Srbija ne regrutuje turiste-pacijente

Za razliku od Mađarske ili Hrvatske, u našoj zemlji ne postoji nijedna turistička agencija koja se bavi regrutovanjem pacijenata iz inostranstva. – Stranci ipak dolaze u sopstvenoj režiji.

Izvor: Politika

Nije problem u lekarima, niti Srbiji nedostaju bolnice. Naši stručnjaci više su nego kompetentni da izvedu sve medicinske zahvate za kojima u ovom trenutku postoji tražnja u svetu, bilo da se radi o estetskoj hirurgiji, stomatologiji ili veštačkoj oplodnji. Kada je reč o struci, nema objektivnih razloga zašto je Srbija ostala nepozicionirana na mapi medicinskog turizma. Ovim rečima Slavica Gavrić, potpredsednica Upravnog odbora Klastera medicinskog turizma, postavila je „dijagnozu” našoj zemlji koja, iako ima mogućnosti da zagrize veće parče tržišnog kolača, u ovoj delatnosti zaostaje za većinom država u regionu.

– Za razliku od Mađarske ili Hrvatske, u našoj zemlji ne postoji nijedna turistička agencija koja se bavi regrutovanjem pacijenata iz inostranstva. Klaster, doduše, posreduje između međunarodnih partnera zainteresovanih da u Srbiju dovedu turiste i 23 ovdašnje ustanove koje su otvorene da ih prime, ali to opet znači da pacijenti u našu zemlju dolaze na inicijativu „spolja”. Na beogradskoj Konferenciji medicinskog turizma, održanoj u novembru prošle godine, nekoliko svetskih stručnjaka postavilo je isto pitanje: „Kako to da vi ne umete da uzmete pare?” – objašnjava Gavrićeva.

Šta naša zemlja propušta vidi se na primerima „iz komšiluka”. Za Hrvatskom, prema njenim rečima, u medicinskom turizmu zaostajemo najmanje deset godina. Prosečan Britanac koji prati medije i koristi Internet zna da u Zagrebu može da popravi zube po neuporedivo povoljnijoj ceni, dok o Mađarskoj, kaže Gavrićeva, „ne treba trošiti reči”. Severni sused uveliko se ustoličio kao jedna od najpovoljnijih medicinskih destinacija u Evropi.
„Nevidljivost” Srbije posledica je nedostatka takozvane logističke podrške. Do Beograda je, na primer, nemoguće doći jeftinim (lou kost) avio kompanijama, iz prostog razloga što one u našoj zemlji ne saobraćaju. Umesto 70 ili 100 evra, gost iz inostranstva za let do srpske prestonice mora da izdvoji od 200 do 300 evra, dok mu je druga opcija da se iz Zagreba ili Budimpešte „dotrucka” autobusom. To je, smatra Gavrićeva, nepraktično i odbija klijente.
– Izbor hotela „srednje” kategorije u Beogradu je takođe mali. Pacijent turista iz zapadne Evrope na smeštaj u proseku troši oko 50 do 60 evra dnevno, a ovde na raspolaganju ima ili preskupe hotele čije cene idu do 180 evra, ili hostele koji su jeftini, ali nemaju jednokrevetne apartmane sa posebnim kupatilom – ističe ona.
Najveći je problem, međutim, slaba reklama. Na institucionalnom i državnom nivou ne postoje jasne marketinške strategije, a sve se svodi na sporadične i samostalne nastupe naših ustanova u inostranstvu. I pored svega toga – stranci dolaze.

Načelnik Dnevne bolnice u GAK „Narodni front” dr Spaso Anđelić objašnjava da su naši ginekolozi lideri u regionu u svojoj oblasti.

– Češka je odlično razvila posao sa vantelesnom oplodnjom osnivajući centre za veštačku oplodnju gde stranci dolaze, a tu bi i naši lekari mogli da imaju primat. Znam slučaj žene iz Amerike koja planira da se podvrgne tom zahvatu ovde, jer to kod njih košta i do 15.000 dolara, a u Srbiji tri, četiri puta manje – smatra dr Anđelić.

Čuvene „stomatološke vikende” na Balatonu u Mađarskoj stranci bi sve više mogli da zamenjuju dolascima u srpsku prestonicu zarad popravke zuba. Specijalista stomatološke protetike dr Milan Kuljača objašnjava da već godinama u njegovu ordinaciju dolaze stranci, posebno iz skandinavskih zemalja. Prednjače Norvežani, Šveđani, Islanđani, ali i žitelji Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Grčke, Amerike. Ovi pacijenti – turisti prosečno borave u Beogradu od pet do sedam dana, dok ne poprave sve zube.

– U dogovoru sa njima, možemo i da ih sačekamo na aerodromu i obezbedimo im hotel. Stomatološke usluge ovde su jevtinije do pet puta i zbog toga se strancima isplati da dolaze, mada su sada i u drugim zemljama zbog ekonomske krize cene popravke zuba znatno niže nego prethodnih godina – kaže dr Kuljača.

Strancima su interesantne i operacije na srcu, pa često biraju da neku od intervencija obave u priznatim centrima, kao što je Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. Direktor bolnice dr Boško Đukanović naglašava da najviše inostranih pacijenata imaju iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i Rusije i Albanije.

– I nama dobar izvor prihoda donosi lečenje tih ljudi. Oni pojedinačno dolaze i traže naše usluge – istakao je dr Đukanović.

Doktor Milan Jovanović, iz Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da, kada je reč o operacijama iz oblasti plastične hirurgije, stranci dolaze da se operišu i posle oporavka vraćaju se u svoju zemlju.

– Zbog ovih intervencija u Srbiju dolaze ljudi iz zapadnoevropskih zemalja. Najtraženije su operacije noseva i grudi, liposukcije, ali i promene pola – naglasio je dr Jovanović.

Strani pacijenti koji se u Srbiji nalaze zbog intervencija iz urologije imaju vremena i da obiđu znamenitosti, pa dr Miroslav Đorđević, urolog Univerzitetske dečje klinike, napominje da im se najviše dopadne Kalemegdan, crkve, Oplenac i Novi Sad.

– Naša urološka škola je prepoznatljiva u svetu. Svaki stranac je velika dobit za zemlju, a samo mi godišnje uradimo do 20 teških operacija na genitalnim organima. U poslednjih mesec dana imali smo pacijente na konsultacijama iz Tajvana, Amerike, Grčke, Engleske – ističe dr Đorđević.

Mnogi smatraju da će veliki korak napred biti napravljen onog trenutka kada privatna osiguravajuća društva pokažu zainteresovanost da sa zdravstvenim ustanovama kod nas naprave ugovore o pružanju usluga za njihove klijente. Ali, to je zasad – u planovima.

Danijela Davidov-Kesar – Marko Luković

--------------------------------------------------------------------

Francuzi dolaze u Banju Koviljaču

Velike mogućnosti za razvijanje ove vrste turizma imaju banje. Trenutno primat u banjskom turizmu u regionu ima Makedonija.

Prema rečima dr Nikole Sremčevića, direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Banja Koviljača”, u planu je realizacija projekta sa Francuzima, koji bi se u ovoj banji oporavljali posle operacija iz oblasti plastične hirurgije.

– Trenutno nam najviše dolaze ljudi koji imaju probleme sa oboljenjima kičme i zglobova. Mnogi su zainteresovani i za velnes programe, a dosadašnja iskustva stranaca govore da su naše masaže sadržajnije nego u inostranstvu, da im prija boravak u sumpornoj vodi i specijalnom blatu. Tu je naša šansa – kaže dr Sremčević.

-----------------------------------------------------------

Priznati lekari

Naši lekari su priznati i cenjeni svuda u svetu, naglašava dr Snežana Pantić-Aksentijević, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja, i pružaju visokokvalitetne usluge. i to je jedan od razloga zbog čega stranci odlučuju da dolaze na neku intervenciju baš ovde.

– Takve intervencije mogu se pružati u ono vreme kada su kapaciteti u ustanovama slobodni i kada nikako neće biti ugrožen rad pružanja zdravstvenih usluga našim građanima – kaže dr Pantić-Aksentijević.