Krstarenje Dunavom od 350 do 1.500 €

Gvozdena kapija i Tošin ručak u selu Jarak - apsolutno su najlepše što turisti dožive tokom krstarenja Dunavom.

Izvor: Večernje novosti

Bar za Šveđanina Harolda Haltmana, novinara, pisca i pustolova. Iako ima 78 leta ovog juna po četrnaesti put krstari Dunavom. Ove godine je odabrao danski brod „Rugen“, jedan od tri broda agencije „Kvaliti turs“ koja plove po Dunavu. Najvećom evropskom rekom krstari oko 50 brodova i većina pristaje na beogradsko pristanište, ali je samo na ovom brodu (osim trojice kapetana) kompletna posada - srpska.

Haltman kaže da je krstarenje Dunavom jedinstvena prilika da se za osam dana vidi šest zemalja samo jednom raspakujući kofer! On kaže da ne voli, već obožava Dunav, a naročito tok kroz Srbiju. Napisao je tri knjige o Dunavu, a u Švedskoj ga svi zovu Gospodin Dunav.

- I ovog puta ću kao 1953. godine popiti kafu na terasi hotela „Moskva“ - kaže Haltman. - Ali, glavni razlog zašto sam platio ovo krstarenje je Gvozdena kapija. Sve uzvodno od Bezdana je turistička industrija, jedino je Srbija prirodna, zanimljiva i egzotična.

Krstarenje Dunavom obično traje osam dana i najčešće brodovi polaze iz Beča i put završavaju u bugarskom Orijahovu, odakle putnike avionom iz Sofije vraćaju kući. Putovanje košta od 350 do 1.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta broda. Putnici su, uglavnom stariji, jer imaju vremena, znanja i interesovanja za kulturne sadržaje.

- Najveća prednost ovakvog putovanja je lagan ritam kojim se prolazi kroz najlepše dunavske prestonice - kaže Mira Pejin-Milutinović, generalni direktor broda. - Ljubitelji krstarenja vole kvalitetna vina, dobar zalogaj, zanimljive izlete i precizan program. Brod je jedino prevozno sredstvo na kojem nedelju dana možete ne napuštajući kabinu nazdravljati: „cumvol“, „norok“, „egišgedre“, „živeli“, „nazdrave“!

Kompletna posada (njih 24) na „Rugenu“ je srpska, osim trojice kapetana koji su Rumuni. Zanimljivo je da sve više brodskih agencija, poput „Kvaliti tursa“ uzimaju srpsku posadu. Pouzdani smo i vredni radnici, lepo izgledamo, govorimo jezike, a nismo skloni „dodatnim zaradama“.
- Verujem da bi i našim turistima ovo krstarenje moglo da bude zanimljivo, ali naši ljudi najviše vole krstarenje Rusijom i ne pitaju za cenu - kaže Pejin. - U isto vreme, svi vole srpske turiste, jer možda nismo disciplinovani, ali smo veseli i dosta trošimo.

IZLETI

GOTOVO svi turisti tokom krstarenja slušaju Štrausov koncert u bečkom dvorcu „Hofburg“, vozićem odu do dvorca u Hrad Bratislavi, posete i Sent Andreju, gledaju spektakl čikoša u selu Pusta, a ove godine svi staju u Mohač, kako bi videli Pečuj, evropsku prestonicu kulture.

U Srbiji brodovi pristaju u Novom Sadu da bi posetili Krušedol, a u Beogradu obiđu grad i ručaju kod Toše u vojvođanskom selu Jarak (zatvoren je za javnost). Posle spektakularnog prolaza kroz Đerdap, pristanu u Turn Severin i završe putovanje.