uhapsio braću Bitići. Pošto se Đorđević tada već nalazio u bekstvu, istražnom sudiji opštinskog suda u Kladovu podnet je zahtev za njegovo lišavanje slobode.

Đorđević je početkom 80-ih bio komandant policijskih jedinica na Kosovu. Bio je čovek od poverenja Slobodana Miloševića. U vreme otkrivanja masovnih grobnica, bivši ministar policije Dušan Mihajlović, koji je odbio da govori za ovaj film, rekao je medijima da je Đorđevića jedan od izvršilaca Miloševićeve naredbe o asanaciji bojišta i uklanjanju svih žrtava sa Kosova. Jula 1999, Milošević ga je odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena.Penzionisan je početkom maja 2001. godine, kada je izbila na videlo afera sa hladnjačom u Dunavu sa telima kosovskih Albanaca. Zbog ratnih zločina koje su policijske i vojne snage Srbije počinile nad kosovskim Albancima, na spisku je najtraženijih haških optuženika.

Državni tužilac zahtevao je da se sasluša i Goran Radosavljević Guri, u to vreme komandant Žandarmerije. Tužilac je naveo da postoji osnovana sumnja da je Radosavljević bio upoznat sa ovim slučajem zbog toga što je u vreme kada su Bitići boravili u policijskom objektu u Petrovom selu bio komandant tog objekta i u stalnom kontaktu sa načelnikom Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimirom Đorđevićem.

General Radosavljević izjavio je tada da je u Petrovom Selu boravio samo povremeno, a da je u to vreme, jula 1999. godine, bio na godišnjem odmoru, u lovu sa svojim prijateljima.

“Sećam se da sam se jednom prilikom, posle povratka sa godišnjeg odmora, susreo sa Vlastimirom Đorđevićem u zgradi MUP-a i on me je tada upitao gde sam bio prošle nedelje i da li me je Sreten Popović obavestio o nekom događaju. Rekao sam mu da sam bio na godišnjem odmoru i upitao ga o čemu se radi. General Đorđević mi je rekao da je sve u redu i da je on taj posao završio sa Popovićem”.

General Radosavljević nam je rekao da ne želi da govori o slučaju Bitići jer je istraga u toku, a da je svoja izneo nadležnim organima.

Miroslav Mitrović preminuo je 2004. godine u Kraljevu, gde njegova porodica i danas živi u dvostrukom strahu od omazde. Od Srba, raseljenih lica sa Kosova koji žive u Kraljevu s jedne strane jer su pomogli kosovskim Albancima, pripadnicima OVK, i s druge strane od samih Albanaca jer se osećaju odgovornim za smrt braće Bitići. Njegova supruga Ajša Mitrović, koja je sa njim bila u Prokuplju kada je otišao da se raspita gde su braća Bitići, kaže da ga je ubio strah pomešan sa osećanjem griže savesti.

Slobodan Borisavljević, koji je u vreme Slobodana Miloševića zauzimao visoke funkcije u policiji i bio upućen u mnoge zločine koje je ta policija počinila, sada je ponovo na rukovodećem položaju u MUP-u, na čelu Službe za otkrivanje ratnih zločina. Slobodan Borisavljević je obavljao više važnih funkcija, a zanimljivo je da je bio zamenik šefa kabineta načelnika Javne bezbednosti, generala Vlastimira Đorđevića. Prema svedočenju Dragana Karleuše, koji je vodio istragu o hladnjači i masovnim grobnicama u Batajnici i Petrovom Selu, Slobodan Borisavljević je bio upoznat s počinjenim zločinima, jer je prisustvovao sastanku na kom je Vlastimir Đorđević predočio upustva za takozvanu asanaciju terena koja je prethodno dobio od Slobodana Miloševića, Radomira Markovića i Vlajka Stojiljkovića.

Slobodan Borisavljević odbio je da govori o slučaju Bitići takođe jer je istraga u toku.

Zahtev za utvrđivanje činjenica o tome ko je naredio ubistvo braće Bitići, a ko je izvršio zločin Okružno tužilaštvo u Negotinu u više navrata je upućivalo MUP-u. Isto je učinio i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

U pismu Nedeljnom telegrafu 16. juna 2004. godine, u koverti koja je stigla iz moskovske pošte, Đorđević piše:

„Što se tiče moje uloge u slučaju Bitići mogu da kažem sledeće: Informativno sam bio upoznat da su tri Albanca koji su došli iz Amerike i borili se kao pripadnici OVK ilegalno prešli granicu, da su uhvaćeni i prekršajno kažnjeni za ilegalni prelazak. Pošto me je načelnik SUP-a Prokuplje obavestio da im izrečena kazna ističe, o tome sam obavestio ministra koji mi je naložio da ih preuzmu pripadnici Posebne jedinice policije i smeste u centar za obuku u Petrovom selu, a da će on poslati ekipu koja će ih preuzeti i daljom obradom utvrditi njihovu ulogu i činjenje eventualnih zločina u sastavu UČK. Nalog sam telefonom predao dežurnim radnicima u centru, a oni su me kasnije izvestili da su zadatak obavili i da je lica preuzela upućena ekipa. Dobro se sećam da sam dežurnima u centru izdao nalog da strogo vode računa o njihovoj bezbednosti. Poptpuna je neistina da mi je Slobodan Milošević na sastanku na kome su prisustvovali ministar Vlajko Stojiljković, Radomir Marković, ja i još neki (po navodima Karleuše) naredio da izvršim asanaciju terena. Spreman sam da odgovaram pred svakim domaćim sudom kome je cilj utvrđivanje istine i stepena individualne odgovornosti.“

U izjavi datoj pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Kladovu, inspektor Zoran Stanković je naveo da su postojala spremna rešenja o oslobađanju braće Bitići i da misli da su im ta rešenja uručena.

„Razgovarao sam sa nekim iz uprave zatvora. Rečeno mi je da su tog dana, negde oko 13 časova, došla dva lica sa nekim belim vozilom i da su ih preuzeli. Tako nešto se prvi put desilo otkako radim kao inspektor. Kasnije sam od upravnika zatvora saznao da ga je tog dana nazvao načelnik SUP-a Prokuplje Milisav Vučković i najavio da će neka lica iz MUP-a doći po braću Bitići.“

Tužilaštvo u Negotinu je predložilo i da policija sasluša Obrada Stevanovića, bivšeg pomoćnika ministra policije. On je bio komandant operativno-potražnog tima MUP-a Srbije čiji su članovi odveli braću Bitići iz zatvora u Prokuplju. Stevanović je jedan od svedoka odbrane Slobodana Miloševića u Hagu.

 

      
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku