Vino i opera na špicu "čizme"

Italijansko ostrvo Sicilija je mnogo više od samo obične letnje destinacije. Ovde nema peščanih plaža kao iz snova, ali ima puno kulture, romantičnih kafea i očaravajuće mediteranske prirode, pišu "Večernje novosti".

Foto: Scott Wylie/Flickr.com

Sicilija nije za razmažene turiste. Ovde nema mnogo lepih, dugačkih, peščanih plaža kao iz snova. Nema ni velikih turističkih centara. Međutim, ostrvo je jedinstveno, neponovljivo i neodoljivo!

Na Siciliju treba otputovati zbog ukusne hrane, lepe prirode, zanimljivih izleta, sočnog voća, dobrog provoda i savršenog pogleda u suton. Treba doći i zbog jedinstvenih Sicilijanaca koji su temperament nasledili od Arapa, mudrost od Grka, ljubomoru od Španaca, nervozu od Rimljana, opuštenost od Normana i trgovački duh od Feničana.

Čekajući erupciju

Sicilija se nalazi na samom špicu italijanske „čizme“ od kojeg je odvaja moreuz Mesina širok manje od četiri kilometara. Baš tu gde je voda toliko uzburkana, a vetar zimi silovit, Homer je smestio Scilu i Haribdu. Pošto je Odisej sredio ova dva morska čudovišta - turisti sada mogu da dolaze na Siciliju bez problema.

U vreme antičke Grčke, Sirakuza je bila podjednako važan centar kao i Atina. U srednjem veku se Palermo, po bogatstvu i broju naučnika merio sa Kairom i Kordobom. Ipak, Etna, jedini živi vulkan u Evropi, i dalje određuje život na ovom ostrvu. Etna je posle svake erupcije sve veća, a pepeo koji izbacuje čini zemlju plodnom. Siclija ima najveće plantaže maslina, vinove loze, paradajza, limuna, pomorandže, mandarine, banane, ali i lešnika, pistaća i badema, kao i orhideja. Ostrvo miriše na jasmin i mediteranski bor. U prošlosti je Sicilija bila pokrivena šumom koju su Feničani koristili da grade brodove.

Na Siciliji nema mnogo industrije, zahvaljujući čemu je vino odličnog ukusa. Leti duva vreo vazduh od kojeg se osveženje dobija samo u vodi, na „vespi“ ili uz hladno vino u vinariji. Božije piće se ovde pije još od davnina, a najpoznatija lokalna vina su salaparutski korvo, Marsala, pantelerijski muskat, liparska malvazija, Eloro Nero iz Avole, Čerazuolo iz Vitorije i Etna.

Odlično mesto da se popije piće u nekom od romantičnih kafea je Katanija, univerzitetski grad, čije su fasade sive od pepela Etne. Kroz Kataniju su prošli Rimljani, Goti, Vizantijci, Saraceni, Normani, Anžujci, Aragonci, Habzburzi i Burboni. U 17. veku je preživela strašnu erupciju vulkana i tada je osmišljen današnji oblik grada sa Katedralnim trgom. Ulica Etna glavno je stecište turista koji vole da dođu u jutarnjim časovima, jer se do podneva ovde nalazi velika pijaca na kojoj se prodaje sve i svašta i to po popularnim cenama.

oš od španske vlasti, postoji tradicija proizvodnje čokolade. Sicilijanska čokolada, posebno iz Modike (grad pod zaštitom Unesko), priprema se prema tradicionalnim receptima sa mnogo egzotičnih začina što daje čokoladi jedinstveni okus. Najukusnija čokolada pravi se u gradu Notu, pa je stvoren i poseban stil "čokobaroko". Uz ovu čokoladu je, kažu, stvarao i poznati kompozitor Alesandro Skarlati.

Beluči i Karuzo

Antičku Sirakuzu je proslavio njen najpoznatiji stanovnik Arhimed, koji je po pesku crtao krugove i ogledalom palio rimske brodove. Međutim, svetsku slavu stekla je tek posle filma "Malena". Bilo je dovoljno da Monika Beluči prošeta Ortiđom, pa da se čitav svet zapita gde se nalazi ovaj setan i romantičan grad u čijem se malom jezeru kupaju labudovi, a ulicama odzvanja zvuk harmonike.

Za glavni grad Palermo (ima milion stanovnika) kažu da je mesto za one sa prefinjenim ukusom. U njemu se umesto čokolade više jednu smokve i sluša se odlična opera. Na Siciliji je Đovani Verga napisao "Kavaleriju Rustikanu", a Vinćenco Belini "Normu". Sala sa najboljom akustikom u Evropi je u Teatru Masimo na Siciliji. Keramika, gips i drvo pozorišta u "liberti" stilu na 40 metara dubokoj sceni oduzeli su dah svima koji su gledali "Fausta" i slušali Enrika Karuza. Zadovoljstvo u Teatru Masimo nije jeftino - ulaznice su 100 evra.

Narodni ples Sicilijije je "tarantela" koju turisti igraju spontano kada vide račun u restoranima mondenske Taormine. U šik Taormini računi su uvek šok. Uostalom, u Italiji je sve što je lepo skupo, a naročito u mestima koje su posetile poznate ličnosti. Recimo, u kafiću "Vunderbar" treba popiti piće kao što su to radili Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Dobar izbor je i hotel "San Domeniko" (nekadašnji manastir), gde je osnovana Zajednica za ugalj i čelik, što se smatra kamenom temeljcem Evropske unije.

Na terasama Taormine rastu najveći kaktusi na svetu, a brojni kafei, pored sjajnog sladoleda, mogu da se pohvale i prelepim vidikovcima. Pogled seže sve do Izola Bele i susednog zaliva Mazaro u kojem se treba okupati i pojesti špagete „norma“. Uprkos tome što vodiči kažu da se najlepše cice mogu videti na mozaiku u rimskoj vili Pijaca Armenija, najlepše savremene devojke kupaju se u Mazaru.

Sicilija je najveće mediteransko ostrvo koje pripada Italiji i ima šest miliona stanovnika. Nema toga ko pri pomenu Sicilije ne pomisli na mafiju. Ona se danas ne pominje naglas, ali svi znaju da je prisutna, doduše kao i u mnogim drugim zemljama Evrope. Ono što je važno, turiste gotovo niko ne krade, stvari možete bezbedno ostaviti u sobi i ne morate da brinete ako vam se otvorila tašna dok šetate. Jednostavno, bez obzira na to koliko se budete pripremali, čitali, gledali putopise o Siciliji, ona će vas kada otvorite oči za njene lepote, dodatno iznenaditi i razoružati svojim šarmom.