Za tri godine Sara Markiz prešla 16.000 kilometara

Nazvati Saru Markiz čvrstom ženom može zvučati pomalo čudno za ovog neverovatnog avanturistu. Sara je poslednje tri godine provela pešačeći sama po planeti i uspela je da pređe pješice 16.000 kilometara. Njena avantura je počela u Sibiru, nastavila se kroz pustinju Gobi, Kinu, Laos i Tajland, da bi na kraju završila u Australiji.

Markizova je odrasla u malom selu u švajcarskom planinskom području Jura i prema njenim rečima to "nije neko posebno lepo područje". Kao dete je živela u velikoj porodici i njenu čežnju za putovanjima i avanturama roditelji nisu mogli ignorisati. Poslednja avantura samo je jedno u nizu dugačkih putovanja na kojima je Švajcarkinja bila. Kada je napunila 17 godina, prešla je čitavu Tursku na leđima konja da bi se nakon toga uputila u Kanadu gde je zemlju istraživala uglavnom sjedeći u kajaku. Mnogi su mislili da je to samo njen mladalački hir i želja da vidi svet pre nego što se negde skrasi. Ali nastavak avantura na Stazi pacifičkog grebana, dugoj 4.260 kilometara, koju je prešla za četiri meseca i šest dana te pešačenje po zemlji Inka, od Čilea do Perua, pokazali su da to nije prolazna stvar i trend, već način života.

Same pripreme za avanture predstavljale su veliki izazov za Saru. Da bi se pripremila za svoj posljednji poduhvat ona je pešačila 35 kilometara dnevno, noseći na leđima teret od 34 kilograma. Pošto pješači sama, morala je da obrati posebnu pažnju na pripremu hrane i stvari koje će nositi sa sobom. Na kraju je odlučila da nosi veliki džepni nož, antibiotike, ulje, slaninu, punjač na solarnu energiju i pametni telefon, koji su kasnije ukrala kineska deca koju je podučavala kako da naprave šator. Takođe je sa sobom nosila i satelitski telefon, kompas i amfetamine u slučaju velike nesreće "ukoliko, na primer, izgubi nogu pa da ne mora da oseća bol".

Markizova kaže da su njene avanture prilično teške i naziva ih "mašinama za pranje veša" - veliko nerviranje, fizički i emocionalni bol i svakodnevno odricanje. U Mongoliji se suočila sa nizom prepreka, uključujući ekstremne temperature i uznemiravanja od strane mongolskih jahača. Nakon izlaska iz Mongolije promenila je svoj način razmišljanja i njen koncept vremena je prosto nestao.

- Intelekt vas tada više ne vodi. On više ne postoji. Jednostavno, postajete ono što od vas priroda traži da budete - divlje stvorenje - kaže ona.

Najveći problem imala je nakon sedam meseci pešačenja kada je izgubila zub i infekcija je počela da se širi. Morala je da bude evakuisana, ali se ubrzo vratila nazad na rutu i to na tačnu lokaciju sa koje je evakuisana. U Laosu je morala da se bori protiv tropske groznice i zaveže nogu za drvo da ne bi odlutala tokom delirijuma i utopila se u reci. Ipak, nakon ovog putovanje je postalo mnogo lakše. Tajland je prešla bez većih problema i uprkos velikoj vrućini, uspela je da stigne do svog konačnog odredišta, Australije.

Nakon završenog putovanja u septembru ove godine, Sara već planira da se vrati u Australiju 2016. godine da bi prešla kontinent samo noseći tradicionalnu odeću sarong i nož. Ovo će biti ultimativni test preživljavanja i sigurno će rezultirati izuzetnim pričama ove neustrašive žene.