Ekološki grad u mongolskoj stepi

Za Štefana Šmica to je projekat života. Kelnski arhitekta sa drugim urbanistima planira ekološki grad – usred mongolske stepe. Za sada se tamo još nište ne nazire. Ali narednih decenija tu će nastati Majdar siti, novi urbani centar Mongolije: sa prostorom za 300.000 stanovnika, univerzitetom, brojnim muzejima i religioznim centrima, turističkim destinacijama i prostorom za filmsku industriju. Čak bi i sedište vlade jednoga dana tamo trebalo da se preseli iz Ulan Batora. Za sedište je već predviđeno mesto na kome će se nalaziti. „Već u aprilu“, uveren je Šmic, „mongolski parlament će odobriti izgradnju“. Budući grad najpre je planiran za oko 20.000 stanovnika, ali građevinski projekat malo po malo postaje projekat od nacionalnog značaja – previše je neizvesna situacija u Ulan Batoru, glavnom gradu, udaljenom samo 30 kilometara vazdušne linije.

Negativne strane urbanizacije

Foto: Francisco Anzola / Flickr.com

Nedostatak stambenog prostora, prevelik broj stanovnika i saobraćajni kolaps zapravo bi trebalo da su u Mongoliji nepoznati jer je to zemlja sa najmanjom gustinom naseljenosti na svetu. Tek nešto više od tri miliona ljudi živi u toj zemlji – manje nego u Berlinu, ali na području četiri i po puta većem od Nemačke. I upravo s tim problemima se bore mnogi žitelji Mongolije. Glavni grad Ulan Bator puca po svim šavovima. Život u stepi mnogim Mongolima postaje težak, manje privlačan i bez perspektive. Oni hoće da budu deo napretka. Dakle, sele se u glavni grad. Ali on leži u dolini i životni prostor je zato tesan.

„Ulan Bator je zapravo građen za 600.000 stanovnika, ali trenutno u njemu živi preko 1,2 miliona ljudi“, objašnjava kelnski urbanista Štefan Šmic. „Cene nekretnina su gigantske, više nego u Evropi“, dodaje Šmic. „Čovek sa prosečnim primanjima ne može sebi da priušti stan u Ulan Batoru. I iznajmljivanje našeg biroa u tom gradu košta više nego u Kelnu.“ Porast broja stanovnika prvenstveno otpada pre svega na nomade koji se naseljavaju u okolini grada. „Oni mogu slobodno da izaberu mesto na kome će se naseliti. Onaj ko u gradu pronađe posao, traži mesto u blizini gde će živeti. Za grejanje koriste sirov ugalj i dim se širi iznad grada“, priča Šmic. Ali problem nije samo zagađenost vazduha: infrastruktura, snabdevanje vodom i strujne mreže u međuvremenu su preopterećeni.

„Grad rasterećenja“ na jugu

Iz tog razloga vlasti Mongolije uz pomoć urbanista kao što je Štefan Šmic, planiraju izgradnju Majdar sitija, „grada koji će rasteretiti“. Planiran je po strogim ekološkim pravilima, sa sopstvenim rezervama vode. Biće snabdevan iz obnovljivih energetskih izvora i imaće decentralizovan stambeni i saobraćajni koncept. „Sa okolnih planina skupljaće se kišnica koja će se slivati u jezero“, objašnjava Šmic. Jezero će istovremeno služiti i kao obližnje odmaralište za stanovnike. Topla voda dolaziće iz fotonaponskih postrojenja, a struja iz što je više moguće obnovljivih izvora energije, kao što su vetrenjače. „Uslovi za to su u Mongoliji veoma povoljni“, kaže Šmic. „Zimi gotovo neprekidno sija sunce, a područje je veoma vetrovito“. Već postojeći park vetrenjača u blizini, trebalo bi da bude proširen i da snabdeva i Majdar siti potrebnom energijom. Južno od budućeg grada već su rezervisana mesta za održivu poljoprivredu. Ona bi grad trebalo da snabdeva životnim namirnicama. Pojedini delovi grada biće nezavisni jedni od drugih, sa svojim centrima. „Biće to grad kratkih puteva“, objašnjava Šmic, „u kome će gradski prevoz i elektro automobili imati prednost.“ Nemačko društvo za održivu gradnju (DGNB) sertifikovaće Majdar siti sa međunarodno priznatom potvrdom ekološkog grada.

Iskustva planiranja iz Kine i Mongolije

Arhitektonska kancelarija RSAA, u kojoj Šmic radi, ima veliko iskustvo sa građevinskim projektima, naročito u Kini i Mongoliji. Pre više od deset godina ona je učestvovala i pobedila na konkursu za planiranje kineskog ekološkog grada Tjencin. „To nam je zaista dalo vetar u leđa u Aziji“, govori Šmic. „Danas je više od 50 odsto naših projekata vezano za Aziju“. Njegova kancelarija u Mongoliji trenutno planira nekoliko projekata, a najveći je, bez sumnje, Majdar siti.

Nacrt je završen i sada se kreće u realizaciju. Za sada se, osim donjeg dela Budine statue, od grada još ne nazire ništa. Statua bi trebalo da bude visoka 54 metara i biće versko-politički centar grada. Do 2030. godine biće završena prva faza izgradnje, za oko 90.000 stanovnika. „Ali sa takvim vremenskim planovima nije uvek lako, mnogo je faktora koji na to utiču“, kaže Šmic. Jednom mesečno on odlazi na nedelju dana u Mongoliju, traži podršku za svoj projekat, susreće se sa ljudima i prati napredak radova. Komunikaciju sa ljudima opisuje kao veoma dobru. „Mongoli su mirni, staloženi i jasni partneri. I zadovoljstvo je raditi tamo, jer projekat u Mongoliji je nešto sasvim novo.“ Sva ministarstva veoma su otvorena prema novom ekološkom gradu. Ali za realizaciju čitavog projekta Mongolija je upućena na strane kreditore i savetnike.

„Zainteresovanost investitora da učestvuju u ovom projektu je velika“, dodaje Šmic. „Sve više zainteresovanih dolazi iz Kine. Mongolskim vlastima veoma je važno da sve drže u svojim rukama. Uostalom, svaki investitor je obavezan da poštuje stroga pravila, u suprotnom bi Majdar siti brzo izgubio pečat ekološkog grada. „Nešto kao planovi za obradu i korišćenje zemljišta u Mongoliji ne postoji“, objašnjava Šmic. Zato je neophodno u svaki pojedinačan ugovor o kupovini uneti neophodne uslove. „To znači – pronaći ravnotežu sa kojom se ne odstupa od ekoloških ciljeva grada, a pritom ne zastrašiti previše investitore. To je trenutno naš najveći izazov.“