Zašto su sedišta u javnom prevozu uvek šarena?

Većina sedišta u javnom prevozu prekrivena su posebno tkanom vunom, koja je otporna na mrlje i teško zapaljiva.

Tkanina u javnom prevozu mora da bude jako izdržljiva. Na kraju krajeva, na svakom sedištu dnevno sedi stotine stražnjica. Sedište mora da izdrži nekoliko godina upotrebe, da bude jednostavno za održavanje i da dobro skriva prljavštinu, piše BBC.

Možda i najvažnije je da mora da bude sigurna tkanina, posebno što se tiče otpornosti na paljenje. Najpopularnija tkanina je moket, mešavina posebno tkane vune.

"Vuna je prirodno otporna na vatru, a moket je otpornija od standardno tkane vune", rekla je Harijet Valas Džons, vlasnica dizajn studija.

Tako tkana vuna otporna je na mrlje, a jako dobro skriva sitne čestice prašine koje uđu u nju. Raznorazni premazi dodatno poboljšavaju otpornost na vatru i olakšavaju čišćenje.

Dizajn uzorka je jedna sasvim druga priča. Na običnom sastanku o izgledu sedišta nalazili su se predstavnici proizvođača sedišta, proizvođača vozila, dizajneri i predstavnici transportnih preduzeća.

“Toliko ljudi teško da se može dogovoriti o bilo čemu, pa se proces odlučivanja o uzorku može razvući na dve godine”, kaže Džejms Njuton, šef prodaje transportnim preduzećima u firmi “Kamira materijali”.

Uzevši u obzir da je samo za dizajn potrebno po dve godine, da je za proizvodnju vozila potrebno još toliko, lako je zaključiti da je nešto što je bilo moderno pre par godina danas monotono i ružno.