Napušteni Divlji zapad u jednom od najlepših delova Španije

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pustinja Tabernas u Almeriji, na jugoistoku Španije bila je mala ekspozitura Holivuda u Evropi.

Najveće američke filmske zvezde – Klint Istvud, Henri Fonda, Čarlton Heston, Sofija Loren, Ričard Barton i Elizabet Tejlor tu su našle svoj privremeni dom tokom meseci snimanja filmova, uključujući i one zbog kojih je to područje i postalo slavno – „špageti vesterna“.

Filmovi su nazvani tako je su njihovi reditelji uglavnom bili Italijani. Jedan od najplodnijih među njima bio je Serđo Leone koji je otvarao filmske setove u ogoleloj pustinji udaljenoj sat vremena od Mediterana. Pre otprilike 50 godina tu je snimljeno na stotine vesterna: Leoneova slavna trilogija: „Za šaku dolara“, „Za dolar više“ i „Dobar, loš, zao“, kao i dijelovi „Lorens aod Arabije“ i „Kleopatre2.

Sada su setovi tih slavnih filmova pretvoreni u tematske vestern parkove u kojima turisti mogu da prošetaju kroz salun, da stanu iza rešetaka u lokalnom zatvoru ili rekonstruišu scenu pucnjave na gradskom trgu. Glumci u kaubojskim šeširima i mamuzama učestvuju u dnevnim programima u kojima igraju klasične vestern teme na lažnim gradskim trgovima. Banke se tu pljačkaju baš svakog dana, a revolveraš uvek bude obešen. Tu je i zoološki vrt kao i vodeni park.

„Zaista deluje autentično, kao da smo na Divljem Zapadu! Liči na Arizonu“, kaže Šade Talebi, Amerikanka iz Belgije koja je tu dovela svoju decu. „Oni nikada nisu gledali filmove o kaubojima i Indijancima, još su mali“.

Takvi parkovi privlače uglavnom ljubitelje vesterna. „Moj muž ih je uvek gledao“, kaže Anđela Torgud iz Velike Britanije. „Dakle, Džon Vejn i Klint Istvud uvek su tu negde“, dodaje uz smeh.

Tabernas, Španija / depositphotos.com

Mnogi koji rade u parku su ostareli kaskaderi koji su nekada padali sa balkona ili galopirali na konjima uz Klinta Istvuda. Danas nastupaju na dečjim rođendanskim proslavama. „Svakog dana ubijaju se isti ljudi“; kaže glumac Hoze Francisko Garsija Paskval koji vozi kočiju. „Ovo je veoma, veoma težak posao! Svakog dana ubijem tri, četiri osobe“, govori uz smeh.

Filmski reditelji rado su birali tu lokaciju za snimanje vesterna zbog sličnosti sa američkim Zapadom – vetrovite ravnice prošarane isušenim potocima i stenoviti kanjoni. A ta lokacija bila je i jeftina. No, krajem sedamdesetih, reditelji su pronašli još bolje lokacije – u Maroku i Turskoj – a filmski biznis u Almeriji je presušio.

U malom selu Tabernasu, jedinom naseljenom mestu u okolini, stariji stanovnici rado pričaju o danima slave iz zlatnog doba vesterna. „Ovo je bio španski Holivud“, kaže Hezus Laguna, nekadašnji kaskader koji još uvek nosi kaubojski šešir. „Razni holivudski glumci dolazili su ovamo, čak i američki oskarovci. Svi su bili tu. Ali više ih nema“. Kao i velik deo Španije i pustinja Tabernas proživljava teške dane. Nezaposlenost u Almeriji prelazi 30 procenata.

Španski fotograf Alvaro Deprit nedavno je tu proveo mesec dana, dokumentujući živote ljudi koji su tu ostali nakon odlaska filmske industrije. „To je vrlo melanholičan osećaj“, kaže Deprit. „Njihov svet se srušio. Bilo je to zlatno doba vesterna, a danas je to samo jeftina imitacija“.

Među onima koji su ostali je i jedan član indijanskog plemena Crne noge iz Kanade koji je takođe radio na filmu i koji od tada živi u rustikalnom pustinjskom kampu. Tu je i lokalni glumac Hoze Novo, koji izgleda gotovo identično kao pokojni Henri Fonda. Kaže da je njegova majka bila veoma bliska s tim američkim glumcem i da ga je rodila tačno devet meseci nakon Fondinog poslednjeg boravka na lokaciji, 1968. Tada je snimao film vrlo prigodnog naslova – „Bilo jednom na Divljem Zapadu“.