Ni Malezija nije daleko za Srbina

Otpravnik poslova malezijske ambasade Jubazlan Bin Jusof o lepotama svoje zemlje: Nekoliko stotina naših ljudi godišnje poseti ovu egzotičnu azijsku državu, pišu "Večernje novosti".

Daleka, topla, prijateljska, nežna, otvorena, a divlja, samo su neke od reči koje bi možda mogle da opišu Maleziju, zemlju koju grli more. Država koja obiluje nestvarnim prirodnim lepotama predstavlja posebnu mešavinu različitih kultura Azije, koja sve više privlači i turiste iz Srbije. U potrazi za egzotičnim provodom, svake godine nekoliko stotina naših turista poseti ovu jedinstvenu azijsku državu.

- Ljudi, kultura i hrana ono su što može srpskim gostima da bude najinteresantnije - priča, za "Novosti", Jubazlan bin Jusof, otpravnik poslova Ambasade Malezije u Srbiji. - Dobri hoteli i odmarališta, tržni centri, obilazak nacionalnih parkova s najstarijom džunglom na svetu, ronjenje po koralnim grebenima i poseta trkama na stazi Formule 1 u Sepangu, čine Maleziju posebno interesantnom destinacijom. Inače, ljudi u Maleziji su prijateljski nastrojeni, otvoreni i gostoprimljivi, što su kvaliteti koje poseduje i narod u Srbiji.

Da je Malezija jedna od dalekih i egzotičnih destinacija koju posećuju gosti iz Srbije, govori podatak da je samo prošle godine tamo bilo više od 700 naših turista. A sve je veći broj onih koji joj se vraćaju.

- Mi smo zemlja večnog leta, i poznati smo po odličnim vremenskim uslovima tokom cele godine - objašnjava ljubazni Bin Jusof, pokazujući na geografsku kartu Malezije i njenu razuđenu obalu. - Postoje relativno kratki periodi monsunskih kiša, koje traju najviše dve ili tri nedelje. Najveći broj posetilaca iz Srbije nam dolazi u decembru i januaru, ali je definitivno najbolji period za posete avgust i septembar.

Svi mogu da pronađu idealno parče Malezije za sebe. Tako, oni koji traže destinaciju za porodičan odmor, obavezno treba da posete ostrvo Langkavi, smatra Bin Jusof. Ovo letovalište nudi odlične hotele i apartmane, a s mosta "Langkavi skaj" pruža se jedan od najatraktivnijih pogleda u Aziji, ali i najlepše tropske plaže.

- Avanturističke porodice sigurno bi uživale na istočnoj obali poluostrvske Malezije, naročito na ostrvu Redang - preporučuje Bin Jusof. - Ovde se nalaze najlepši koralni grebeni na svetu. Ne treba izostaviti ni oblasti Terenganu i Kelantan, koje imaju nestvarne plaže. Na ostrvu Boreno, uz kupanje, možete i da odšetate do vrha planine Kinabalu. Ovde je i nacionalni park Gunung Mulu, gde postoje organizovane šetnje po mostovima od konopaca, razapetih u krošnjama stabala starih po nekoliko stotina godina.

Ono što je sigurno, na Maleziji niko ne može da ostane gladan. Malezijska kuhinja nastala je pod kineskim, indijskim i zapadnim uticajem, a Bin Jusof kaže da veoma odgovara srpskom ukusu. Zbog toga treba obići ostrvo Penang, poznato po stanovništvu različitih nacija, kultura i veroispovesti.

Da je bliže, rekli bi mnogi u Srbiji, bilo bi i slađe. Ovako, jedan od najvećih izdataka za odlazak na ovu destinaciju jeste cena avionske karte. Čak i oni koji se odluče za putovanje uglavnom biraju "last" ili "frst minit" ponude.

- Cene avionskih karata, koje su uvek predstavljale najveću prepreku za povećanje broja poseta iz udaljenih zemalja, jesu i najskuplja stavka kada je reč o Maleziji - smatra Bin Jusof. - Ipak, u poslednje vreme to postaje povoljnije, pa je prošle godine najviše turista iz Srbije putovalo u Maleziju preko Istanbula, Abu Dabija i Dohe.

Po vizu u Džakartu

Srbija bi se definitivno našla na turističkoj mapi Malezije da ne postoji problem s vizama. Naime, najveća prepreka za sve Maležane koji posećuju Evropu i Balkan jeste komplikovana procedura dobijanja vize.

- Građani Malezije moraju da podnesu zahtev za srpsku vizu u Džakarti, u Indoneziji, što predstavlja priličan problem, a i trošak - priča Bin Jusof. - Odnedavno, ipak, postoji napredak po ovom pitanju, pa se očekuje veća razmena posetilaca. Maležani bi svakako voleli da posete bogato srpsko kulturno nasleđe, naročito ono srednjovekovno. Sigurno bi obišli Bajrakli džamiju, ali bi uživali i u "Egzitu", Guči i bogatom noćnom životu u Beogradu.