Čokoladno carstvo na obali Rajne

Čokoladno carstvo je na levoj obali Rajne 1993. godine izgradio Hans Imhof, nekadašnji direktor velikog koncerna za proizvodnju namirnica „Štolverk“ (Stollwerck). Muzej čokolade godišnje poseti oko 650.000 ljudi i on je jedan od deset najposećenijih u Nemačkoj. Posetioci imaju priliku da se kroz jedinstveno, slatko putovanje upoznaju sa istorijom čokolade starom više od 3.000 godina – sve do današnjih čokoladnih proizvoda - i s načinima njihove proizvodnje, prenosi Dojče vele.

Dejvid Majer dolazi iz Hamburga i prvi put je u Muzeju čokolade. „Ako dođete u Keln, ovaj muzej ne smete da propuste! Ne morate da budete ljubitelj čokolade, ali muzej definitivno morate da posetite! Odličan je, naučio sam ponešto o proizvodnji čokolade i video kako taj proces izgleda. Mogli biste i Vi da pokušate da proizvedete svoju sopstvenu čokoladu“, poručuje Majer, jedan od mnogobrojnih posetilaca koje smo zatekli u muzeju.

Foto: posixeleni / Flickr.com

Pripremite zalihe-omiljeni slatkiš postaje luksuz

Ali najnovije vesti o čokoladi nisu dobre – prema poslednjim istraživanjima, svet će u sledećih nekoliko godina, zbog sve veće tražnje, ostati bez kakaoa, jer jednostavno nema dovoljno plantaža kakaovca. Još jedan od faktora koji znatno utiče na smanjene zaliha kakaoa jeste i epidemija ebole u zapadnoj Africi, posebno imajući u vidu činjenicu da 70 odsto svetskih zaliha stiže upravo s tog područja. Delimični krivac za nestašicu kakaoa su takođe bolesti i suša, kao i sami ljudi, koji osećaju sve veću glad za slatkišima, a država koja prednjači u tome je – Kina. Šef službe za posetioce Muzeja čokolade Olaf Vortman za DW ističe da su godišnji prihodi od proizvodnje čokolade zaista u padu. „Za sada industrija još može da se snabdeva, ali sigurno je da cene čokoladnih proizvoda mogu da porastu ukoliko dođe od manjka kakaovca“, upozorava on. Ako se situacija ne poboljša, a ljubitelji čokolade ne smire strasti, omiljeni slatkiš mogao bi, dakle, do 2020. godine da postane luksuzna i skupa roba. Zato danas svi putevi vode u Keln, nemačku čokoladnu prestonicu.

Sve što ste želeli da znate o čokoladi

U kelnskom Muzeju saznaćete sve što ste ikada želeli da znate o čokoladi. „Teško je izdvojiti najzanimljiviji eksponat, jer je naša izložba velika. Deci se najviše dopada 'čokoladna fontana'. Mnogim posetiocima zanimljivo je odeljenje za proizvodnju čokolade, a nekima pak kulturno-istorijski deo sa izvornim eksponatima starim i nekoliko hiljada godina“, priča Vortman, naš domaćin u Muzeju. Obilazak tri nivoa izložbenog prostora koji se prostire na 4.000 kvadratnih metara počinje pričom o kakaovcu, biljci od čijeg se ploda pravi čokolada. Saznali smo da potiče iz srednje Amerike, a da se danas najviše uzgaja oko pojasa ekvatora i u zapadnoj Africi. Uspešan i kvalitetan uzgoj te biljke zahteva vlažnu okolinu i prosečnu temperaturu od 25 do 28 stepeni Celzijusa.

Kako bi animirali mališane, u Muzeju su odlučili da organizuju interaktivne radionice. Najmlađi posetioci na monitorima igraju igrice o kakaovcu, rešavaju osmosmerke pronalazeći pojmove u vezi s čokoladom i na testovima proveravaju svoje „čokoladno znanje“. Na prvom spratu je deo muzeja pretvoren je u staklenu baštu u kojoj rastu stabla kakaovca, kafe i banana. Tu čovek ne može dugo da se zadrži, jer su temperatura i vlažnost vazduha prilagođeni uslovima u kojima raste tropsko bilje.

Drugim spratom dominira pogon za proizvodnju čokolade – neverovatan doživljaj za prave sladokusce pred čijim očima nastaje čokolada! Prženje zrna kakaovca, mlevenje i odvajanje jezgra do ljuske, zatim mešanje sa kakaovim maslacem, mlekom i šećerom, do prelivanja čokolade u stilizovano drvo kakaovca. „Veoma važan sastojak za proizvodnju čokolade jeste šećer, jer ljudi vole slatku čokoladu. Mleko u prahu takođe, iako se koristi samo za proizvodnju bele i mlečne čokolade, a ne i za proizvodnju čokolade za kuvanje“, priča Vortman deo recepta „hrane bogova“.

Zahvaljujući radnici koja časti posetioce čokoladom umočenom u vafle, imaćete priliku da obradujete svoja nepca i na licu mesta osetite ukus tek proizvedene čokolade. Dobra vest je to što zaposleni u Muzeju neće imati ništa protiv ako neki posetilac, pravi ljubitelj čokolade, i po nekoliko puta „zaluta“ do tri metra visoke „čokoladne fontane“.

Put nastavljamo u deo muzeja u kome je predstavljena istorija čokolade, koja je počela u starim civilizacijama u srednjoj Americi. Maje i Asteci su je koristili kao lek, priređivali su slavlja u čast boga kakaoa, a služila je i kao sredstvo plaćanja. Zanimljivo je da je sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristifor Kolumbo doneo na španski dvor i seme kakaovca, ali ono nije pobudilo nikakvo interesovanje. Tek nakon pohoda španskog osvajača Hernana Kortesa na Južnu Ameriku, Evropa je spoznala čari čokolade. U delu Muzeja izložene su i posude u kojima su Evropljani držali čokoladu. Njihova raskoš dokazuje da su „hranu bogova“ sebi mogli da priušte samo bogataši.

Foto: rubenvike / Flickr.com

Čokolada za široku proizvodnju

Informacije o čokoladnim proizvodima, uključujući i upoznavanje nekih od najvećih imena u industriji, mogu se saznati na trećem nivou. Tu je ispričana priča o novijoj istoriji čokolade, baziranoj na proizodnji za široku potrošnju. Rekonstruiran je izgled starih prodavnica čokolade i čokoladnih slatkiša, sa originalnom ambalažom, plakatima, reklamama i automatima za samoposluživanje. „Ponosni smo jer nas posećuje mnoštvo ljudi, bez obzira na uzrast. Reakcije su u principu vrlo pozitivne ali mi ipak svaku kritiku shvatamo vrlo ozbiljno. Posetioci mogu da nam se obrate ukoliko imaju predlog ili savet. Pokušavamo da pokrijemo sve oblasti – tako je tu i tema eksploatacije dece na plantažama, što mi ne krijemo. Dakle, uvek smo otvoreni za kritiku“, zaključuje Vortman.

Posetu muzeju završavamo kupovinom suvenira u prodavnici na samom ulazu. Razni alati, igračke, mobilni telefoni, tastature, čak i kelnska katedrala... Sve od čokolade. Spremili smo i zalihe, u slučaju da se predviđanja stručnjaka o nestašici čokolade ispostave kao tačna.