Nemac na Putu mira prošao i kroz Srbiju

Dvadesetosmogodišnji Nemac Jan Grothaus, na svom putu od Beča do Istanbula, dugom više od 2.000 kilometara na koji se uputio pešice, obišao je i Staru planinu, popeo se na njen najviši vrh - Midžor na 2.169 metara nadmorske visine i boravio u staroplaninskom selu Topli Do, gde su ga meštani sela ugostili, dali mu smeštaj i okrepili ga pred nastavak puta.

Grothaus je Tanjugu rekao da je oduševljen Starom planinom i ljudima koji su velikodušni i gostoprimljivi.

"Pešačim od Beča do Istanbula. Reč je o pešačkoj avanturističkoj turi poznatoj kao 'Sultanovi putevi', nazvanoj zbog činjenice da je tim putem, samo u obrnutom pravcu, od tadašnjeg Konstantinopolja do Beča putovao sultan Sulejman daleke 1529. godine. Tim putem je sultan Sulejman Veličanstveni putovao sa svojom vojskom sa krajnjim ciljem da osvoji Beč. Taj pešački put je ustanovljen 2010. godine i ja putujem njime, a ustanovljen je kao put mira, na kome se susreću ljudi iz različitih zemalja, različitih vera i nacionalnosti. Prolazi kroz šest država, a najduži deo je upravo kroz Srbiju i dugačak je oko 670 kilometara", kazao je Jan Tanjugu.

Jan je od Beča do Stare planine prepešačio oko 1.300 kilometara a cela ruta dugačka je oko 2.200 kilometara.

"Ogroman deo puta sam prepešačio. Neke kratke deonice sam stopirao ili išao autobusom, ali je to zanemarljivo. Moj cilj je da stignem u Istanbul krajem septembra. Tamo će me sačekati roditelji i avionom ćemo otputovati u Nemačku, gde živim u gradu Minsteru, blizu Kelna.", kaže Jan.

Tanjug

Ističe da je oduševljen prirodom Stare planine, ali i gostoprimljivošću na koju je naišao u Srbiji.

"U Srbiju sam ušao kod Bogojeva u Vojvodini i već mesec dana sam u vašoj zemlji. Video sam skoro sve predele Srbije, Frušku Goru, Dunav, Beograd, Homoljske planine, Staru planinu i prilično sam dobro upoznao i ljude i arhitekturu Srbije. Moram da budem iskren, Stara planina je verovatno planina sa najlepšim predelima koje sam video na mom putovanju do sada. Takođe, ljudi su ovde zaista vrlo ljubazni. Hodam po ceo dan i nikad ne znam gde će me zateći mrak, ali mi ljudi ovde stalno nude prenoćište, smeštaj, zovu na ručak, kafu, piće, kako bi se osvežio i okrepio. Zaista su ljubazni i velikodušni. Kada sam kretao na ovaj put moje roditelje nije brinula dužina puta toliko koliko su bili zabrinuti kada su videli kroz koje ću zemlje prolaziti sam. Međutim, slika koja se o Srbiji prikazuje na Zapadu zaista nema dodirne tačke sa istinom o balkanskim zemljama i ja ću pokazati mojim prijateljima i porodici kakva je zapravo Srbija i okolne zemlje", kaže Jan i dodaje da bi u Istanbul trebao da stigne krajem septembra meseca, a krenuo je iz Beča maja meseca.

Iako putuje sa rancem teškim 20 kilograma na leđima, u kome nosi šator i najosnovnije stvari neophodne za ovakav put, Jan kaže da mu nije naporno i da mu jedini problem predstavljaju loši vremenski uslovi, velike vrućine ili vremenske nepogode.