Kaškaiš - raj na ivici Evrope

Jedno od najlepših portugalskih odmarališta - Kaškaiš je stecište evropske elite. Do kraja 19. veka ovde su gospodarili ribari, a onda su stigli portugalski kraljevi i svrgnuti vladari iz evropskih zemalja.

Beskrajno plavo prostranstvo Atlanskog okeana i snažni talasi koji se besno razbijaju o hridi ili zapljuskuju obalu satkanu od sitnog, sivog peska. Kaškaiš u Portugaliji. Nekada malo, neugledno ribarsko mesto. Danas moderno i luksuzno odmaralište, stecište evropske elite.

Kaškaiš je u blizini portugalske prestonice Lisabona. Hiljade turista stiže ovde da bi se divilo njegovim građevinama, uskim ulicama, bogatoj prošlosti, raznovrsnom cveću i uvek dobro posećenim restoranima u kojima se služe prvoklasna portugalska vina, riba, ali i prasetina. Ovde ima monumentalnih građevina, ali nema, kao recimo u Portu, prašinom i patinom prekriveni sjaj nekada najbogatije evropske države. U njemu, kao i u susednom Eštorilu, sve blista i sve šljašti. Pre svega raskošne vile nekadašnjih kraljeva, careva i aktuelnih svetskih bogataša.

- Po lepoti, Kaškaiš se može porediti sa Sintrom, letnjom rezidencijom portugalskih kraljeva - pojašnjava burnu prošlost ovog prelepog mesta Rade Delibašić, vodič beogradske turističke agencije "Putnik". - Jedino što je Sintra smeštena u podnožju brežuljaka, bogatih šumom, a Kaškaiš je na obali Atlanskog okeana. Svako od ovih mesta ima svoje draži, privlačnost, svoju magiju.

Do kraja 19. veka ovde su gospodarili mnogobrojni ribari. Još ima omanjih, ali uređenih kuća koje podsećaju na to vreme. Svežom ribom iz okeana snabdevali su Lisabon i druga mesta regije. Onda je neko otkrio da je ovde, a posebno u susednom Eštorilu, vazduh pun joda, da klima ne može biti povoljnija, da sa Atlantika stalno duva vetar, takođe blagotovoran za organizam. Vest je brzo stigla do portugalske kraljevske porodice. Docnije, i do evropskih bogataša. U Kaškaišu su utočište pronalazili i svrgnuti kraljevi iz mnogih zemalja, poput Mađarske, Rumunije, Španije...

- Ribara i danas ima u ovom prelepom, mondenskom mestu, ali dominiraju vile, mnoge i u u obliku zamkova, luksuzni hoteli i prvoklasni restorani - kaže Delibašić. - Sve je uređeno, čisto, na svakom koraku je cveće. Gradska plaža je puna kupača od proleća do kasne jeseni.

Eštoril

Još više je luksuzniji Eštoril, koji je "naslonjen" na Kaškaiš, na putu za Lisabon. Vile kao iz filmova, dvorci, hoteli. Sve u cveću, zelenilu i sve sa pogledom na okean od kojeg ih razdvaja samo magistrala. Kale ovde rastu kao korov. Iznad mesta su borove šume, oleanderi, masline, eukaliptus. A ispod puta gotovo beskrajne peščane plaže. Vazduh opija i pun je sitnih kapljica morske vode u kojima ima mnogo joda. Melem za svačiji organizam. Privilegiju da se ovde odmaraju, da uživaju, da se baškare imaju bogati, mada postoji i bolnica u kojoj se leče kosti i osteoporoza. Tvrdi se da pojedine vile koštaju između milion i tri miliona evra! I, kupuju se, naravno. Glavni kupci su Englezi, Nemci, u poslednje vreme i Rusi.

- Duge peščane plaže su idelano mesto za odmor i kupanje, a talasi Atlantika su pogodni za surfovanje. Pogledajte koliko je automobila na parkinizima. Surferi su opčinjeni ovim delom Portugalije - podseća Rade Delibašić. - Uz železničku prugu, koja povezuje Lisabon i Kaškaiš, nalazi se nekoliko plaža koje privlače meštane i turiste. Na 20 do 30 minuta od glavnog grada je i "Ginšo", prekrasna plaža poznata širom sveta za surfovanje.

Portugalske kraljevske porodice su tragale za najboljim mestima u kojima bi se odmarale i uživale. Kad su otkrili Kaškaiš, on je najednom procvetao, postao slavan, počeo naglo da se gradi. Slavu mondenskog portugalskog letovališta nosi i Eštoril. Mnogi tvrde da je nalik San Remu, Monaku ili Nici. Pa ipak, Kaškaiš ima neku posebnu lepotu, nešto što turiste oduševi u trenu. Zavole ga, s nadom da će mu se još koji put vratiti. Ponosno je ovo mesto na svoju prošlost, posebno na to što su mu u goste dolazili i što i sada to čine mnogobrojne kraljevske porodice.

Vile u cveću

-Tvrđava u luci je svojevrstan muzej - smatra naš sagovornik.-Kraljevski dvor i kapela su zdanja na koje bi svako mesto, svaka zemlja bili ponosni. Hoteli, marina, izuzetno živopisne mediteranske ulice, pa dvorci i vile, kuće od kamena ili sa fasadom od plavih keramičkih pločica, sve je to deo je bogatog kolorita Kaškaiša.

U tim čistim, kaldrmisanim i od turista bučnim ulicama obavezno treba zaći u bilo koji restoran jer svaki nudi bogat izbor jela i pića. Konobari su spretni, kuvari prvoklasni, cene solidne. Dvoje mogu da ručaju, birajući piletinu, ribu ili prasetinu, za oko 14 evra, ne računajući uvek dobro portugalsko vino. Možete da naručite picu, grilovano povrće sa pirinčom ili bilo šta drugo. Ako ste već u ovom mestu, ne propustite da probate portugalski sladoled. Dve kugle koštaju 2,5 evra.

Kuće kao zamkovi

Sve vrvi od turista u Kaškaišu. Autentični restorani, kafei, poslastičarnice, mnoštvo prodavnica sa suvenirima, odećom i obućom. I ovde, kao i u Lisabonu, u onim uređenim uskim ulicama najčešće vlada posebna atmosfera. Videćete tipične Portugalce koji po ceo dan sede u kafeima, piju vino ili pivo, galame, gledaju fudbal ili raspravljaju o politici, cenama, krizi. Makar što je zemlja u recesiji, to se ne može videti na njihovim licima. Da li zbog podneblja, okeana, bogate prošlosti, sunca, dvoraca ili zato što su nekad bili kolonijalna sila, tek Portugalci odišu optimizmom.

A, možda i zato što je nadomak Kaškaiša Kabo da Roka, najzapadnija tačka starog kontinenta. Zovu je i ivicom Evrope. Kad biste odatle nastavili na istu stranu sveta, treba samo da pređete veliku vodu i eto vas u Americi...

PESAK I "ĐAVOLjA USTA"

Put između Kaškaiša i Lisabona vodi pored okeana i često je na udaru jakih vetrova. Događa se da duvaju orkanski i po nekoliko dana i da pesak sa beskrajnih plaža nanesu na magistralu. Tada na scenu stupaju specijalni kamioni koji čiste pesak kako ne bi došlo do zastoja u saobraćaju. Na ovom delu postoje i "Đavolja usta", stene koje je okean toliko nagrizao da voda lako nađe put do magistrale, a katkad ume da dopre i do ograda obližnjih vila.