Veliki broj posetilaca muzeja u Aušvicu

Uprava Muzeja apelovala je zato na goste da na internetu rezervišu kada bi želeli da obiđu kompleks tog najvećeg stratišta Jevreja u Evropi, eventualno i kupe karte preko interneta, a da svakako dođu pola sata pred dogovoreno vreme ulaska u logor, kako bi blagovremeno prošli kroz bezbednosnu kontrolu.

U prvom kvartalu ove godine broj ljudi sa raznih strana sveta koji su došli u Aušvic da obiđu najveći koncentracioni logor, koji su nemački nacisti podigli 1940. godine na jugu okupirane Poljske, porastao je za 40 odsto u odnosu na prethodnu.

"Na godišnjicu, 70 godina nakon oslobađanja logora obilaze ga poslednji svedoci, a sada je vreme u kome mnogo ljudi želi da dođu i na taj način se sretne sa istorijom žrtava, istorijom holokausta", kazao je poljskoj televiziji TVN24 zamenik direktora Muzeja Andžej Kacožik.

Za porast broja obilazaka nije razlog isključivo jubilarna 70. godišnjica kraja Drugog svetskog rata, jer iz godine u godinu, kako odlaze svedoci strahota Hitlerovog monstruoznog konačnog rešenja jevrejskog pitanja,stalno raste broj ljudi koji žele da se poklone žrtvama i poruče "ne ponovilo se, nikada više".

Muzej u nekadašnjem nacističkom logoru otvorio je sajt visit.auschwitz.org, na kome može da se obavi rezervacija,i dogovori obilazak sa vodičem Muzeja, čim se i skraćuju čekanja, nekada i po nekoliko sati.

Logor u gradiću na jugu okupirane Poljske, blizu Krakova, Nemci su podigli 1940. godine, prvobitno za poljske vojne i političke zatvorenike.

Ubrzo su ga pretvorili u stratište evropskih Jevreja u gasnim komorama i proširili ga 1942. godine u kompleks Aušvic-Birkenau, a otvorili su i posebni deo logora za Rome.

U toj najvećoj nacističkoj "fabrici smrti" pobijeno je ili stradalo u neljudskim uslovima najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika raznih naroda Evrope.

Oslobodioce, vojnike Crvene armije, dočekalo je 27. januara 1945. godine svega oko 7.650 logoraša, uglavnom dece i odraslih, koji su bili suviše bolesni da kao 56.000 njihovih sapatnika iz Aušvica krenu peške, po zimi u druge logore u tzv. marševima smrti.