Neverovatna priča o ostrvu koje svi nepravedno zaobilaze

“Ovo je neobično ostrvo“, kaže Janis za “Gardijan“ i nakon male pauze nastavi – “Mi smo malo drugačiji od naših komšija“

Janis, vlasnik kafeterije je u pravu. Leros jeste neobičan, ali na dobar način. Nalazi se samo nekoliko milja od Turske, još bliže Kosu i Rodosu koji beleže milione turista i pripada grupi ostrva Dodekanez. A nije ni upola popularan kao njegov komšiluk! Da, nikada se nije našao na radaru stranaca što je sramota jer ima sve što je potrebno jednom grčkom ostrvu – plaže, ribarska sela, taverne i neverovatnu istoriju. Za to možemo zahvaliti Musoliniju.

Italijani su, takoreći, zgrabili ostrva u Dodekanezu, a Musolini je ulagao novac i cement u Leros, tačnije grad Portolađo kako bi od njega stvorio idealnu bazu za svoje imperijalističke ambicije.

foto: thinkstock

Najbolji je primer italijanske arhitekture racionalizma i fašizma koju su predvodili Armando Bernabiti i Rodolfo Petrako. Raskošne pukovničke vile, stambeni blokovi za nižu klasu i arhitektura grada ostali su netaknuti i 100 godina kasnije. Šetajući Lerosom nije neobično da zamislite italijanske vojnike i mornare kako paradiraju širokim bulevarima. Takođe, u Drugom svetskom ratu bio je jedna od najvećih vojnih luka, pa ne čudi što ga milioni turista nisu smatrali destinacijom za odmor.

U Musolinijevim vojnim barakama potom su se nalazili grčki politički zarobljenici koji su prkosili diktaturi, a onda su na istom mestu bile mentalne bolnice. Trenutno se tu nalazi kamp za izbeglice. Upravo su te građevine dale poslove lokalcima, pa im turizam nije bio u prvom planu.

foto: thinkstock

Grad je nakon oslobođenja grada 1947. godine preimenovan u Laki, ali se nije mnogo menjao terajući stanovnike da ga vole takvim kakav jeste.

Ipak, vremena su se promenila, a ostrvo je danas počelo da se okreće turizmu – predivne plaže, rajsko more u najlepšem delu Egejskog mora, romantične taverne samo su deo filmske scenografije kojom ostrvo odiše.

Možda je Musolini odavno otišao sa ostrva, ali je italijanski duh i te kako prisutan. A priznaćete, spoj Italije i Grčke ne može biti loša kombinacija...