Sve više skijaša, sve manje snega

Skijaški centri širom Evrope pripremaju se za najezdu skijaša. Tako je i u Nemačkoj, tako je i Srbiji. Međutim, porast broja skijaša obrnuto je proporcionalan količini snega. Šta je „ekološka alternativa“?

„Dat lijkt wel sneeuw in Winterberg“ (U Vinterbergu ima mnogo snega). Ta rečenica objavljena na Tviteru pokreće mase iz Holandije prema istoku. Ali samo kojih stotinak kilometara. U zapadnonemačkoj oblasti Zauerland leže, geografski gledano, Holanđanima najbliže planine s kakvom-takvom garancijom da ima snega koji omogućava zimske radosti – Vinterberg je najpoznatiji zimski sportski centar u Nemačkoj severno od Alpa.

Suviše niski nemački Alpi

Tako je i ove godine već drugog vikenda u decembru na četiri od ukupno 27 kilometara skijaških staza u Vinterbergu već bilo dovoljno snega. Iako je Vinterberg na samo oko 800 metara nadmorske visine, za Holanđane, ali i Nemace koji žive duž severnog toka Rajne to su prava pravcata brda. Severno od Alpa, u Nemačkoj može da se skija još i u Rudnim gorama (Erzgebirge) na istoku zemlje, ali u u Švarzvaldu i Bavarskoj šumi. Ali ta druga dva skijališta suviše su blizu Alpima, pa tako samo uslovno služe kao alternativa „pravim“ skijaškim centrima.

Nemačka sa svojim skijalištima ni po broju, niti po razvijenosti ne može da konkuriše onima u Austriji, Švajcarskoj, Italiji ili Francuskoj, ali i nemački Alpi skijašima i borderima pružaju dovoljno staza. Prednost nemačkih Alpa je raznolikost i blizina većim gradskim centrima poput Minhena. Za sat-dva vožnje automobilom iz bavarske prestonice može se stići do svakog alpskog skijališta. Staze na visini od preko 2.000 metara garantuju dobre uslove čak tokom zima koje ne mogu da se pohvaliti niskim temperaturama poput prošlogodišnje. Ali na nižim lokacijama, kojih je i najviše u nemačkim Alpima, ne pomažu ni snežni topovi kojima su ipak potrebne temperature ispod nule.

Promena klima i alternative zimskom sportu

Ali nisu svi oduševljeni tim „pomaganjem“ prirodi. U bavarskom centru Zudelfeld nedavno su, uz žestoke proteste zaštitnika okoline, izgrađena dva veštačka jezera čija je jedina svrha napajanje snežnih topova za sve brojnije skijaše. „Moramo veoma dobro da razmislimo koliko sve to zajedno uopšte ima smisla“, kaže Tomas Buher iz Nemačkog alpskog saveza (DAV). Po njemu, za zimski ugođaj nije dovoljno nabacati sneg na staze i zatim se kroz zelenilo spuštati u dolinu. „Pravu zimu ne možete samo tako da izvučete iz snežnih topova“, kaže Buher. Njegovo udruženje nedavno je objavilo istraživanje po kojem će, dugoročno, samo dva zimska centra u Bavarskoj, onaj u Garmiš-Partenkirhenui i Obersdorfu imati prirodan sneg tokom čitave zime. Zato se DAV već godinama zalaže za propagiranje alternative klasičnom skijanju.

Sve više turista, sve manje snega

Neke od alternativa zovu se hodanje po snegu i skijaško trčanje. Ali i kod tih sportova postoji kritična granica kod koje masovnost turista počinje da ugrožava okolinu. Padanjem granice snega, smanjuje se i područje na kojem može da se bavi tim sportovima koji zahtevaju mnogo prostora. U područjima zaštićene prirode nisu dozvoljeni ni ti, „ekološki“ oblici zimske rekreacije. Zato DAV, zajedno sa vlasnicima šuma, ugostiteljima i sportskim centrima, grozničavo traga za prihvatljivim rešenjima.

Sve bi bilo lakše kada bi snega bilo i na nižim područjima. „Sve što nam treba jeste polje hladnog vazduha i pola metra snega“, kaže Verena Lotes iz Bavarske Cugšpic-železnice. Tek tada može da bude otvoreno kompletno područje oko Zugšpica, najvišeg vrha u Nemačkoj. Sredinom decembra tamo je moglo da se skija samo na jednoj od 12 staza. Poslednjih godina sezona počinje sve kasnije – 2013. tek uoči Nove godine. Uprkos tome radovi na žičari koja će utrostručiti kapacitete u punom su jeku.

• Datum 15.12.2014