Avionom od Zlatibora do mora?

Posle dve decenije, na pomolu obnova radova na sportskom aerodromu u naselju Tusto brdo na Zlatiboru.

Aerodrom konačno u regulacionom planu Zlatibora (Fotodokumentacija Politike)
Aerodrom konačno u regulacionom planu Zlatibora (Fotodokumentacija Politike)

Avion sa 50 sedišta poleće ujutru sa Zlatibora i za oko pola sata stiže u Tivat, na obalu mora. Celodnevno kupanje i sunčanje, pa predveče povratak na planinu. I to po ceni povratne karte od četrdesetak evra.

Izgleda kao maštarija, ali nije bez smisla: to ovih dana ozbiljno najavljuje Užičanin Slobodan Nikolić, vlasnik ovdašnje Ada korporacije i lokalne TV Alfa.

Rešio je da obnovi gradnju sportskog aerodroma u naselju Tusto brdo na Zlatiboru, koju je još pre dve decenije započeo. Veli, bilo je mnogo teškoća i upravo su se stekli uslovi da gradnju privede kraju. A onda s te piste eto jeftinih letova ka moru, aero-taksija, škole letenja, panoramskih letova, sletanja malih aviona iz sveta, pa i pravovremenih protivpožarnih avio-akcija koje su ovog leta Zlatiboru nedostajale piše Politika.

Nikolić je, kao takmičar u biciklizmu, moto i auto trkama i ljubitelj pilotiranja, 1993. godine počeo da gradi ovaj sportsko-turistički aerodrom u naselju Tusto brdo. Nameravao je da doprinese tadašnjem obeležavanju stogodišnjice turizma na Zlatiboru, da turističko mesto dobije vazdušnu luku za lake avione i motorne zmajeve. Tada je urađeno oko 80 odsto potrebnih zemljanih radova na gradnji sportskog aerodroma (oko 500 metara piste), ali se, kaže on, isprečila jedna havarija na mašinama, a ni projektna dokumentacija nije bila kompletirana. Stali su poslovi u koje je, ističe Nikolić, u to vreme uložio oko milion maraka.

– Krajem devedesetih podneo sam zahtev opštini Čajetina za građevinsku dozvolu, ali su teška vremena i moja tadašnja ulaganja u Ski centar „Tornik” omela dalji nastavak gradnje aerodroma. Posle 2000. godine ova opština je započela izradu regulacionog plana Zlatibora, ali moj aerodrom nije stavila u njega, iako je on ucrtan u Prostorni plan Srbije. Žalio sam se godinama, ali opštinari su ćutali. Bio je to svojevrstan paradoks: sve republičke dozvole sam pribavio, ali onu od opštine nisam dobijao. I zato su stajali radovi na gradnji aerodroma – objašnjava Nikolić.

U opštini Čajetina ipak su aerodrom uvrstili u sadašnji regulacioni plan Zlatibora. – Početkom ove godine saznao sam za to. Opština ulazi u proceduru koja će mi omogućiti završetak radova.

Ima zainteresovanih investitora za ulaganja. Ovakav objekat je potreban turističkoj privredi celog kraja, a projekat je usklađen sa evropskim normama. Recimo, u Tivtu sam uzeo u zakup jedan deo naselja sa 48 bungalova, pa čekam da aerodrom na Tustom brdu proradi kako bi se za pola sata sa Zlatibora stizalo na more. Zakupio sam dva aviona „turbolet“, koji lete 450 km na čas, imam još niz planova – najavljuje naš sagovornik, dodajući da su mu do prvog avionskog leta potrebna ulaganja od 200.000 do 300.000 evra, te da bi već na jesen mogao da obnovi radove na još oko 200 metara piste, s namerom da već dogodine odavde lete mali avioni.

Koliko bi ta nevelika vazdušna luka (u vreme kad se sa obnovom obližnjeg Aerodroma „Ponikve” toliko okleva) mogla da znači za ceo kraj, potvrđuju reči Nikolićevog poznanika Dušana Dulikravića iz Koprivnice u Hrvatskoj, koji već 35 godina pilotira malim avionima i bio je šef aerodroma u Vrsaru u Istri. On ističe da je svakog vikenda u tom turističkom mestu sletalo po tridesetak malih aviona, što i te kako koristi turizmu. – Završetkom zlatiborskog aerodroma bolje bi se povezali na ovim prostorima. Ja bih prvi došao avionom na Zlatibor, a i mnogi drugi.

Odmor na ovoj lepoj planini nije skup – rekao nam je Dulikravić u Užicu, dodajući da i Srbija i Hrvatska imaju po više od 150 malih letelica, a ko zna koliko ih je u Evropi, te da su u trendu ultralaki avioni za koje je sportski aerodrom na Zlatiboru baš pogodan.