Viljnus: Prestonica umetnosti, košarke i ćilibara

Na pomen Litvanije, prosečan građanin prvo pomisli na Arvidasa Sabonisa, košarkaškog gorostasa od 2,2 metra, koji je sa reprezentacijom ove baltičke zemlje osvojio nekoliko zlatnih medalja na svetskim takmičenjima. Gorostas Sabonis više ne igra košarku već trenira neke mlađe generacije, a u Viljnusu vodi i privatnu firmu za ugradnju prozora, pišu Novosti.

Da li ste, međutim, znali da je Litvanija, koja ove godine predsedava Evropskoj uniji, geografski centar Evrope? Tačnije, srce Starog kontinenta nalazi se u blizini litvanske prestonice Viljnusa, u Evropskom parku. Ovu nesvakidašnju umetničku atrakciju godišnje poseti nekoliko stotina hiljada ljudi, ne samo iz Evrope, nego i iz celog sveta. Razloga ima više: nalazi se među 50 svetskih zanimljivosti koje treba obići, ima i svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda.

Pre samo 20 godina, na mestu ove svetske atrakcije bila je napuštena, zakrčena šuma. Gradnja muzeja, koji je većim delom ukopan u zemlju, zahtevala je mnogo posla da bi ovo mesto danas izgledalo kao pravi spoj prirode i umetnosti. Park se prostire na čak 55 hektara i u njemu je izloženo više od 100 skulptura od kamena, drveta, gvožđa, metala, koje su potpisali najpoznatiji svetski umetnici iz više od 25 zemalja. Vlasnik ovog centra je poznati litvanski skulptor Gintaras Karosas, koji se školovao u Americi i Japanu.

- Ovo je nekada bila napuštena šuma kao u Sibiru, a sada je moderan muzej. Tu su svoja dela izložili Denis Openhajm, Magdalena Abakanovič... - kaže Karosas. Karosasovo ime upisano je i u Ginisovu knjigu svetskih rekorda. Naime, njegova skulptura "Infotri", koja je napravljena u obliku drveta, proglašena je za najveću skulpturu na svetu. Napravljena je od tri hiljade starih televizora poslaganih u obliku lavirinta koji je dugačak 700 metara, a u njegovom centru nalazi se Lenjinova statua. Ovaj spomenik, prema zvaničnom objašnjenju, svedoči o moći televizije i propagande.

Kao i svaki umetnik, pomalo ekscentričan, Karosas kaže da stalno krči nove hektare šume kako bi pronašao najbolje stanište za skulpture, jer voli da od napuštene šume stvori nešto novo.

Ponos što su nezavisna država, a nekada su bili deo velikog, sada bivšeg Sovjetskog Saveza, oseća se danas u Litvaniji na svakom koraku.

A kako i ne bi? Cela litvanska istorija pisana je između osvajanja i oslobađanja. U 14. veku je bila jedna od najvećih država Evrope, da bi četiri veka kasnije izgubila najveći deo teritorije. Posle Prvog svetskog rata proglasila je nezavisnost, da bi je SSSR okupirao četrdesetih godina prošlog veka, a ubrzo potom i Treći rajh. Posle pada Nemačke, ponovo dolazi pod vlast SSSR. Svoju nezavisnost obnovila je 11. marta 1990. godine i bila prva država koja je izašla iz nekada velikog SSSR, a članica EU postala je 2006. godine. Zvanična valuta i dalje je litas, a iako se u svim prodavnicama pored cene u litasima, nalazi i iznos u evrima, plaćanje se obavlja samo u nacionalnoj valuti.

Većina stanovništva živi na obodima grada ili u selima. U srcu prestonice smeštene su rezidencije, poslovni prostori i univerzitet. Viljnus je smešten na ušću dveju reka, Neris i Vilnie, i jedan je od najposećenijih gradova istočne Evrope.

Foto: Wojsyl / Wikimedia Commons

Grad je podeljen na stari i novi deo. U onaj stari ubrajaju se i zgrade koje Litvanci zovu komzgrade, odnosno one koje svedoče o nekada velikom uticaju komunizma, sive depresivne fasade, skučeni stanovi, bez terasa. Ipak, onaj deo sa mnogo dužom istorijom i starijom ličnom kartom predstavlja remek-delo baroka, pa zbog toga ovaj gradić sa oko 800.000 stanovnika često zovu i Mali Rim, Severna Atina ili Severni Jerusalim, a od 1994. godine upisan je na Uneskovu listu svetske baštine.

Oko 40 crkava različitih arhitektonskih stilova svedoči o burnoj istoriji kroz koju je prošao ovaj gradić. Preživele su one koju su sagrađene u gotici, renesansi i klasičnom stilu.

Jedna od najposećenijih je Crkva Svetog Petra i Pavla. Već prvi korak u unutrašnjost uvodi u neobičan svet nekoliko stotina skulptura i najsitnijih detalja na njima. Pažnju privlače i slike, freske, reljefi. Crkva ima 13 kapela i luster koji predstavlja - brod. Istorija kaže da je na mestu današnje crkve u 16. veku postojala drvena crkva. Uništena je tokom ratova sa Moskvom. Rekonstrukcija je počela vek kasnije, da bi poznati italijanski umetnici, kada je završena, počeli da prave skulpture. Crkva Svetog Petra i Pavla jedna je od retkih koja nije zatvarana tokom sovjetske okupacije.

Stari grad ima uske uličice, pogodne da se turista izgubi ispod terasica ukrašenih cvećem, cvetnim trgovima i parkovima, i u uvek otvorenim vratima raznih muzeja.

Već na prvi pogled vidi se da grad, u stvari, i nema svoju arhitekturu.

- Razlog za to je vrlo jednostavan ako imate u vidu da je do pre dvadesetak godina, dok smo još bili seo Sovjetskog Saveza, postojala samo državna svojina - kaže nam stariji gospodin, stanovnik Viljnusa. - Niko nije imao svoju kuću, svoj stan. Građani su zatim dobili mogućnost da otkupljuju stanove. Ali, onda se dogodilo nešto drugo, baš zbog te želje da imaju nešto svoje počeli su, recimo, da grade velike kuće, nesrazmerne svojim potrebama i mogućnostima da ih održavaju.

Danas, za velikom Rusijom retko ko žali, iako Litvanija i nije baš toliko blizu da dostigne evropske standarde. Prosečna plata od nešto više od 600 evra, brzo se potroši u grejnoj sezoni, koja u ovoj zemlji traje od oktobra do aprila. Tome najviše doprinose problemi oko snabdevanja gasom, koje Litvanija ima sa Moskvom. Naime, računi pokazuju da je za, recimo, grejanje stana od prosečnih 50 ili 60 kvadrata, potrebno izdvojiti oko 300 evra svakog meseca. Tako je na početku svake jeseni glavna teme u medijima da li je jeftinije platiti grejanje ili lekove.

Litvanija polaže sve veće nade i sve više resursa u turizam, naročito banjski.

Druskininkai (Hugo.arg / Wikimedia Commons.jpg)

Lekovite banje i zimski sportovi

Grad Druskininkai je, moglo bi se reći, prestonica Baltika u ovoj oblasti. Pre više od dva veka naučnici su otkrili lekoviti sastav mineralnih voda sa ovdašnjih izvora i od tada počinje izgradnja banja i spa-centara. Danas postoji sedam mineralnih izvora, devet banja i bolnica sa najmodernijim dijagnostičkim aparatima. Ove banje nisu samo poznate po mineralnim vodama, već i po lekovitom blatu, masažama, slanim sobama. One su naročito lekovite za stomačne probleme, digestivni trakt, regulisanje krvnog i srčanog pritiska, periferni nervni sistem, lečenje kožnih oboljenja... Onima koji žele da probaju nešto više, na raspolaganju su i nešto neobičnije terapije, kao recimo solju iz Mrtvog mora, masaža lavom, medom, mlekom, vulkanskim kamenjem, svilom. Sve tretmane određuju i nadgledaju lekari. Posebnu atrakciju predstavljaju saune u kojima se vreo vazduh raspiruje hrastovim granama. Prema isprobanom receptu, tretman u ovakvim saunama odvija se u dve faze. U prvoj, u sauni se boravi nekoliko minuta dok se ne otvore sve pore na telu. Sledi tuširanje, pa zatim ponovo sauna, kada detoksikacija u stvari tek počinje. Ovog puta uživanje traje duže, dokle god se izdrži. Zatim se ponovo ide pod tuš da bi se tretman završio plivanjem u jezeru. Iako bi se moglo pomisliti da iza ovoga sledi bar upala pluća, nema bojazni od toga, jer se telo zagrejalo više nego dovoljno da jezerska voda, iako je kraj oktobra, i nije toliko hladna.

Grad je poznat i po tome što je u njemu izgrađen prvi kompleks objekata za zimske sportove na Baltiku, koji je otvoren tokom cele godine. Na osam hektara napravljene su tri ski-staze za planinsko skijanje i za snoubord. Sneg se pravi mešanjem kompresovanog vazduha i hladne vode bez ikakvih hemijskih ili bakterijskih dodataka. Prosečna temperatura je minus dva stepena, što znači da je zimsko odelo obavezno i kada je napolju plus 30.