Kampovanje - sa rancem kroz svet

U ovoj godini, prvi put u istoriji kampovanja u Srbiji, u domaće kampove stižu turisti iz celog sveta, a već krajem maja očekuje se nekoliko karavana iz Holandije. Dok Evropa razvija velike i luksuzne kampove koji ne zaostaju za hotelskim komforom, naši aduti su povratak čistoj prirodi i niže cene

Bio je pionir kada je kampovao u Jajcu početkom osamdesetih prošlog veka, sa šatorom na leđima prošlog leta stigao je do Korzike. Iako nema puno godina, Vladimir Đumić je jedan od naših najiskusnijih kampera i najboljih poznavalaca ovog vida turizma kod nas i u svetu.

Danas kao predsednik Kamping asocijacije Srbije (KAS) zalaže se da se kampovanje vrati na onaj nivo koje je imalo u drugoj polovini dvadesetog veka.

Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem kampova, ima ih svega 17, više nego pre tri-četiri godine, ali znatno manje od, recimo, Hrvatske koja ima 400 kampova, ili Slovenije sa 100. U Evropi je kultura kampovanja vrlo rasprostranjena, samo u Francuskoj ima 11.000 kampova, a u Zapadnoj Evropi 25.000. U Evropskoj uniji godišnje se od ovog vida turizma obrne 13 milijardi evra, što je skoro četvrtina ukupnog turističkog prometa. Još jedan podatak vredan pažnje, u sektoru kampovanja ima 11 miliona ležajeva, dva miliona više nego u hotelima. Statističari su izračunali da svaki Danac provede tri dana godišnje u kampu, što dosta govori o navikama Evropljana.

–U Evropskoj uniji kampovanje je industrija, ali mi bismo voleli da kod nas to postane mali porodični biznis. U Rovinju ili Poreču u kampovima boravi oko 10.000 duša, a nivo je kao u hotelu sa pet zvezdica, da ne govorimo kako je u Francuskoj, Italiji, Turskoj... U Srbiji to nije izvodljivo. Kod nas kampovanje može da postane deo banjskog ili seoskog turizma, mi treba da razvijamo ono što imamo, lepu prirodu i dobar domaćinski duh. Uz neki vojvođanski salaš ili šumadijsku etno-kuću može da se pridoda i parcela od dvadesetak ari za šatore, kamp kuće i sojenice. Tako bismo privukli još jednu grupu turista koji bi kupovali od seljaka sir i kajmak, išli na pešačke ture, pecali pored reke, vozili bicikl, jahali –ističe Vladimir Đumić.

Ukoliko bi se neko iz Nemačke ili Holandije zaputio kamp prikolicom u Vrnjačku ili Prolom banju imao bi velikih problema gde da se smesti. Interesovanja svakako ima, nedavno su, priča nam sagovornik, nemačke diplomate poslale svoju decu iz Beograda u etno-selo kod Aleksandrovca da se oprobaju u raznim poslovima u domaćinstvu. I brojni turistički sajtovi prognoziraju da će u narednim sezonama „priroda” biti najtraženija.

Ukidanje viza dodatni motiv

Za srpsku klijentelu ukidanje evropskih viza dodatni je motiv za putovanja, ali naši studenti i tinejdžeri pre će se put Mediterana ili Zapadne Evrope otisnuti sa rancem na leđima nego u autokućama (kamperima) koje koštaju i do pedeset, šezdeset hiljada evra. Dodatni trošak je i osiguranje, struja, takse po osobi, a dnevno prostor za kamp-prikolicu plaća se i do 40 evra.

Međutim, to ipak ne mora da bude nepremostiva prepreka, na Internetu se može naći mapa evropskih kampova ako se na Guglu ukuca http://www.eurocampings.co.uk/en/europe/. Reč je o belgijskom turoperatoru, koji nudi 12.000 kampova na Starom kontinentu, od kojih su mnogi i za one sa plićim džepom.

– U Evropi ima ukupno tridesetak hiljada kampova, najviše u oblasti Mediterana, ali i u velikim gradovima. Lično znam da u Rimu postoji čitav niz gradskih turističkih kampova koji su pogodni i za studente, i za porodice, tako da sa šatorom u automobilu naši sugrađani mogu da obiđu pola Evrope za jednu sezonu – naglašava Đumić.

Naš glavni grad ima samo jedan kamp, na Batajničkom drumu, osam kilometara od centra Zemuna, na samoj obali Dunava. Kategorisan je i opremljen sanitarnim blokom sa tuševima, upotrebom roštilja, odgovarajućim brojem priključaka za struju, ima kafe bar i oko 100 mesta za kamp prikolice i šatore, sedam bungalova kao i šest komforno opremljenih soba.

–Sezona je nedavno počela. Već imamo dogovorene kamping ture iz celog sveta, najviše ima Holanđana, Nemaca, Francuza, Engleza i Poljaka. Kamp je interesantan i za Beograđane jer ima idealne uslove za odmor – kaže menadžerka kampa Zorica Jolović. Krajem maja u kamp „Dunav ” dolazi prvi organizovani karavani Holanđana. Tokom ove godine, prvi put u istoriji kampinga u našoj zemlji, kampove će popunjavati karavani poznatih svetskih turoperatora i velikih kamping klubova, koji će proputovati kroz Srbiju.

Bez struje i krova

Jedna od naših prednosti su simbolične cene, za šatore treba izdvojiti 200-300 dinara dnevno, a cene su niske i za kamp-prikolice. Upravo to je i preporuka Evropske federacije kampinga da bi naša zemlja trebalo da razvija jeftinije kampove koji će biti dobro obezbeđeni, čisti i imati osnovne uslove.

– U narednih pet-šest godina mogli bi da privučemo domaće i strane turiste koji vole šatorski smeštaj bez brda opreme, pravi prirodni odmor na nekoj planini ili jezeru, kakva su na primer Zlatar, dolina Uvca, Golija ili Tara – kaže Vladimir Đumić i dodaje:

– Političari vole da pričaju o izgradnji hotela sa pet zvezdica, ali ko zna kad će to da bude, a već sutra možemo da koristimo prelepe livade, proplanke za kampove, ne treba da čekamo strane investitore.

Kamping asocijacija Srbije početkom maja započela je projekat ekološkog kampa na Fruškoj gori, koji će, kako kaže njen predsednik, biti u natur fazonu, bez struje, uređaja, bez čvrstih objekata, sve će biti naturalistički, prava detoksikacija za Beograđane i Novosađane. U saradnji sa Nacionalnim parkom Fruške gore uskoro bi trebalo odrediti i lokaciju, koja, po zakonu, mora biti van najstrože zaštitne zone planine.

– Kampovanje je poseban oblik druženja, to nije hotelska soba, već šator, kad se uveče upali vatra, zasvira gitara, ranije je to bilo najveće uživanje za mlade, ali se vremenom negde zagubilo. Prednost su dobile namirisane hotelske sobe, diskoteke i pijančenje do dva ujutro. Dobro, svaka generacija voli i jedno i drugo, ali ovo drugo je potpuno zaboravljeno, ali se nadam da će ponovo oživeti. Ne samo tinejdžeri, već i deca treba da provedu sa učiteljem ili sportskim trenerom mesec dana u prirodi, da rade sklekove, druže se, izađu iz smoga, a kada se vrate više neće biti isti, jer kampovanje nije samo boravak u prirodi, to je – zaključuje naš sagovornik – filozofija.

-----------------------------------------------------------------------------

Englezi na Kopaoniku

Jedni se u kampu zabavljaju, drugi se bave sportom, treći uče strani jezik. Jedno od rešenja „za trošenje” letnjeg raspusta može da bude i desetodnevni kamp „Ingliš buka” na Kopaoniku, namenjen učenicima od osam do 16 godina koji žele da usavrše engleski jezik, i to uz pomoć profesora kojima je to maternji jezik. Polaznicima tu po četiri časa dnevno drže visokokvalifikovani profesori iz Engleske, objašnjava Ričard Braun iz „Ingliš buka”. „Kamperi” će biti podeljeni u male grupe, po nivoima znanja, a ulazni test ih čeka prvog dana. Nastavni materijal je pripremljen u Nju koledžu u Notingemu naročito za ovaj kamp. Kako bi đaci što dublje „zaronili” u cake engleskog, i sve ostale aktivnosti odvijaće se na ovom jeziku. Đake čekaju diskoteka, raznorazne igre poput lova na blago, orijentiring, kvizovi, karaoke, „talent šou”, filmsko veče, uvežbavanje umetničko-praktičnih veština za izradu rukotvorina, a biće i dosta učenja kroz glumu i sportskih aktivnosti. Tu su i izleti – predviđeno je da učenici obiđu Stari Ras, Đavolju varoš, Studenicu, Đurđeve stupove... Na kraju se dobija sertifikat o završenom kursu i izveštaj o napretku, navode u „Ingliš buku”.

Ovakva dinamična i nesvakidašnja nastavna atmosfera trebalo bi umnogome da olakša usvajanje najprestižnijeg svetskog jezika. Mana je to što đaci neće biti u međunarodnom okruženju kakvo bi mogli da očekuju da se kamp održava u nekoj anglofonoj zemlji, ali je činjenica i da će ukupni roditeljski izdaci biti barem pet puta manji. Prednost je recimo i to što nema „gnjavaže” oko viza, koje su još neophodne za Veliku Britaniju i SAD.

T. B.

------------------------------------------------------------------

Najviše na Dunavu

Atraktivne lokacije i skromna ponuda su ono što karakteriše 17 postojećih kampova u Srbiji. Obično se nalaze pored jezera i reka (pet ih je na Dunavu) na planinama i u klisurama, i mogu biti interesantni za ribolovce, izletnike i rekreativce koji vole šetnje. Neki imaju teniske terene i igrališta za mali fudbal, košarku, odbojku, a često su u blizini i ugostiteljski objekti... Najseverniji su kod Palića, „De Tour” i „Karavan”. Prvi je na izlasku iz Palićaprema Subotici, sa tri otvorena bazena, dok će kamp „Karavan”, bliži jezeru, u ovoj godini biti zatvoren. „Tiski cvet” ima kapacitet smeštaja za 50 karavana i 100 mesta za šatore, u blizini je banje Kanjiža, na obali Tise. Kamp „Budžak” udaljen je šest kilometara od Apatina, u blizini rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, dok se kamp „Pipač” nalazi pored starog puta Subotica – Novi Sad, u blizini Feketića, sa 50 mesta za šatore i 15 za karavane. Bela Crkva ima sedam jezera, a na Vračevgajskom četiri kilometra od centra grada je kamp „Srbija”. Drugi kamp „Belocrkvanska jezera” u samom je centru grada pored Gradskog jezera, popularan je za ribolovce i rekreativce jer obiluje sportskim sadržajima. „Jabukov cvet”, kod Banatskog Brestovca, jedan je od kampova na Dunavu. Do njega se stiže preko Pančeva, a pored njega se nalazi park prirode Ponjavica. Na ovoj reci je i kamp „Dunav” u Zemunu, spada u red manjih kampova, a namenjen je prevashodno stranim turistima u tranzitu, te kamp „Srebrno jezero” kod Velikog Gradišta, jedan od najstarijih i najvećih kampova u Srbiji, sa 500 mesta za kamp prikolice i 150 za šatore. Na putu ka Donjem Milanovcu, 19 kilometara od Golupca je kamp „Toma” u okviru Nacionalnog parka „Đerdap”, a u Brzoj Palanci je kamp „Miročka voda”, takođe na obali Dunava”, 300 kilometara od Beograda.

Na Borskom jezeru se nalazi istoimeni kamp koji osim mesta za šatore i karavane ima i sopstvenu plažu na jezeru. Na drugom kraju Srbije, na planini Maljen, u centru Divčibare, 37 kilometara od Valjeva, nalazi se poveći kamp „Breza” za smeštaj karavana i šatora. U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, sa 10 manastira, smešten je kamp „Ovčar banja”. U njegovoj blizini je i manastir Blagoveštenje, gde se zamonašio pokojni patrijarh Pavle. Još dva jezera u Srbiji imaju kamp naselja, Perućac na Drini, južno od Bajine Bašte, kod mesta gde se rečica Vrelo vodopadom uliva u Drinu, i Vlasinsko jezero, 29 kilometara od Vladičinog Hana, na 1.213 metara nadmorske visine. Ove godine u planu je otvaranje kampova na Mokroj Gori i kod Apatina.

Za one koji žele još informacija o pomenutim kampovima mogu im pomoći internet prezentacije Kamping asocijacije Srbije www.camping.rs i www.camps-serbia.com, na kojima su predstavljeni i kamping klubovi, linkovi ka drugim asocijacijama u svetu, kao i sajtovi koji se bave kamping turizmom.

-------------------------------------------------------------

Od šatora do čuturice

Šta spada u osnovnu kamp opremu? Šator, vreća za spavanje, podmetač ispod vreće od pvc materijala, koji štiti od vlage i hladnoće, priručna ambalaža za jelo, posude za vodu, čuture koje mogu da se kače na kaiš ili na ranac, jedan dobar ranac, nepromočiv, sa više pregrada i bočnih džepova, led lampa, ili obična baterijska lampa, nož, rezervni konopac, ako onaj postavljeni pukne, a može da posluži i da se šator dodatno pričvrsti za neku granu u slučaju naleta vetra. Osim nekoliko solidnih radnji u Beogradu, dosta od navedenog inventara ima i na buvljim pijacama, nije potrebno sve kupovati u prodavnicama, tako da je, po proceni stručnjaka, 50 evra sasvim dovoljno da sa šatorom i rancem na leđima krenete u pohode prirodi, kolima, na motoru ili na neki treći način.

Dragoljub Stevanović

(Politika)