Ovo je najuvredljiviji turistički vodič na svetu

Vodič dalje piše da su gradovi prožeti duvanskim dimom i da su kafei „prilično neudobni i manjka im čistoće“. Navodi se i da su konobari, čistačice i portiri skloni lenjosti i da bi putnici uvek trebalo da prebroje svoj sitniš – za svaki slučaj.

Pritom, ukoliko se putnik otisne van gradova, postoji opasnost od pljačke, dok će policija u povećim mestima gledati da uhapsi koga god može.

Vozovi su toliko prljavi da bi putnik uz sebe uvek trebalo da ima četku i puder protiv insekata. Kada je u pitanju nacionalni sport – borba sa bikovima – u pitanju je najkukavičkiji spektakl koji će civilizovana osoba ikada videti.

Ovo je opis Španije koji se nalazi u turističkom vodiču Bedeker iz 1914. godine. Ove male crvene knjige sa kožnim povezom bile su prvi, a možda i jedini, izvor informacija za sve Engleze i Nemce u inostranstvu u 19. i početkom 20. veka.

Ton unutar vodiča je informisan, detaljan, autoritativan i krajnje neprijatan.

Pored gradskih mapa, satnice trajekata i informacija o crkvama, spomenicima i muzejima, vodič nudi i krajnje brutalne komentare o domaćem stanovništvu koje će putnik imati „nesreću“ da upozna.

Španci su lenji, Grci prljavi, Italijani neiskreni a „Orijentalci“ glupi ko deca.

Skoro jedan ceo vek ovaj vodič, koji je 1832. godine pokrenuo nemački izdavač Karl Bedeker, bio je nezamenjiv vodič kroz mnoge zemlje sveta.

Karl se dičio tačnošću svojih knjiga, a jednom prilikom otkriveno je da je brojao koliko tačno ima stepenica do krofa Milanske katedrale, jer je želeo da njegovi čitaoci znaju koliko tačno stepenika ih čeka.

Nakon Nemačke, Velika Britanija bila je drugi najveći konzument ovih vodiča.

U vremenu pre političke korektnosti, bilo je moguće biti zaista neprijatan prema strancima. Nisu samo Španci skloni tome da pobegnu sa vašim novcem u svojim džepovima. Vodič napominje da je u Italiji nacionalni sport iznuda a prošnja nacionana kuga.

Vodič napominje da se vrlo često preteruje kada se priča o „sanitarnoj reputaciji Napulja“, ali on i dalje ostaje prljavi grad. Italijani sa juga veruju da „genijalnost“ njihove klime u velikoj meri nadomešćuje štroku.

Međutim, vodič sa prilično veselim tonom zaključuje da su se stvari u velikoj meri popravile od epidemije kolere, ali da bi putnici trebalo da izbegavaju konzumaciju ostriga pošto je poznato da mogu da prenesu tifus.

Grčka je gora. Posteljina u krčmama je prepuna buva i vašaka, kao i drugih groznih insekata. Ne možete čak ni da se utešite čašom vina pošto je ono „bljutavo i slabo“.

Svaki putnik koji bi došao u dodir sa lokalnim stanovništvom u Egiptu trebalo bi da izbegava trljanje očiju.

Mnogi od saveta deluju šokantno za moderno poimanje sveta. U Siriji se savetuje odbrana od pasa lutalica uz pomoć kišobrana, dok je u Egiptu sasvim u redu udariti vozača taksija štapom za hodanje.

Sve u svemu, Egipćani su prilično loše opisani u vodiču koji stanovništvo opisuje kao malo inteligentnije od deteta.

Bedeker nije samo kriv zbog užasnih rasnih komentara. On takođe ima prilično uzak pogled na žene.

Ženski putnik je delikatno stvorenje koje nikako ne može da podnese određene aktivnosti. Kada je u pitanju penjanje na Vezuv, muškarci to mogu obaviti peške, dok se ženama savetuje da idu vozom.

Svega nekoliko zemalja izbeglo je ove kreativne opise – Holandija i Nemačka.

Kada je drugo Bedekerovo veliko tržište u pitanju, Britanija je opisana kao zemlja koja se može ponositi čistoćom u poređenju sa hotelima u drugim zemljama, iako pojedini lokali ne bi bili po ukusu ženama.

Kuhinja je inferiorna i monotona, a nacionalno jelo je – čaj sa odreskom i krompirićima.

Iako je ovaj vodič nakon Drugog svetskom rata nestao sa polica knjižara, 2007. godine serija je ponovo lansirana, mada, bez zajedljivih i rasističkih komentara.

Foto: Ww2censor/Wikipedia