Vilin-putem do Taorskih vrela

Treking stazama kroz Valjevske planine do najraskošnijih slapova u našoj zemlji. Jedna od pešačkih tura gde misli i pogled mogu da vrludaju neometani kablovima, pišu Večernje novosti.

Proleće je vreme kad stazama kroz Valjevske planine optočenim šafranom i vresom kreću ljubitelji prirode do sela Donji Taor, gde penušaju nabujala, kristalno bistra Taorska vrela.

Posetioci dolaze iz pravca Valjeva, Divčibara, Kosjerića ili stanice Drenovački kik na barskoj pruzi da vide čudesne slapove u idiličnom seocetu pod 1.021 metar visokim zidom Taorske stene, na čijem vrhu stoje ostaci zidina drevnog tajanstvenog grada.

Iako je moguće prići vozilom, većina posetilaca odlučuje se da šetajući ili biciklom dođe do slapova, prateći tok bistre i hučne rečice Skrapež. Reporteri "Novosti" priključili su se grupi planinarskog vodiča Vlade Radivojevića koji je predvodio prvi ovogodišnji veliki treking preko Drenovačkog kika i Taorske stene do Taorskih vrela i dalje do sela Radanovci.

Ovo je samo jedna od pešačkih tura na kojima izletnici i planinari uživaju u svežem vazduhu, šumskom miru i prostranstvu planinskih kosa koje mame da se na njima planduje i uživa u pogledu na plavičaste planine u daljini.

Redovni posetioci ovog centralnog dela povlenske oblasti ističu da je ovo retko mesto gde misli i pogled još mogu da vrludaju neometani žicama i kablovima.

Šumarci na kupastim visovima između kojih vijugaju putevi u pravcu Valjeva kriju ostatke utvrda koje su u davnim vremenima štitile važnu saobraćajnicu. Ona je dolinom reke Skrapež spajala Užičku kotlinu sa dolinom Kolubare i Podrinjem.

I na Taorskim stenama je stajala utvrda čiji su moćni zidovi još vidljivi, a današnje selo Donji Taor je bilo veće naselje o čemu svedoče ostaci ranovizantijske crkve. Ni nju, ni slapove Taorskih vrela nije teško pronaći, jer postoji dobra turistička signalizacija.

Idući od vodopada na ušću Taorskih vrela u Skrapež, prolazi se kraj majdana mekog kamena sige, koji meštani seku testerom, a stiže do starih potočara usred bele bujice, koja se kao lepeza rasprostire po kamenim stepenicama. Do kraja sedamdesetih prošlog veka u ovom prizoru moglo je da se uživa tokom cele godine, a onda je nestručnim kaptiranjem izvora, zbog snabdevanja vodovoda u Kosjeriću, snaga slapova smanjena.

Prolećna poseta Taorskim vrelima je prilika da se oni ponovo vide i čuju u punoj bajkovitoj lepoti, koja je bila inspiracija starim meštanima Donjeg i Gornjeg Taora da stazu koja povezuje ova dva planinska seoceta nazovu Vilinski put.

Izvor: novosti.rs