Više od pola stanovnika ove zemlje zaista veruje u vilenjake

Vilenjaci, ili elfovi, po legendi, su mala mitološka bića, šiljatih ušiju koja donose sreću. Nastali su kao deca smrtnih ljudi i besmrtnih vila. A ako pitate Islanđane da li oni zaista postoje, od većine ćete dobiti prek pogled i jedno glasno "Da".

Naime, 54 odsto Islanđana veruje u njihovo postojanje. Njihovo verovanje da se "dobri ljudi" i dalje kriju među stenama navelo ih je čak da promene i svoje urbanističke planove kako ne bi gradili puteve i naselja na mestima gde žive vilenjaci.

Stanovnici malog mesta Habnarfjerdir, u blizini prestonice Rejkjavika, svoj gradić smatraju prestonicom vilenjaka.

Postoje i ture tokom kojih vodiči turisitma pokazuju poznate lokacije gde vilenjaci žive, uključujući i veliku stenu Hamarin, dom kralja i kraljice vilenjaka. Zbog te stene, pre petnaestak godina preusmeren je put, da vilenjaci ne bi bili uznemireni.

U obližnjem Kopavoguru, jedna deonica puta je sedamdesetih godina morala da bude sužena sa dve na samo jednu traku, pošto su se građevinske mašine neprekidno kvarile u pokušaju da unište stenu u kojoj, verovalo se tada a veruje se i danas, žive vilenjaci.

Stena je i dalje tu, iako se ne zna da li su i dalje tu njeni stanari.

Thinkstock

U istom gradiću, sredinom devedesetih, operater buldožera Hjortur Hjartarson zamalo je upao u nevolju kada je pokušao da, zbog izgradnje groblja, sruši poznato vilenjačko brdo.

Ako se može verovati lokalnom stanovništvu, tokom zime su najveće šanse da vidite vilenjake. Tokom Božića i novogodišnje noći, vilenjaci su u potrazi za novim domom.

Umesto Deda Mraza, Islanđani imaju vilenjaka Jula Ladsa (naravno, vilenjaka), tačnije 13 njih koji svima donose veselje i poklone.

Ukoliko u ovoj maloj zemlji želite da saznate još nešto o vilenjacima, možete čak i da pohađate kurs u Školi vilenjaka, koja se nalazi u prestonici Rejkjaviku.