Romantična strana Nemačke: Mesta kao iz bajke

U blizini Frankfurta nalaze se bajkoviti gradići Hajlderberg, Mihelštat, Rudeshajm i Vizbaden. Mesta su kao iz bajke, stare kuće očuvane, atmosfera je vesela, uz odlična domaća vina

Piše: A. Mikata

Izvor: novosti.rs

Sa osećajem nervoze šetali su, svako u svoje vreme, kralj Milan Obrenović, pisac Fjodor Dostojevski, car Vilhelm i slikar Aleksej Jevlenski, ispod čvornovatih platana u glavnoj ulici mondenskog lečilišta Vizbaden. Razmišljali su o svojim problemima: srpski kralj je planirao otmicu sina Aleksandra, pisac se odupirao poroku kocke, car je sanjao o velikoj Nemačkoj, a slikar tražio pogodno mesto za svoj grob.

Danas su ove ličnosti zanimljiv "ukras" priča o Vizbadenu koje vodiči slikovito pripovedaju turistima, a mnogi žele da u "Nici na severu" dočekaju proleće, uživaju u lekovitoj vodi i u društvu svetskog džet-seta. Međutim, putovanje u romantičnu stranu Nemačke je možda najbolje početi u Hajdelbergu i završiti u Vizbadenu. Ova, 2017. godina posvećena je Martinu Luteru, a od osam ruta "puteva reformacije", dve prolaze kroz Hajdelberg.

Tri miliona turista godišnje

U Hajdelberg se stiže lako iz Frankfurta, autobusom ili još bolje brzim vozom za koji karta košta 12 evra. Zbog toga ovaj mali grad godišnje i poseti tri miliona turista! Ovaj broj nimalo ne treba da čudi, jer Nemačku godišnje poseti više od 80 miliona turista. Lako je zaljubiti se u ovaj gradić, u kojem su pretežno studenti. Čak 32.000 mladih je izabralo ovo mesto za edukaciju, pa je više ljudi noću na ulicama i u barovima, nego ujutru u kafićima na jutarnjoj kafi i doručku. Zbog toga je i jedna od najvećih atrakcija "studentski zatvor". Istina, od jeseni 1914. godine u ćelijama nije spavao nijedan student, ali do tada su mnogi bogataški sinovi tu provodili nekoliko dana na hlebu i vodi, dok im se glava ne ohladi i ne dozovu se pameti. Najčešći razlog, zbog kojeg se dospevalo iza rešetaka, bilo je pijanstvo, skakanje sa Starog mosta bez kupaćeg u hladnu vodu reke Nekar i dvoboj posle kojeg bi ponosno pokazivali ožiljke. Razmaženi studenti su ostavljali poruke koje se mogu videti u ovom muzeju u centru grada.

Foto: Thinkstock

Pošto se Hajdelberg nalazi na "romantičnoj ruti" Nemačke, godišnje ga poseti tri miliona turista. Najviše ih je u vreme božićnih vašara, ali je proleće pravo vreme da se dođe u ovaj grad mladih. Stare kuće su odlično očuvane, pa gradsko jezgro podseća na bajkovite gradiće. Najlepši pogled se pruža iz dvorca koji "stražari" na obronku brda Hausberg. Do dvorca se stiže starom uspinjačom, a silazi direktno u srce grada. Renesansnu građevinu u severnoj Evropi posle 700 godina postojanja najviše je uništio požar. Vladari su često silazili u vinski podrum, u kome se nalazi najveće bure na svetu. Napravljeno je od 130 hrastovih stabala i dugačko je osam, široko sedam i ima zapreminu 221.726 litara. Vinom je plaćan porez, a zajedno se sipalo belo i crveno, dok je danas takav ukus nezamisliv. Knez Karl Teodor je za čuvara bureta uzeo dvorskog patuljka iz Italije koga su zvali Perkeno, a pravo ime mu se ni danas ne zna, nadimak je dobio jer je na svako pitanje odgovarao "perke no", na italijanskom "zašto da ne"?

Foto: Thinkstock

Dvorske svečane igre, jedan od najlepših pozorišnih festivala na otvorenom u Nemačkoj, ovde se održavaju od 1926. godine. Put se od dvorca spušta direktno u centar na Marketplac, koji ima fontanu, otmene gradske kuće, kafiće, male radnje... Oko Crkve Svetog duha je uvek najživlje, a kod Žitne pijace najužurbanije, jer su ovde najbolje radnje. Treći lep trg je Karlsplac, ukrašen fontanom, novim i najstarijim Univerzitetom u Nemačkoj, u kojem su studirali i Hegel, Veber, Jaspers. Odatle se najjednostavnije stiže do reke Neker i Starog mosta na čijem je ulazu bronzani majmun. Skulptura je postavljena 1979. godine kao uspomena na majmuna koji se tu nalazio u 17. veku. U desnoj ruci drži ogledalo koje, uz stihove Martina Zelera (pesma iz 1632. godine) "Da li si video drugog majmuna", izazivaju salve osmeha među turistima.

Zlatokosa i gotski dvorac

Foto: tzzimone / Flickr.com

Ukoliko se prati put kraj reke Neker, stiže se do dva gradića koja izgledaju kao iz bajke. Mihelštat ima 17.000 stanovnika i titulu jednog od deset najromantičnijih na svetu. Ovaj srednjovekovni gradić je prelep, sa kućama koje drže drvene grede i štiti arhangel Mihailo. Tu se nalazi najstarija apoteka u Nemačkoj, pošta princa Turn und Taksis, kao i lepa gradska kuća iz 1484. godine. Sa njenog prozora se vidi kula, koja je bila inspiracija za bajku o Zlatokosi. Naime, kula nema vrata, ni stepenice, samo jedan prozor i izgrađena je pre 741 godine, kada se prvi put spominje ovaj trgovački grad. Pretpostavlja se da je bila rimska osmatračnica, a kasnije razbojnički štab.

Foto: Kiefer / Flickr.com

Ovde prave divne predmete od drveta, a učenici ovdašnje škole sami prave drvene ukrase za grad. U ovom gradu se nalazi jedina sinagoga koja nije zapaljena u Drugom svetskom ratu. Međutim, najveća znamenitost grada je čuveni poslastičar Bernd Zefert, koji iz male radnje ovog gradića šalje kolače za najbolje avio-kompanije, 130 vrsta džemova širom sveta, po 30.000 čokolada u Japan za Dan zaljubljenih i uskršnji kolač za Angelu Merkel.

Foto: Kiefer / Flickr.com

Legendarni Mihelštat, za koji su čuli svi koji maštaju o romantičnim selima i gradićima u Nemačkoj, nema svoju registraciju automobila, već susednog, manjeg grada. Erbah je manji, ali je postao važan kada je grof Franc Prvi ovde izgradio dvorac i sada se u njegovom dvorištu održava prelep uskršnji vašar. U gotskom dvorcu i danas vlada atmosfera iz 17. veka, a od bezbroj trofeja koje je grof ulovio prolazi jeza. Franc je bio veliki ljubitelj umetnosti i sakupio je veliki deo rimske, kineske i grčke kolekcije. Obožavao je imperatora Hadrijana, a uspeo je da nabavi jednu od tri biste mladog Aleksandra Velikog sa nosom. Bio je oduševljen slonovačom i nadao se da će ovaj zanat zaživeti u njegovoj grofoviji. Pošto je trgovina slonovačom zabranjena, ovde se sada mogu kupiti predmeti od mamutovače, kojih je bilo mnogo na ovim prostorima.

Vino i kazino

Otmeni Vizbaden je od osnivanja, a zvanično postoji od 19. veka, bio mesto na koje se dolazi da bi bio viđen. Ovde je vladao red, od luksuznog kur-salona, preko otmenih hotela, diskrecije u kazinu, do velikog parka na koji se nastavlja sledeći, pa još jedan... Prirodno bogatstvo od 26 mineralnih izvora je mudro iskorišćeno, a ova banja je čuvena širom sveta ne samo zbog lečenja artitisa, plućnih bolesti i spa-tretmana, već i po dijagnostici i bolnicama za odvikavanje (bogatih) od zavisnosti.

Pošto je bezbednost priroritet, ovde se od 1953. godine nalazi američka baza sa 16.000 vojnika zahvaljujući kojoj se Elvis Prisli oženio prvi put, pošto je suprugu Prisilu, ćerku oficira, upoznao u hotelu "Dorint". Prisli je samo jedna u nizu slavnih ličnosti koje su koračale parkom gde se tokom zime nalazi klizalište. Ovaj, po vinu poznati region, za ovakve goste ima i posebno vino - bez alkohola.

Međutim, Gete je bio daleko čuveniji gost od svih prinčeva sveta koji su ovde dolazili, jer je Hesensko državno pozorište, otvoreno 1894. godine, bilo kulturni kompleks najvišeg ranga. U produžetku su Banjski dom i Kazino, koji je inspirisao Dostojevskog da napiše čuveni roman. Red se znao: svi šetaju petougaonom rutom - ulica Vilhemštrase, Dvorski trg na kojem je bilo sedište vojvode od Nasaua i Starom gradskom većnicom iz 1610. godine, gde se nalazi restoran sa najukusnijim kobasicama.

Foto: Thinkstock

Vizbaden je od Frankfurta udaljen 20 minuta vožnje kolima ili vozom, ali je grad najlepše napustiti brodom koji krstari po obližnjoj Rajni. Do prelepog Rudeshajma, okruženog vinogradima u dolini Rajne, dolazi se nakon pola sata vožnje vozom (karta košta 15 evra). Tako rade američki turisti koji obožavaju ovo romantično selo. Od bajkovitog Rudeshajma do Koblenca (65 km) mogu se videti čak 24 zamka na Rajni. Ukoliko se, pak, krene ka brdu žičarom, može da se vidi spomenik Germanija, ali i dobar deo vinograda koji pokrivaju 85 odsto oblasti. Nedaleko, u dvorcu Joganisberg se i danas proizvodi vino meternih, a 10 odsto od zarade se daje potomcima carske porodice.

Pravoslavno groblje

U Vizbadenu i danas postoji velika ruska zajednica koja je osnovana pošto je Vojvodstvo Nasau negovalo dobre odnose sa Rusijom. Vojvoda Adolf od Nasaua je svoju pokojnu suprugu, mladu rusku princezu Elizabetu Mihailovnu, koja je umrla na porođaju, sahranio na Nerovom brdu 1855. godine u ruskoj pravoslavnoj crkvi (po ugledu na Hrista spasa u Moskvi). Pored je pravoslavno groblje na kojem je sahranjen slikar Javlenski, članovi porodice Šeremetjevo...

Ime ruže

Foto: Thinkstock

Čuveni film "Ime ruže" snimljen je nedaleko, u benediktinskom manastiru Eberbah, koji potpuno odudara od veselog, vinskog okruženja.

Manastir je napušten već dva veka i pretvoren u muzej, a hladnoćom i originalnošću na zanimljiv način pokazuje kakav je bio život benediktinaca koji su sa 14 godina napuštali toplotu, smeh, razgovor i sve radosti običnog života. Šon Koneri je spavao u ovom manastiru i išao na časove pevanja, a biblioteka je i danas zatvorena i ulaz je dozvoljen samo sa posebnom dozvolom.