Bakšiš u beogradskim kafanama

3. novembar 2009.

Pošaljite komentar

Anketa: Šta mislite o novim „pravilima ponašanja” u restoranima?

Izvor: Politika

Photo: Jorge-11 / Flickr

Visina bakšiša kojim Mladen Petrović (23), student građevine, dariva konobara zavisi, kaže, od toga koliko ga je piće „zagrejalo” i od ljubaznosti osoblja.

– Uglavnom zaokružim ceh, a sa kolegama posle predavanja svratim u kafanu „6 i 400”. Osuđujem ideju o odvajanju pušača od nepušača, jer u mom društvu ima i jednih i drugih – kaže Petrović, dodajući da kafanu ne može da zamisli bez muzike u pozadini.

Autolimar Milorad Stefanović (60) odobrava precrtani nikotinski štapić na zidu kafane, jer je posle 40 godina pušačkog iskustva shvatio koliko cigarete štete, ali nema ništa protiv odvajanja prostorije za pušače. Ako naiđe na ljubaznog konobara odvoji 10 odsto od računa.

– Kada dođe srdačna konobarica sa kratkom suknjom i dubokim dekolteom, nagrada za ljubaznost je veća. Bez vina, žena i muzike ne mogu da zamislim krčme, ali smatram da je većina njih izgubila dušu i da ni čuvena Skadarlija nije ono što je bila – iskren je Stefanović.

Zoran Ranković (61), turistički radnik, redovno konobarima ostavlja 10 odsto od računa, što radi i u Kanadi, gde živi, mada ga ni tamo na ovo zakon ne obavezuje.

– U Kanadi ne idem često u gostionice jer je zabranjeno pušenje. U Beogradu najviše mi prijaju Klub književnika i „Sunce” – objašnjava Ranković.

Glas protiv svih zabrana koje modernizacija nastoji da uvede u ugostiteljske objekte diže i Jelica Vukolić (53), stečajni upravnik.

– Ne volim „ulickane” restorane, već one poput „Mornara”, gde obavezno ostavljam napojnicu. Neljubazne konobare obavezno pokudim i ne ostavljam im ni paru mimo računa – kaže Vukolićeva, naglašavajući da je, kao strastveni pušač, žestoko protiv ideje o zabrani pušenja, ali joj ne bi smetalo da nepušači dobiju svoje kutke.

Da u kafani zna da zaduvani i popije ono malo piva koliko mu primanja dozvoljavaju, ne skriva Nikola Ivošević (60), tržišni inspektor.

– Neka zagovornici zabrane organizuju konkurs za otvaranje restorana bez duvanskog dima, pa da vide koliko će ugostitelja da prihvati takav rizik. Današnje kafane su bez duha, ubijaju ga novokomponovani ugostitelji koji dižu cene i za godinu dana hoće da otplate sav kič koji unesu u enterijer lokala. Nađe se još poneki bistro kao „Herceg Novi” u kome se boemi lepo osećaju. Bakšiš koji dajem nekada pređe i deset odsto od računa, u zavisnosti od duha i sluha konobara – objasnio je Ivošević.