Segedin, posećeniji od cele Francuske

Naravno, treba precizirati, radi se o turistima iz Srbije koji su u Segedinu prepoznali kvalitetnu destinaciju koja pruža raznovrstan sadržaj.

Dok Amerikanci i Kinezi najviše opsedaju Luvr koji je u 2011.godini imao posetu od 8,8 miliona turista, Srbi su se odlučili za posetu Segedinu.

Dok je statistika o poseti Luvra jako precizna, za Segedin nije bilo te formalnosti, te tako i nema tačnog podatka, koliko ga je Srba posetilo u 2011.godini. Međutim, svako prelistavanje turističkih foruma, dovešće Vas do zaključka da je tema “ Segedin” imala više prikaza od svih francuskih destinacija zajedno.

Više je razloga opčinjenosti Segedinom. Možda nas nekako i istorija, preko Velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, stalno podseća da je Segedin prva varošica u kojoj su 1690. izbegli Srbi sa Kosova dobili crkveno-versku autonomiju u zamenu da budu austrijski vojnici.

Iz tog perioda datira i “Serbian Orthodox Church” koja se nalazi u samom centru Segedina.

Retki su primeri gde se ulaz u crkvu naplaćuje, a ovde je to slučaj. Ulazak je 400HUF(130din).Teško je ipak poverovati da istorija Segedina izaziva neko veliko interesovanje kod Srba, jer je pomenuta crkva zaključana od ranog jutra a u Dom Cathedral, Városháza i Móra Ferenc Múzeumu nismo sreli nikoga sa našeg govornog područija.

Pun srpskih tablica

Aquapolis

Neposredno pored Tise, nalazi se Aquapolis, veliki vodeni park sa termalnom vodom i mnoštvom tobogana. Na ulasku u njegov parking začudiće vas, ne grandioznost objekta, već registarske tablice.

Samo 2 ili 3 vozila su imala mađarske tablice, ostalih stotinak je iz Srbije.

Znači, deo srpskih turista preferira banjski turizam i stacioniran je u vodenom carstvu Aquapolisa, a u muzejima nema nikog.

Dnevna karta je 9 evra, a smeštaj u hotelu oko 50 evra. Prenoćište se može naći u okolnim ulicama i za 15-20 evra po osobi.

Prazni tržani centar Szeged Plaza

Međutim, pravi razlog dolaska u Segedin otkriva se u Szeged Plaza i Arkad centru. To su dva tržna centra od kojih je ovaj prvi pred zatvaranjem jer je veliki broj radnji već iseljen.

Verovatno zbog krize ili zbog otvaranja ovog drugog centra, jer se ispostavilo da je to ipak mali grad za 2 šoping mola.

Nama najznačajnije radnje su C&A i H&M . Ove dve radnje su najpopularnije kod naših turista , ali možda i sa razlogom. Najčešća odrednica je ” najbolji je odnos cena/kvalitet”.

Cene i akcije

Pešaèka zona

Tu su i već poznate prodavnice i onima koji su bili u Segedinu i onima koji su samo slušali o njima. Cora, Tesco, Lidl, Spar i mnoge druge.

Cene su u proseku identične kao u našim velikim trgovinskim lancima, ali su poluinformacije dovele do zaključka da je hrana u Mađarskoj duplo jeftinija nego kod nas.

Postoje artikli koji su na “akciji” i sa duplo nižim cenama nego kod nas, a katalozi sa takvom robom dovode do zaključka da su cene sve robe u Segedinu u toj proporciji sa cenama u našim radnjama. Kiseli krastavci su na sniženju 32% i koštaju 397HUF ili 130din/kg, hleb sa mekinjama je 58din.,piškote200g -63din a twiks i snickers po 41 dinar.

Milka čokolada 100g je od 80-100 dinara. Ako je tačna informacija koja stoji u prethodnoj rečenici, kako onda kod nas na pijaci, ta čokolada košta 80 dinara? Zašto se odlazi u šopingturizam u Segedin ako su mnogi proizvodi jeftiniji kod nas nego u Cori, Tescu i Lidlu?

Ključno za rešenje svih misterija segedinskog turizma je reč Tompaker i Hatar na graničnom prelazu Kelebija.

To su 2 magacina koja imaju posetu kao francuski Luvr u 2011. godini. Razlika je u tome sto se u Luvr i našu pravoslavnu crkvu u Segedinu plaća ulaz, a ovde se naplaćuje na izlazu. Uvidom u cene dolazi se do zaključka da je roba jeftinija za 20-30% nego u Segedinu , a ako ostvarite pravo na povraćaj mađarkog poreza -AFA, razlika u ceni dostiže i 50%

Zaključak je da praktičnost naših turista nema granice, jer lako je biti turista u Luvru, a Segedin je destinacija samo za turističke virtuoze.