Avalska kao Ajfelova kula

Ono što je za francusku prestonicu kula Gustava Ajfela, jedan od najpoznatijih simbola Pariza, to je za Beograd toranj na Avali. Prvi se uveliko šepuri na razglednicama, suvenirima, posteljini, nameštaju... a mogao bi tako i ovaj naš

Izvor: Politika

Ajfelova kula, ili Ajfelov toranj, možda nije najomiljeniji među simbolima Pariza, ali je zato najpoznatiji u svetu. Od 27 miliona turista, koliko u proseku svake godine poseti prestonicu Francuske, neka bar svaki deseti ponese jedan od mnogobrojnih „Ajfelovih” suvenira – kao razglednicu, privezak, magnet, šolju, maramu, majicu, pritiskač za papir, jastučnicu... to je oko 270.000 predmeta od čije prodaje lepo zarađuju maštoviti i preduzimljivi Francuzi. Svi kojima je „prirastao srcu” metalni toranj sagrađen 1889. godine na Marsovim poljima u Parizu, kao eksponat za svetsku izložbu, povodom proslave stogodišnjice Francuske revolucije, rado ga vide i na posteljini, kuhinjskim krpama, abažurima, novčanicima, kao držače za lampe, ukrasne klinove... što je takođe prilika za profit dovitljivih proizvođača.

Sad, kad bismo zamislili umesto Ajfelovog tornja onaj u Beogradu, na Avali, i raznorazne „džidžabidže” njime inspirisane, koliko bi to para donelo maštovitim i preduzimljivim Srbima? A možda neki od naših umešnijih čitalaca među ovim fotografijama pronađu inspiraciju za suvenire, ukrase i druge predmete sa simbolima svog grada.

Sa 300 metara od podnožja do vrha, Ajfelov toranj je, inače, sve do 1930. bio najviše zdanje na planeti. Kasnije su ga mnoga nadmašila, pa ipak je ostao velika turistička atrakcija, sa više od 5,5 miliona posetilaca godišnje. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao, Gustavu Ajfelu. Kad je „džin od čeličnih greda” sagrađen, mnogi Parižani su ga nazivali ruglom i smatrali da bi ga trebalo porušiti, ali se danas smatra za jedno od remek-dela arhitekture u svetu.

Photo: Stankoviæ Vlada / Flickr

Stari televizijski toranj na Avali, visine 202,87 metara, građen je od 1961. do 1964. godine, a pušten u rad 1965. Jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao – simbol srpskog tronošca za sedenje – projektovali su arhitekti Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, a konstruisao akademik Milan Krstić. Stotinak građevinara radilo je neprestano na objektu u koji je ugrađeno više od 4.000 tona armiranog betona. Vrhunac posla bila je postavka 60 metara visoke televizijske antene, teške oko 25 tona, koju su montirali majstori „Goše” iz Smederevske Palanke, mada je najomiljeniji deo „ponosa Beograda” bio restoran – vidikovac na 117. metru (koji je, međutim, zatvoren 1970. godine). Toranj su 29. aprila 1999. godine uništili bombarderi NATO-a, čime su postigli (još jedan) rekord: sve do pada dve „kule bliznakinje” Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. godine, bio je to najviši ikad srušen objekat na svetu.

A novi telekomunikacioni toranj na Avali, visine 204,57 metara, izgrađen je 2009. i svečano otvoren 2010. godine.

Aleksandra Mijalković