Druga strana turizma: Muke Beograđana s hostelima

Ko je odgovoran kada gosti prave buku ili uriniraju po stepeništu u stambenim zgradama? Mnogi hosteli su od 1. januara preimenovani u apartmane, jer nisu obezbedili potpise stanara.

Ne vidi se rešenje problema sa hostelima koji se nalaze u stambenim zgradama, jer su se mnogi vlasnici dosetili da ih od 1. januara ove godine preimenuju u apartmane.

Zbog odluke da hosteli više ne mogu da se nalaze u stambenim zgradama, ukoliko ostali stanari nisu s time saglasni, vlasnici koji nisu dobili dozvolu skupštine stanara preimenovali su ih u apartmane, ali se u njihovom poslovanju ništa nije promenilo. Saglasnost skupštine stanara je trebalo da hostelima obezbedi sigurnost poslovanja da ih niko neće prijavljivati i žaliti se inspekciji. Međutim, ispostavilo se da većina zgrada u kojima su već otvoreni hosteli nemaju izabrane skupštine stanara, pa vlasnici hostela nemaju sa kim da sklope ugovor. Tamo gde se skupštine stanara nisu saglasile da se u ulazu nalazi hostel - vlasnici su ih preimenovali u apartmane.

- Kao stanari zgrade svi smo potpisali da želimo da se hostel iseli iz našeg ulaza, a vlasnik se dosetio i preimenovao objekat u - apartmane - kaže Gordana Vukojčić, predsednik skupštine stanara u Knez Mihailovoj 21.

- Devet godina vlasnik hostela nije plaćao održavanje, njegovi gosti nam u pola noći zvone na interfon, lift su pokvarili i sada kofere vuku stepenicama. Hostel se nalazi u potkrovlju naše zgrade iz 1939. godine i tek je sada poslao zahtev za legalizaciju. Svima smo se žalili i umesto da ga zatvore, samo je kategorisan u sobe za izdavanje. Ni dinar ne daje za čistačicu, niti želi da učestvuje u popravci lifta.

S druge strane, vlasnici hostela smatraju da su dovedeni u šah-mat poziciju, jer se hosteli svuda u svetu nalaze u centru grada. Žarko Gvero, predsednik Ferijalnog i hostelskog saveza, kaže da veliki problem imaju i Zagreb i Sarajevo i da jedna uredba ne može da ga reši.

- Naš predlog je bio da se uporedo napravi pravilnik za apartmane i hostele i tako uvede red - kaže Gvero.

- Ukoliko se propiše da hostel mora da poštuje kućni red, da ima zaposlenog koji dežura, određen broj toaleta i ostale standarde, stanare neće uznemiravati buka, gosti koji uriniraju po hodniku, higijena, oni koji spavaju po stepeništu i slično.

Gosti hostela se već tri godina beleže u statistici i redovno uplaćuju boravišnu taksu, a objekti su registrovani u APR i plaćaju porez. Gvero veruje da je vreme da se hosteli kategorišu i dobiju određen broj rančeva ili trouglova, kao hoteli zvezdice.

- Mnogi hosteli nemaju nijednog zaposlenog, a zahvaljujući internetu su se namnožili. Procenjuje se da se dva miliona evra godišnje "okrene" u beogradskim hostelima - ističe Gvero. - Hosteli treba da postanu ugledna mesta, jer mnogi ne zaslužuju da nose to ime. Išao sam da vidim šta je to što nude hosteli koji se reklamiraju za devet evra i to su bukvalno rupe koje ne služe na čast ni vlasnicima ni gostima. Preimenovanje u apartmane otvara nove probleme, jer vlasnik gostima na ulazu daje ključ i ne zanima ga da li su ga zakupili recimo pijani mladići koji će tri dana tu bančiti.

HAJKA NA NAS TRAJE GODINAMA

Hosteli su učinili mnogo na promociji Beograda među mladim evropskim turistima, kažu u Udruženju hostela.

- Mnogo smo novca dali za promociju, a nedavno smo učestvovali na sajmu turizma u Istanbulu - kaže Miroslav Milošević, potpredsednik Udruženja hostela.

- Gosti hostela su ljudi koji vole da se druže i insistiraju na dobroj lokaciji. To su putnici koji najčešće idu na "balkansku turu", pišu blogove i podižu imidž Beograda. Hajka na vlasnike hostela traje godinama, a veliki broj ljudi je ovde zaposlen, o kojima niko ne razmišlja.

Izvor: Novosti