Veličanstveni ledeni džinovi Kilimandžara (FOTO)

Osim osvajanja vrha najviše slobodnostojeće planine na svetu, svakako su vredni pomena i masivni ledeni blokovi - među poslednjim ekvatorijalnim glečerima na svetu.

Prema navodima naučnog magazina “Science” iz 2002. godine, trebalo da nestanu između 2015. i 2020. godine. Nažalost, iako stučnjaci za glečere i ekolozi smatraju da led star 11.700 godina neće nestati u narednih pet godina, pa ni 15 godina, činjenica je da iz dana u dan ove ledene gromade nastavljaju da se tope. Prema procenama naučnika, nestaće u potpunosti negde između 2030. i 2050. godine.

Kao glavni uzrok njihovog nestajanja obično se navodi globalno zagrevanje. Međutim, naučna javnost ističe da je proces topljenja glečera prouzrokovan prirodnim klimatskim promenama koje su počele još u 19. veku. Jaki sunčevi zraci, sve manja količina padavina i nedostatak vetra dopuštaju stvaranje milimetarskog “toplog i vlažnog” sloja, koji je dovoljan za topljenje leda.

Šta bi moglo da spreči nestanak ovih ledenih divova? Nažalost, ljudski faktor je potpuno bespomoćan po tom pitanju. Glečere Kilimandžara mogla bi da spase jedino velika količina snega koja bi prekrila ogoljeno tlo i na taj način sprečila dalje topljenje. Poslednja takva padavina, međutim, dogodila se u prvoj polovini 19. veka.

Jedino rešenje mogle bi da predstavljaju znatne promene u Indijskom okeanu u narednih 10 do 20 godina, koje bi prouzrokovale snažne i obilne padavine u istočnoj Africi, ali verovatnoće da se tako nešto desi su neznatne.

Upravo zato bi baš sada trebalo posetiti ove hladne, divne, plavičaste predele. A kada stignete na vrh, ne obazirite se odmah na čuveni znak koji izražava čestitke za postignut uspeh. Umesto toga, okrenite se ka samim glečerima, koji se poput smrznutih talasa izdižu na “nebeskom ostrvu” - tu su sada, ali neće biti još zadugo.

Foto: Guido Appenzeller, Gloria, Demetrius John Kessy, Jorge Láscar, Sarah Skiold-Hanlin/Flickr.com