Presušilo jedno od najvećih jezera na svetu

Aralsko jezero je bilo značajno veće, ali se poslednjih 50 godina smanjuje zbog smanjenog dotoka koji su uzrokovani hidrogeološkim radovima na rekama pritokama Amu Darji i Sir Darji. Naime, od 60-ih godina 20. veka vode ovih reka se koriste za navodnjavanje polja pamuka u Kazahstanu i Uzbekistanu. Oko 20 do 60 km³ vode se godišnje izdvoji za navodnjavanje. Zbog ovoga, nivo jezera opadne za 20 do 60 centimetara godišnje. Zapremina jezera se od 1960. smanjila za 80%, dok je narasli salinitet uništio skoro sve oblike života u jezeru.

"Ovo je prvi put u modernom vremenu da je ovo jezero potpuno suvo", rekao je Filip Miklin, stručnjak koji godinama prati stanje Aralskog jezera. Zbog opadanja nivoa jezera došlo je do promene lokalne klime i izumiranja mnogih biljnih i životinjskih vrsta. To je dovelo i do propasti ribarstva i industrija koje su bile povezane sa njom. Nekadašnje luke danas se nalaze i do 50 km od sadašnje obale jezera, a poslednjih decenija ovo je područje postalo groblje brodova.

Od 1989. jezero je podeljeno na Malo more na severu i Veliko more na jugu. Godine 2007. Veliko more se podelilo na dva dela. Ako se ništa ne bi preduzelo, veruje se da bi južni deo jezera nestao do 2025. Izgradnjom brane na severu, došlo je do naglog rasta nivoa vode u Malom moru (do sada sa 30 na 38 metara, a predviđa se 42). Zasad je Kazahstan zainteresovan za mere za spasavanje svog dela Aralskog jezera uz pomoć kredita Svetske banke, dok Uzbekistan smatra da je proizvodnja pamuka mnogo značajnija.