Izvor: Independent

Autor: {"id":321027,"id_news":1069009,"name":"","surname":"Independent"}

Komentari 11

Mnogi ljudi koji su zaljubljeni u putovanja reći će vam da sebe ne smatraju turistom, nego “putnikom”. U tom iskazu leži njihov stav da pravo iskustvo sa nekog novog mesta na planeti možete poneti samo ako idete neutabanim stazama.

Filozof Džulijan Bagini nedavno je napisao članak u kome polemiše o stavu zapadnog sveta o putovanjima. Sve je započeo Platon, smatra on, verovanjem da je naš svet nesavršena kopija “stvarnog” sveta i da prava “suština stvari leži izvan pojavnog”.

Zato kad putujemo imamo potrebu da tražimo autentična, “stvarna” mesta iza onih koje viđamo na razglednicama i daleko od hordi ljudi sa selfi štapovima.

“Ako razmislite o tome, ne postoji nijedan razlog zbog kog se kultura ne bi mogla ceniti u društvu, na mestima koja su otvorena za sve”, smatra Bagini.

Azijati razmišljaju baš tako. Ako Kineza pitate za savet šta da obiđete, on će vam reći: “Ako je mesto popularno, onda mora da je dobro”.

To ima smisla. Trg Svetog Marka je dobar. Big Ben takođe. Kineski zid. Peta avenija. Sve su to mesta koja su bez ikakve sumnje vredna posete.

Osećanje za autentično kod pravog putnika mnogo je fleksibilnije od onoga što smo spremni da priznamo.

Zar bi iko putovao u Kambodžu, a da ne obiđe Angkor Vat (inače, prepun turista)?

Ako sebi uskratimo takva iskustva, dolazimo do vrlo klizavog polja koje Bagini naziva “osećajem kulturne superiornosti”.

Šta vi mislite o tome?

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 11
Pogledaj komentare