Meksiko: Piramide, vulkani, metropola i more

Meksiko zbog brojnih atrakcija privlači turiste širom sveta, posebno Evropljane u ovom periodu godine. Legenda kaže da su vulkani Popokatepetl i Icaksivatl nastali zbog jedne neostvarene ljubavi.

Kada kažemo piramide, mislimo - Egipat. I da, dobro mislimo. Ali, i površno. Jer, na teritoriji Meksika postoji čitav jedan veličanstveni svet piramida, koji takođe zaslužuje dubok naklon. Da li ste znali da na samo 40 kilometara severoistočno od meksičke prestonice "živi" drevni Teotivakan, jedan od dva najveća grada pretkolumbovske Amerike? I da je na njegovom tlu, oko 100. godine pre nove ere sagrađena piramida Sunca, druga najveća u Americi? Ukoliko želite da se nađete na njenom vrhu, naći ćete se. Izvodljivo je i uzbudljivo. Zato bi onaj ko se otisne u savremenu meksičku avanturu obavezno trebalo da uvrsti i ovaj "vremeplov", koji će vas na magičan način vratiti u daleku, daleku prošlost.

Teotivakan, "mesto gde čovek postaje bog", veliko je arheološko nalazište na kojem se još radi, pa se svake godine otkrije neka nova zanimljivost iz njegovog misterioznog života. Jer, procene su da je bio prvi pravi urbani centar na zapadnoj hemisferi, da je postojao sedam vekova, na vrhuncu imao 150.000 mudrih stanovnika, ali nije poznato ko su oni, kojim su jezikom govorili i zbog čega je tačno ovaj kameni grad propao. Pa opet, i sa škrtim zvaničnim informacijama, nagađanjima i nedovršenim istraživačkim poduhvatima, osetićete svu njegovu veličanstvenost. Odmah, na prvi pogled.

Turisti uglavnom "prelete" preko Citadele, administrativnog centra Teotivakana, hrama Kvecakoatla, opaze da je lik pernate zmije prisutan svuda, otkriju da je ona simbol dualizma ljudske prirode koja pripada zemlji, ali istovremeno ima i krila, komunicira sa suncem i zvezdama... i onda ubrzaju korak kako bi što pre stigli do piramida. A, do njih se dolazi Avenijom mrtvih - glavnom gradskom ulicom, dugačkom i simetričnom. Svi odmah požele da dotaknu piramidu Sunca, na kojoj je, kako se verovalo, čovekova želja da postane bog bila realizovana. Hoćete li da isprobate da li ova "magija" i dalje radi na građevini posvećenoj Tlaloku, bogu kiše? Popnite se do vrha, samo računajte da ćete se dobro zadihati, jer ćete morati da pređete prepreku zvanu - 245 stepenika.

Prilično ili vrlo strmih. Ali, stigli ste do cilja i sada sa visine gledajte ostatke drevnog grada i uživajte u čarobnom pogledu koji puca. Divan je osećaj biti bliži moćnom planinskom pojasu koji okružuje Meksiko Siti. Stanite na centralno "postolje", vrtite se u krug izuveni i tako ukradite energiju. Na vrhu ove kamene lepotice, ispod koje je otkrivena pećina, budite u dosluhu sa jednom davno nestalom civilizacijom. Čeka vas još i piramida Meseca, okružena još manjim kamenim građevinama koje su sve zajedno stavljene na listu Uneska.

Kada ste u Meksiko Sitiju jedan dan obavezno rezervišite za vulkansku turu. Neka to, recimo, bude ponedeljak, jer su tada vrata svih muzeja zaključana, pa vi onda krenite na istok. Tragom pepela. Topla odeća i udobna obuća su obavezni "rekviziti" za ovu avanturu. Do nje vas od grada deli oko 70 kilometara, polja kukuruza sa obe strane puta i otuda osećaj da krstarite Vojvodinom. Ali, kada uđete u selo Amekameka, posuto vulkanskom prašinom, ravnica ostaje za vama. Sada se penjete, penjete i potom stižete do "punkta" Nacionalnog parka na kojem morate da se prijavite, ostavite podatke, uzmete narukvicu koja predstavlja potvrdu vašeg prisustva i na kraju prijavite odlazak. Jer, ovo je vulkanska zona i ako vas nema do nekog doba noći, služba će krenuti da vas traži. Ako budete imali sreće, čim stignete do ove tačke, s desne strane "sevnuće" pogled na Popokatepetl.

Ali, treba da znate da je čuveni El Popo prilično ćudljiv i da ćete možda propustiti priliku da ga vidite. Zakloniće ga gusti oblaci, sakriće se u magli, neće vas udostojiti svog gordog stasa. Budite zato strpljivi, dajte mu šansu da se u nekom trenutku "umilostivi" i bar na trenutak izađe iz senke. Do vrha svakako ne možete da dođete, jer je ovaj vulkan jedan od najaktivnijih i malo-malo se "razljuti", pa počne da izbacuje pepeo i dim. Na taj način pravda svoje ime, jer na jeziku Asteka znači "Breg koji se puši", što se s vremena na vreme zaista jasno vidi, pa se stanovnici okolnih naselja evakuišu, a obližnji aerodrom Puebla privremeno zatvara. Popokatepetl, taj gorostas visok 5.426 metara, povezan je sa vulkanom Icaksivatl čiji su vrhovi pokriveni snegom i čije ime na drevnom jeziku Navatl znači "Bela žena". A, kako je on "uspavan", imate šansu da ga po vedrom danu osvojite, jer zabrana nema.

Kada ga malo bolje pogledate, a pre toga su vam ispričali i priču o njemu, videćete da liči na ženu koja spava, jer četiri grebena koja čine planinu predstavljaju njenu glavu, grudi, kolena i stopala. Ako je verovati jednoj romansiranoj legendi, ova dva vulkana su nastala kao završnica neostvarene ljubavi. Icaksivatl je bila princeza, a Popokateptl vojnik njenog oca. Kada je odlazio u jedan težak rat, car mu je obećao ruku svoje ćerke, iako je verovao da se iz te bitke neće vratiti živ. Na lažnu vest da je poginuo, princezino srce je prepuklo od tuge. Kada se Popo vratio, uzeo je njeno telo, sahranio ga na proplanku izvan grada, a bogovi su grob prekrili snegom.

Zbog toga je ovaj masiv nazvan "Bela žena" i zbog toga "spava". Popokatepetl je ostao da leži pored nje i da, ljut što ju je izgubio, riga vatru. Zato se on puši i zato je aktivan. I, kako kaže legenda, još veruje da će se žena koja spava probuditi zbog muškarca koji čeka. Ne morate da verujete u mitove, pa da poželite da sve ovo vidite svojim očima, ali zaista ima nečeg posebnog u činjenici da se nalazite u jednoj ovakvoj vulkanskoj zoni.

Kada ste se prošetali drevnim gradom i osetili pretnju Popokatepetla, možda je vreme da se spustite do mora. Popularni Kankun i Kozumel nisu toliko blizu, ali zato za pet sati vožnje autobusom stižete do Akapulka. Nadimak "biser Tihog okeana" duguje predivnim plažama i uzbudljivom noćnom životu. Toliko njih je proslavilo ovaj grad, pa ako želite da vidite zbog čega je ovo bio prvi izbor Frenka Sinatre, Elizabet Tejlor ili Elvisa Prislija, obiđite taj popularni zaliv u obliku polumeseca.

MARIJAČI NA VODI

Zvuk marijačija na vodi. Neprocenjivo. Uz preporuku - nikako ne propustiti. U delu grada zvanom Soćimilko možete da plovite u drvenim barkama živopisnih boja. Samo recite - trahineras i lokalci će vam objasniti kako da dođete do njih. Sve pomalo podseća na Veneciju i gondole, pa ćete imati i vozača sličnog gondolijeru. Ovo postaje pravi karneval na vodi kada vas, dok se vozite u jednoj barci, šarmantno "presretne" druga. A u njoj sede marijači, i onda počinju da sviraju. Samo za vas.

OAZA PRIRODE U STROGOM CENTRU

Kada u centru Meksiko Sitija poželite da se odmorite od gužve i buke, tu je Čapultepek, najveći gradski park. On ima sve ono što i većina parkova - drveće, klupe, spomenike, fontane, zoološki vrt, botaničku baštu, prodavce balona i šećerne vune. Ali ima i jezero, retko vodeno prostranstvo u ovom pustinjskom mravinjaku. I Audioramu, kutak u kojem se uz zvuke Mocarta ili Vagnera, sa knjigom u ruci, odmaraju uši i duša. Ima i zamak iz 14. veka koji je danas u funkciji velelepnog Nacionalnog muzeja istorije, naročito posećenog nedeljom, jer tada Meksikanci ne plaćaju ulaznice, pa masovno uživaju u kulturi, vodeći i tek rođene bebe.

Izvor: Novosti