Nižnji Novgorod: lepota u ledu

Geografskim odlikama Nižnji Novgorod neodoljivo podseća na prestonicu Srbije. Podigao ga je Jurijij od Rusije, u 13. veku, na obalama i uzvišenjima iznad dve najfrekfentnije reke Rusije, na ušću Oke u impozantnu Volgu. Baš kao Kalemegdan, uzvišen i prkosan stoji nižnjenovgorodski Kremlj, a, sa druge strane, poput našeg Zemuna, je grad Bor.

Uobičajenih minus 25 stepeni za ovo doba godine u Nižnjem Novgorodu, zbog viskog procenta vlage zamagljuju i dah i vid, ali nimalo ne usporavavaju gradsku vrevu. Milion i trista hiljada stanovnika, po čemu je Nižnji četvrti po veličini u Rusiji, živi užurbano u gradu čije obale povezuje šest mostova. Oni kojima se još više žuri, a odvažni su, usuđuju se da automobilom pređu zaleđene reke.

- Brate, ovaj led je toliko debeo da bi izdržao tenk, a kamoli auto! - hvale se temperamentni i avanturama skloni Novgorođani.

Nižnji, kako od milja zovu svoj grad, zbog mnoštva fabrika i instituta u njegovoj oblasti, koje rade za potrebe vojne i nuklearne industrije, bio je od 1959. do 1991. zabranjen grad za strance i turiste. To se krajem 90-ih potpuno izmenilo, pa je Nižnji postao nezaobilazna destinacija velikim kruzerima koji sa belosvetskim turistima krstare ruskim rekama.

Monotoniju sivila fabričkih hala i socrealističke arhitekture razbijaju obnovljene fasade zdanja preostalih iz vremena carske Rusije, te čudesni koloriti na stotine manastira i crkava podignutih iz pepela ubrzo posle propasti komunizma.

Grad živi od avio industrije, brodogradnje, informacione tehnologije i auto industrije. Fabrika aviona "Sokol" je samo za vreme Drugog svetskog rata proizvela 18.000 aviona tipa "istrebljivač". Avion MIG-21 najprodavanija je vojna letelica na svetu. Ovde je i "rodna kuća" ponosa savremene ruske avijacije, najboljeg borbenog aviona na svetu MIG-35.

Najveća među nižnjenovgorodskim fabrikama za proizvodnju automobila i kamiona je "Gaz", u kojoj je u najboljim danima radilo oko 150.000 radnika. Trenutno, zbog krize, zapošljava tek oko 30.000 radnika svih struka.

Od svih znamenitih sugrađana, Nižnjenovgorodci su najviše ponosni na Valerija Pavloviča Čkalova, probnog pilota čije su akrobacije avionom izazivale divljenje i poštovanje ruskih prijatelja i neprijatelja širom planete.

- Spomenik Čkalovu najveći je u gradu i nalazi se na jednoj od najlepših lokacija, na platou između tvrđave i univerziteta, s pogledom na ušće - ponosno nam kazuje Vera Tarasova, direktor jednog od 40 muzeja.

Zbog jake industrije i zagađenja koje od nje dolaze, gradske arhitekte pobrinule su se da grad ponese i epitet "zeleni". U gradu postoji mnoštvo parkova koji se prostiru na oko hiljadu hektara, a najlepši i najveći među njima je park "Švajcarska" na čak 380 hektara. Ni kultura nije zapostavljena. Grad ima osam profesionalnih teatara.

- Nama, Novgorođanima, atrakcija su velelepni planetarijum i profesionalni cirkus školovanih artista čije predstave ostavljaju publiku bez daha - hvali se student Sergej Gustov.

Grad je i centar sajamskog i kongresnog turizma. Godišnje se na Nižnjenovgorodskoj "jarmarki" održi više od 50 sajmova i kongresa. Ovaj sajam datira iz 17. veka i jedan je od najposećenijih u Rusiji. Hoteli primaju 4.000 gostiju. Više od 200 restorana,oko 500 kafića i isto toliko objekata sa brzom hranom, ugađa gostima sa svih meridijana.

Upravo zbog čuvenog sajma i vizije nekadašnjih vlastodržaca, ovaj grad je u u 18. veku bio finansijski moćniji i od Moskve i Sankt Peterburga, pa je zbog toga nosio i epitet "kormilo Rusije".

Ruski carevi često su bili fascinirani onim što se radi u "provinciji", pa su uvidevši neke znamenitosti naređivali ili da se iste prenesu u Moskvu i Petrograd, ili da se tamo naprave iste takve, samo veće! Čuveni Isakijevski saborni hram u Petrogradu napravljen je, po naređenju cara, po ugledu na Preobraženjsku sajamsku crkvu u Nižnjem. Spomenik Minjinu i Požarskom bili su prvi spomenici podignuti ne u čast gospodara, već u čast narodnih junaka. Spomenik je carskim ukazom prenesen na Crveni trg u Moskvi, gde i danas stoji pred Hramom Vasilija Blaženog.

Verovali li ne, ovdašnji pecaroši ni zimi se ne lišavaju svog hobija. Na pecanje se po izuzetno niskim temperaturama ne nosi štap, već samo najlon, udica i bušilica. Jer, led na sredini Volge dostiže debljinu i do jednog metra. Pecate li po ovoj hladnoći iz strasti ili zbog pukog preživljavanja? Na ovo pitanje odgovoreno nam je gromkim smehom. Ispopstavilo se da su to direktori jedne od najvećih firmi u Nižnjem, a da je pecanje na ledu omiljeni hobi ovdašnjih muškaraca. Predusretljivi "ledeni pecaroši" nude svakog namernika votkom i čajem. Dodaju i dva ruska saveta: "Ne veruj Rusu koji ne pije" i "Nisi Rusa upoznao dok se s njim ne opiješ".

Za ljubitelje prirode pravi raj, oblasti koje dele reke Oka i Volga na svom ukrštanju predstavljaju i granicu prirodne vegetacije Tajgi na severu, šumovitih stepa na istoku i mešovitih šuma na zapadnom, kontinentalnom delu Rusije. Ukoliko imate dobre domaćine, sa sličnim afinitetima kao što su vaši, provod i odmor su zagarantovani.

Kolega Fotograf Mihail Timofejev vodi nas kolima u obilazak idiličnih sela udaljenih stotinak kilometara od Nižnjeg. Putevi su presvučeni sa 15-ak centimetara debelim ledom i prošarani kraterima nastalim usled ogromnih količina soli. Ali, niko za to ne mari, Timofejev gazi stotku.

Nižu se sela i gradići: Šumilovo, Berezovka, Bogorodsk, Troica, Šapkino, Vjazovec, ušuškani u snežni ogrtač. Konačno odredište "derevnja" Aranki, skrajnuta je daleko od puta u šumovitu stepu. Selo iz bajke. Kuće drvene, stare po nekoliko stotina godina. Kao da su se seljani takmičili ko će lepše da izrezbari i ukrasi svoje prozore. Ovim duborezima pozavideli bi mnogi muzeji sveta.

Lepuškasta i šarmantna, kako samo Ruskinja ume da bude, Sonja Pigalova nam kazuje da je to selo jedna od omiljenih destinacija umetnika iz vaskolike Rusije. Dolaze da bi u njemu našli duhovni mir i inspiraciju za svoja dela. Malobrojni, uglavnom vremešni meštani, na trenutak su šokirani našom malom ekspedicijom, našim kamerama i aparatima, ali se već posle prvih nekoliko razmenjenih reči otvara duša slovenska, a sa njom i sva vrata u ovom simpatičnom selu.

Zima je, dan je kratak kao tren, a naša čula bi duže da uživaju u ovoj idili. Dok napuštamo selo išarano zamrznutim rečicama, konstatujemo da bajke nisu izmišljene, na mestima kao što je selo Aranke one stvarno postoje.

BIO JE I GORKI

Nižnji Novgorod od 1932. do 1990. godine nosio je ime Gorki, po čuvenom sovjetskom piscu Maksimu Gorkom, čiji spomenik krasi jedan od glavnih gradskih trgova. Potom mu je vraćeno istorijsko ime. Na oko 1.000 kilometara severozapadno, nalazi se grad Novgorod ili Veliki Novgorod koji je, gle ruskog paradoksa, višestruko manji od Nižnjeg Novgoroda. Inače, Nižnji Novgorod ima brojne pobratime iz sveta, između ostalih: nemački Esen, američka Filadelfija, finski Tampe, austrijski Linc, kineski Jinan, južnokoreanski Suvon, ukrajinski Harkov, kubanski Mantanzas i srpski Novi Sad.

BRŽE BEZ SEMAFORA

Milionski grad, a semafori se mogu izbrojati na prste obe ruke. Saobraćajke, međutim, nisu nimalo brojnije nego u drugim evropskim gradovima, krcatim semaforima. Vladimir Solovljev, jedan od gradskih ministara Nižnjeg Novgoroda, ovako to objašnjava: - Pa kada bismo mi stigli na odredište kada bismo svako malo zastajali na semaforu?