Najskuplja skijališta na svetu

Ova mesta posećuju slavni, glumci, sportisti, predsednici država, svi koji imaju dubok džep.

Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Bankar Magazin

Dnevni ski-pas košta i do sto dolara, večera nekoliko stotina, a u vanpansionskoj ponudi su skupi restorani, klubovi u koje ulaze samo oni koji godišnje za članarinu izdvajaju više od 100.000 dolara, butici poznatih kreatora. Ovdašnji bogataši ne žele da se zna gde odsedaju

Gotovo svaki kontinent ima poneko skijalište dostupno samo onima sa pozamašnim bankovnim računom.

Poznate skijaške zemlje na starom kontinentu, Fransucka, Austrija, Švajcarska i Italija imaju bar jedan ovakav biser u kome su skijali plemstvo, predsednici država, sportisti, glumci…

Neka od tih mesta nalaze se u ponudi i turističkih agenija koje posluju u Srbiji, tako da će se i ove, kao i prošle godine, mnogi u „žutoj štampi“ pohvaliti da su bili u, na primer, švajcarskom Sent Moricu (St. Moritz) ili Davosu, austrijskom Kicbilu (Kitzbühel), francuskom Šamoniju (Chamonix). Ovakve sedmodnevne avanture, sa smeštajem u hotelu sa pet zvezdica, koštaju i po nekoliko hiljada evra. Ni van Evrope, takođe, ne manjka ekskluzive.

Jedno od najpoznatijih svetskih skijališta je Aspen koji se nalazi u američkoj državi Kolorado, a tik uz njega su kanadski Visler Blekomb (Whistler Blackcomb) i novozelandski Trebl Kon (Treble Cone). U njima samo dnevna karta za žičaru staje bar sedamdesetak dolara, večera za dvoje, bez vina, stotinak, a prenoćište u vilama i apartmanima više hiljada dolara. Jasna Cvjetićanin-Ostojić, direktorka turističke agencije „Follow me“, kaže da nekoliko stvari ova mesta svrstava u izletište elite. Pre svega tradicija koju imaju, kvalitetna ponuda, besprekorne staze i vanpansionska ponuda.

Whistler Blackcomb, Kanada - Photo: Derek Purdy / Flickr

„Na tim stazama čaj košta šest, sedam i više evra, večera za dvoje najmanje 100 evra. Prodaje se isključivo garderoba poznatih brendova“, kaže ona za Bankar. Manje, a skuplje

Na to koliko su skupi i da za obične i ne mare, govore i slogani nekih od njih. Tako je krilatica Aspena „Bolje manje, ali skuplje“. I zaista je tamo sve skupo, dnevna karta za žičaru staje oko 70 evra, večera za dvoje, bez pića, minimum 100 dolara, a pojedini klubovi su dostupni samo članovima koji za to zadovoljstvo izdvajaju godišnje više od 100.000 američkih dolara.

Hotela je veoma malo, rentiraju se pre svega apartmani i vile, a u najboljima noćenje staje i nekoliko hiljada evra. Ukoliko baš neko želi da kupi nekretninu, a ruku na srce više se rentiraju, moraće da „istrese“ milione evra. Koliko? Zavisi naravno od veličine, mesta na kom se nalazi, opremljenosti. Vanpansionska ponuda je, takođe, prilagođena džepu turista, pa se tako nižu butici sa garderobom Ralfa Lorena, Fendija, Prade. Gradić je toliko slavan da su ga “posećivali” i likovi iz serija Dinastija, Beverli Hils i Santa Barbara, pa kako ne bi onda i prave zvezde čija su i ski-odela markirana.

Aspen, SAD - Photo: felix388 / Flickr

Aspen je poznat po strminama i po četiri odvojene planine. Obližnja skijališta nude staze za sve uzraste. U njegovoj blizini se nalazi i Vejl koji sebe reklamira sloganom „Bez konkurencije na svetu“. Ima 174 skijaške staze i 30 žičara, ovo je najveći skijaški centar u Sjedinjenim Američkim Državama i organizator Svetskog prvenstva u skijanju 1999. Ski-pas ove sezone staje oko 100 dolara dnevno. Zar bi to „smrtnici“ uopšte mogli priuštiti sebi?

Nešto severnije, u Kanadi, u državi Britanska Kolumbija, na sat vožnje od Vankuvera, nalazi se Visler Blekomb. Ovo skijalište je često pobeđivalo u anketama za najbolje skijalište Severne Amerike, a tu titulu preuzeo je upravo od Aspena i Vejla. U simpatičnom selu skijaši mogu naći sve za čime žude, od kafića i butika sa svetskim brendovima do stotinak restorana za ljubitelje svih kuhinja.

Visler Blekomb ima najveću skijašku površinu u Severnoj Americi, čak 32 kvadratna kilometra, 200 registrovanih skijaških staza, 38 liftova koji imaju kapacitet od 61.000 skijaša na sat vremena. Najviša tačka je na 2.284 metra, a Visler selo leži na 675 metara nadmorske visine. U njemu su zimovale mnoge poznate holivudske ličnosti - Nikol Kidman, Kameron Dijaz, Sandra Bulok… Visler ima reputaciju „skijališta slavnih i bogatih“. Domaćini to, međutim, ne vide kao veliku senzaciju, jer, kako kažu, njihov Visler je privlačan svima podjednako.

U drugoj kanadskoj državi, Kvebeku, na sat vremena vožnje od Montraela je rizort Mon Tremblan. Nekoliko imućnih američkih porodica osnovalo je ovaj ski-centar početkom prošlog veka. Odlučili su ovde da investiraju kako zbog ljubavi prema skijanju, tako i zbog opčinjenosti okolinom i seocima, koja su se, zbog uticaja francuske kolonijalizacije, razlikovala od predela u Sjedinjenim Američkim Državama. Na Mon Tremblanu nema čekanja u redu za ski-lift, što je inače i moto ovog centra. Kapacitet za prevoz skijaša je 27.230 na sat. Cena ski-pasa za poludnevno skijanje je 50 dolara, za decu do 12 godina 30 kanadskih dolara i za omladinu do 18 godina 36 dolara.

I južna hemisfera „konja za trku ima“, pa se tako među top skijalištima našao novozelandski Trebl Kon (Treble Cone). Nije otvoren tako davno, tek mu je 33 godine, zato je među elitom možda i najmanje poznat, posebno evropskom i severnoameričom. Premda, bogati stanovnici države u kojoj se nalazi, obližnje Australije i profesionalni skijaši svakako nisu propustili da otkriju njegova brojna skrivena blaga i da krstare tamošnjim stazama. Biseri Starog kontinenta

I evropska mondenska skijališta ne zaobilaze poznati. U jednom od njih, odmaralištu Leh (Lech) boravili su, na primer, Boris Beker, Vladimir Putin, članovi kneževske porodice iz Monaka kao i pokojna britanska princeza Dajana. Jasna Cvjetićanin-Ostojić kaže da i oni u ponudi imaju nekoliko ekskluzivnih zimskih odredišta, ali da se zbog standarda građana prevashodno prave aranžmani sa nešto nižim cenama. To ne znači, prema njenim rečima, da ovdašnji bogataši ne idu u Kicbil, Tri doline, Šamoni, već to najčešće ne rade preko agencija.

„Ti ljudi putuju često i rezervišu sami, ili preko svoji prijateljskih i poslovnih veza, plaćaju karticama. S druge strane, obično i ne vole da se zna gde odsedaju, pa na taj način čuvaju privatnost“, objašnjava ona.

Naime, pomenuto mesto Leh nalazi se iznad tunela Arlberg, a u njegovoj blizini su i druga skijališta, Zuers i St. Anton, što posebno pogoduje onima koji vole da menjaju staze. Od pomenutih austrijskih zimskih oaza na ovdašnjem tržištu je još poznatiji Kicbil, često nazivan „biser Alpa“. Smešten je u oblasti Tirol i jedno je od najstarijih skijališta u Evropi budući da je u njemu skijaški sport zaživeo još krajem 19. veka. Meštani ovog sedam stoleća starog sela tvrde da je ovde, zapravo, rođeno alpsko skijanje.

Prva gondola otvorena je dvadesetih godina prošlog veka, a u međuvremenu ponuda je obogaćena sa mnogo skijaških liftova. U jeku sezone ovde se organizuje i „skijaški safari“ koji predviđa skijanje od jednog mesta preko svih staza i žičara dok se ne obiđe celo područje i završi u nekom selu. Mesta podno Kicbila poznata su kao središte mondenskog života s bogatom ponudom, diskotekama, barovima, kazinima, restoranima. Pošto u njega dolaze dobre trošadžije i ne iznenađuje što im se na svakom koraku omogućava da isprazne novčanik.

Cela regija Tirol je, inače, ispunjena ekskluzivnim skijalištima, dolinama i ledenjacima koji posetioce, posebno one koji dođu prvi put, ostavljaju bez daha. Sudeći po žičarama, stazama i drugom ponudom, ova oblast prednjači u odnosu na druge. Glavni grad oblasti je Inzbruk, peti po veličini u Austriji i prestonica te zemlje u XV veku. Ušuškan među obronke planine koji se izdižu poput štita, jedno je od odredišta koje turisti, posebno nemački, rado posećuju. Sam grad ima nešto više od 100.000 stanovnika, a godišnje ga poseti oko pet miliona turista.

U Švajcarskoj se nalazi takođe nekoliko omiljenih destinacija bogatih, pre svega Gštad (Gstaad) za koji su mnogi prvi put čuli u jednom od legendarnih filmova o Pinku Panteru s Piterom Selersom, i već pomenuti Sent Moric. Gštad je već stotinak godina stecište imućnih skijaša. Najluksuznije je u hotelu Gstaad Palace otvorenom još 1913, smeštenom na vrhu brda.

St. Moritz, Švajcarska / Photo: ForsterFoto / Flickr

Drugi švajcarski biser je Sent Moric, koji se smatra za najstarije zimovalište na svetu, smešteno na obali istoimenog jezerca, usred doline Engadine. Na zaleđenoj vodenoj površini se čak organizuje i konjska trka White Turf. Prvi hoteli su otvoreni u ovom mestu 1856. U njemu se nalazi i prirodna bob staza Olympia Bobrun St.Moritz-Celerina.

Nešto južnije nalazi se italijanski Sent Moric, skijalište Kortina d’Ampeco, poznatije kao kraljica Dolomita. Ovde su 1956. održane Zimske olimpijske igre, a stazama na kojima se takmičilo može se skijati i danas. Već 30 godina tu se održava i Svetski kup u alpskom skijanju.

Nedaleko od granice sa Italijom je francuski Šamoni, podignut uz podnožje druge najviše evropske planine, Mon Blana. Mesto je bilo domaćin prvih Zimskih olimpijskih igara 1924, a diči se i stazom dugom osam kilometara Vallee Blanche i visinskom razlikom od 2.800 metara. Takođe, u blizini italijanske granice, unutar čuvene Tri doline u Savojskim Alpima, smešten je Kuršvel (Courchevel). Ovo odmaralište se reklamira kao najveće na svetu, ali mu ni otmenost sigurno ne nedostaje.