Puškar - u Braminom gradu

Puškar nije toliko posećen kao Varanasi, no često ga zovu "tirtharadž" - najvažnije svetilište ili kralj svih tirtasa. Razlog za to leži u činjenici da je u tu živeo Brama, bog koji je stvorio svet.

Sveti grad

Puškar je skriven medju brdima Radžastana, najposećenije Indijske države. Najbliže veće mesto je Adžmer, do koga vode putevi i vozovi iz svih većih gradova zemlje. Mi smo isplanirali svoj put tako da u Puškaru provedemo dan na povratku iz Džodpura, najudaljenije tačke našeg puta po Radžastanu. Na taj način put nazad do Delhija presekli smo na dva dela i učinili ga podnošljivijim.

Jezero je središnja tačka grada. Nije veliko - može se obići za pola sata lakog hoda. Indusi smatraju se da je vrlo staro, još od vremena kada je nastao svet. Po legendi, nastalo je od latica lotusa koje su Brami ispale iz ruke. Na jezeru je 52 gata na kojima se hodočasnici ritualno kupaju. Onaj najbliži Braminom hramu ima ogradjen bazen, prepun cvetnih latica. Jezero je lepo za videti, ali nam nije palo na pamet da se umočimo. Ne izgleda uopšte čisto. No, Indusima to ne smeta da obave svoj obred, pogotovo kada se zna da je kupanje u ovom jezeru vredno kao i obavljanje jagni (obred u kome je sadržano žrtvovaje) nekoliko stotina godina.

Indusi spaljuju svoje mrtve. Običaj je da onda donesu pepeo i kosti koje su ostale posle spaljivanja u Puškar i tu organizuju molitve za njih.

U ovom svetom mestu postoje određena specifična pravila ponašanja koja su istaknuta na javnim mestima. Ženama se preporučuje da ne idu previše obnažene. Ovo važi u mnogo mesta po Indiji, ali u Puškaru stvarno treba obratiti pažnju na oblačenje. Ženama se takođe preporučuje da nikada ne idu same sa vodičem, kao i da je bolje da plate skuplji a sigurniji smeštaj nego da rizikuju da upadnu u probleme.

Mnogobrojni domaći gosti dolaze zbog duhovnog i telesnog pročišćenja, što treba poštovati i prilagoditi ponašanje. Strancima nije dozvoljen pristup u jedan od hramova, onaj veći na ulasku u gradsko jezgro - Raghunath Temple. To je možda jedini hram u Indiji u kome strancima nije dozvoljen pristup.

Izuvanje je obavezno na desetak metara od jezera, gde god mu prišli. Kako je na gatovima prljavo, ponajviše od ptičijeg izmeta i otpadaka koje ljudi bacaju, nismo prilazili i izuvali se. Nije dozvoljeno snimati ljude za vreme ritualnog kupanja (ali ako imate dobar zum… he, he).

Za vodu iz jezera veruje se da ima posebnu moć. U gatu Naga Kund voda leči sterilitet, ona iz Rup Tirta daje lepotu i šarm, kupanje u Kapil Vjapi Kundu leči lepru (tek ovo je razlog da ne ulazite u jezero) a ako se bućnete u Mrikand Muni Kund možda ćete izaći mudriji.

Na gatovima će vam prići ljudi i nuditi cvetove. Mi smo znali iz vodiča, a i vozač nas je upozorio da to nikako ne prihvatamo. Naime, ako uzmete cveće, onda od vas traže da ga ritualno bacite u jezero i uz to pevaju molitve, pa zatim zahtevaju novac, i to baš visoke sume.

Alkohol i meso, čak i jaja, zabranjeni su u Puškaru. Stoga su svuda izvan ne baš visokih zidina grada uočljive "engleske prodavnice vina" - dućani ovlašćeni za prodaju alkoholnih pića. Mi smo u Puškar stigli na Dan nezavisnosti Indije (15. avgust), tako da smo upali u "suvi dan" jer su sve prodavnice bile zatvorene. Srećom, zalihe rakije još nisu bile presušile.

Hramovi

Sveti grad Puškar često zovu i gradom hramova. Kažu da je ovde preko 400 različitih svetilišta.

Najvažniji hram u Puškaru je svakako onaj posvećen Brami. To je jedan od samo tri hrama posvećena ovom bogu. Izgradjen je od mermera i ukrašen srebrnim novčićima, a u njemu je i jedna srebrna kornjača. Po važnosti, za njim je hram Vara, posvećen Višni koji je ove prikaza u svojoj reinkarnaciji kao divlja svinja (u tom obliku spustio se na zemlju da ubije demona Hirnajakša), a zatim i hram Aptešvar, sagrađen u 12. veku i posvećen Šivi.

Svuda oko grada takodje su izgradjeni hramovi, neki vidljivi a neki sakriveni (šuma je inače od stabala iste visine, negde oko 5-6 metara, tako da kada je gledate sa visine odaje utisak svojevrsnog zelenog tepiha). Posebno zadovoljstvo je iznajmiti motor ili kamilu, pa onda lunjati okolinom, pronalaziti ih i uživati u miru i razgovoru sa sveštenicima i hodočasnicima.

Na dva istaknuta brda koja se uzdižu sa dve strane grada nalaze se hramovi posvećeni Braminim dvema ženama. Onaj značajniji posvećen je njegovoj prvoj ženi Šavitri, star je preko 2.000 godina i, prirodno, smešten je na višem brdu. Za uspon, stepenicama koje potiču još iz 4. veka, potrebno je oko sat vremena. Kažu da je svitanje posebno lepo videti iz ovog hrama, dok ispod grad još spava. Drugoj Braminoj ženi Gajatri (hm, još se lome koplja da li je imao dve, ali hajde da to prihvatimo) posvećen je hram na niže i mnogo lakše dostupno brdu odmah uz grad.

Brama

Brama je bog stvaraoc u Hindu religiji. Po predanju, rodio se sam od sebe (bez majke), na cvetu lotusa (ne kupusa) koji je izrastao iz pupka Višne na početku svemira. Sve što je napravio su deca njegovog uma - manas putras.

Brama je jedan od svetog trojstva (trimurti). Medjutim, danas se ostala dva božanstva - Višnu i Šiva - slave širom kugle zemaljske. O tome postoji nekoliko legendi.

Brama se prikazuje kao biće sa četiri glave. Kažu da je, dok je stvarao svet, napravio savršeno lepu ženu Šavitri (ili Šatapura, Brami, Sarasvati ili Sandia). Toliko je bila lepa da je sam Brama bio opinjen svojim delom. Šavitri se kretala u raznim pravcima uznemirena načinom na koji je Brama zurio u nju. U kome god pravcu bi krenula, Brama bi sebi napravio novu glavu da ne mora da se krivi. Tako je došao do pet glava, po jednu za svaku stranu sveta i jednu iznad svih. Šiva se naljutila kad je to videla i za kaznu mu je odsekla tu gornju glavu. Šiva je posebno osudila opsednutost Brame njegovom "kćerkom" (jer je on stvorio), te je naredila da se Brama ne slavi kao ostali bogovi. Od tada, Brama neprekidno recituje sve četiri vede (četiri sveta starovekovna spisa na kojima počiva cela Hindu religija - Rig Veda, Sama Veda, Jadžur Veda and Atarva Veda) tragajući za pokajanjem.

Po jednoj legendi, za vreme Braminog ceremonijalnog žrtvovanja, dok je Šavitri bila odsutna, u njegov život ušla je druga žena - Gajatri. Šavitri se naljutila i otišla na brdo na kome je danas njen hram. Za Gajatri je napravljen hram na manjem brdu, nešto bliže gradu. Ovo švalerisanje je drugi razlog što Brama ima vrlo mali broj hramova.

No, ima još legendi koje opravdavaju ovu pojavu. Po jednoj, Višnu i Brama zatražili su od Šive dozvolu da provadju kraj i početak svega. Višna je tako dobio zadatak da pronađe kraj, a Brama početak. Oboje su krenuli na dugo putovanje, ali nijedno nije našlo ono što je tražilo. Zadovoljan svojim hodičašćem, Višnu se po povratku poklonio Šivi priznavši da je on viši bog. Brama je, zauzvrat, pokušao da prevari Šivu. Doneo je sa sobom cvet kaite koji je trebalo da posvedoči da je Brama pronašao početak. Prevideo je da je Šiva sveznajući bog, te da se ne može prevariti. Šiva ga je stoga prokleo tako da ga niko na svetu ne slavi.

Opet, po jednom predanju, tokom jednog velikog žrtvovanja, vrhovni sveštenik Bramaširi Birgu poslat je da utvrdi koji bog je vrhunski. Pokušao je da propita Bramu, ali je ovaj toliko bio udubljen u muziku koju me je svirala Šavitri da uopšte nije čuo kako ga ovaj doziva. Birgu se toliko naljutio da je i on prokleo Bramu da niko na zemaljskoj kugli ne priziva i moli se Brami.

Naredna legenda kaže da je Brama bio prilično širokogrud u blagosiljanju i često je bz mnogo premišljanja davao blagoslov ko god mu ga je zatražio. Tako je počastio i sve zle demone, od Hiranjakašpija do Ravane, koji su time tako ojačali da su počeli da uništavaju lepotu i sklad sveta, pa je Višnu morao da se pojavi u nekoliko svojih reinkarnacija i porazi sve te zle demone. Zbog ovoga ljudi misle da je Brama ipak nekako povezan sa demonima i ne žele da ga poštuju.

Još jedan, možda najjednostavniji razlog za slabo slavljenje Brame je verovanje da samim tim što je on već stvorio svet, njegov posao je završen (barem za neko vreme), te sada treba slaviti druge bogove koji su još uvek aktivni.

Svet koji je Brama stvorio traje jedan Bramin dan, što odgovara periodu od 2.160.000.000 godina nas običnih smrtnika. Na kraju tog svog dana, Brama odlazi da spava jednu svoju noć, koja je duga isto koliko i dan. Kad on ode da spava, ceo svet nestane u plamenu, a kad se napokon probudi, on ga ponovo stvara. Brama tako živi svojih sto godina (ko će sada da pomnoži sve te dane i godine i dobije konačnu cifru), a onda nestaje i Brama i ostali bogovi i ceo svemir se razlaže na sastavne elemente, da bi se opet stvarao iz ničega. Tako se ceo svet ciklično obnavlja.

Grad

U poredjenju sa ostalim gradovima Radžastana, Puškar je vrlo jeftin. Sve, od hotela, hrane pa do bazara jeftinije je barem 20 - 30% nego u drugim turističkim gradovima. Hoteli se intenzivno grade po obodu grada. Svi su solidni a najveći broj ima bazene.

Paralelno za istočnom obalom jezera, bazar vijuga uskim ulicama koje od ulaska u grad vode ka Braminom hramu. Naš vozač nas je upozorio da ne kupujemo dve stvari: dragocenosti i odeću. Srebro i drago kamenje je uglavnom falsifikat. Sa druge strane, postoji zanimljiva priča oko odeće. Porodice koje dolaze da mole za svoje preminule donose svu njihovu odeću i poklanjaju ih sveštenicima koji drže službu. Ovi onda to za male pare prodaju trgovcima koji onda nude robu na bazaru. Pa sad, ako baš niste u frci tipa ukrali vam sav prtljag, možda je bolje ne kupovati ovu odeću. Mi smo nakupovali sitnica i raznoraznih džidžabidža za poklone, kao i taburiće i prekrivač za sto. Da smo imali vremena, verovatno bi pazarili i obuću i nešto od starina i torbica.

Puškar je, sa godinama, postao mesto okupljanja i boravka hipija. Mistična spiritualna atmosfera, izučavanje hindu religije, filozofije, joge, muzika i običaji na sve strane, a pogotovo jeftinoća, učinili su grad omiljenim medju decom cveća. Na ulicama ćete videti dobar broj njih koji su ovim životom počeli da žive još slobodarskih šezdesetih, kao i one mladje, koji su ostavili žurbu zapadne civilizacije i došli ovde u potrazi za novim sadržajem života.

Po celom Radžastanu, nigde kao u Puškaru nećete videti toliko belaca kako sami hodaju, voze bicikle ili motorcikle. Grad je mali a atmosfera uglavnom svečarska, što daje poseban osećaj sigurnosti i opuštenosti.

Uveče je pravo uživanje sedeti u Sunset kafeu, na drugom kraju jezera, i opušteno gledati život koji se odvija na vodi i širom gradića. U Puškaru je živo i danju i noću. Hodočasnici koriste priliku da svoje putovanje učine što zanimljivijim i vrednim sećanja.

Nemojte se iznenaditi ako vidite natpise na hebrejskom i ponudu izraelske hrane. Turista iz Izraela je toliko mnogo da je hebrejski po govoru prvi jezik iza lokalnih i Engleskog.

Za Puškar treba odvojiti barem dva dana. Najbolje je stići popodne, smestiti se i procunjati gradom. Ujutru treba obići grad i što više od okoline, nakupovati se na bazaru, a onda se opustiti u bazenu i otići na laku večeru. Tako opušteni, narednog dana ćete biti spremni za dalje putovanje.

Sajam kamila

Jedini period kada u Puškaru nije mirno je za vreme sajma kamila. Svakog oktobra ili novembra, u periodu koji Indusi zovu Katrik Purnima, ovde se sjate prodavci, kupci i znatiželjnici iz cele Indije i inostranstva, sa sve dvadesetak hiljada svakojakih kamila i druge stoke. Ove godine, sajam je počeo 12. novembra, a trajaće sve do naredne nedelje. Ako ste zakasnili a imate želju da vidite ovu manifestaciju, planirajte boravak u Puškaru naredne godine od 1. do 10. novembra.

Sajam je začet kao svetkovina posvećena Brami, ali je vremenom prerastao u najveći sajam kamila na svetu. Indija je nekada bila treća na svetu po broju kamila sa nešto preko 1,5 miliona (iza Somalije sa 6 miliona i Sudana sa oko 2,9 miliona). Vremenom broj kamila u Indiji je opao na samo pola miliona, pre svega zbog smanjenja poljoprivrednog zemljišta i uvećane potražnje za mesom ovih životinja. Isti je trend i sa brojem kamila na sajmu. Nekada ih je prikazivano ili prodavano i do 80.000, a danas ih bude od 20 do 50 hiljada. No, kažu da je posedovanje kamila ponovo postalo popularno u manjim mestima zbog sve veće cene goriva i njihovog relativno jeftinog održavanja.

Kao i kod drugih životinjskih vrsta, znaju se posebne osobine nekih. Tako se o kamilama iz Bikanara govori da imaju izuzetan osećaj za navigaciju pa ih zato kupuju farmeri uz pustinju Tar. One iz Džalsaimera su dobri trkači i mogu dosta da ponesu, dok su Kuči legla na ceni zbog kvaliteta mleka koje daju.

Sajam počinje trkom kamila. Posle nje, održava se takmičenje "na ispadanje" u kome kada prestane muzika vlasnik treba da obezbedi da kamila uvuče svoj dugački vrat izmedju dve pritke. Kako je mesta manje nego kamila, ko to ne obezbedi ispada; i tako sve do pobednika. Najzabavniji događaj je "ladu ont" - takmičenje koja kamila će na sebi poneti najviše ljudi. Oni se penju na jadne kamile jedan po jedan, sve dok im ne klecnu kolena i cela gomila se strovali na zemlju. Nije lako kamilama, ali narod se iskida od smeha. Možda je najponosniji onaj odgajivač čija kamila bude proglašena za najlepšu. Za to takmičenje one se temeljno operu i istimare pa bogato i raskošno ukrase, uključujući i raznovrsne đinđuve i srebrni nakit, sa namerom da osvoje simpatije žirija. No, kod kupovine, kamile se cene po kasu, grbi i spremnosti da slušaju naređenja vlasnika.

Od ove godine, Turistička organizacija Radžastana uvela je novu atrakciju na sajmu u želji da ponudi malo morednije sadržaje. Po prvi put će se održati medjunarodni susret balona, onih velikih koji lete na topli vazduh. Očekuje se učešće petnaestak timova, od kojih 8 iz inostranstva.

Sajam okupi i do 200.000 posetilaca, najviše Indijaca ali i veliki broj stranaca koji ugode svoju posetu Indiji tako da zakače i sajam. Nadju se tu uzgajivači, džokeji, hodočasnici, sveštenici, muzičari, glumci, cirkuzanti, trgovci raznoraznom robom, majstori tetovaže, ugovarači brakova i turisti sa svih strana, a pa usput i konji, krave, bivoli, ovce, koze - jedno veliko i veselo zamešateljstvo ljudi i životinja, svaki svojim poslom ali uživajući u svečarskoj atmosferi. Kao i na svakom vašaru, ovde nećete naći samo kamilje sedla, uzengije i drugu opremu, već i nakit, bižuteriju, odeću, nošnje, tepihe, tradicionalnu i modernu obuću i hiljade drugih sitnica na koje je lako potrošiti novce.

Ako naidjete u Puškar u ostatku godine, svakako se preporučuje safari na kamilama. Unajmite kamilu na barem dva sata, da na njenim ledjima obidjete krug oko grada i na kraju završite vožnju u neposrednoj blizini Braminog hrama. Pravi doživljaj je otići na par dana. U tom slučaju, obići ćete neke lepe skrivene hramove u okolini, videti planinski niz Aravali (jedan od najstarijih na svetu), raznovrsno bilje, dune i zalazak sunca, narodne pesme i igre i solidnu večeru, prespavati u šatorima uz logosku vatru. Ujutru će vas čekati doručak i vožnja nazad džipom.