Dubai, because change happenz...

27. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Ima jedna reklama koja me neodoljivo podseća na ovaj grad.U pitanju je kampanja za osiguravajuću kuću Zurich. Poenta ovog propagandnog programa je da ništa nije stalno (osim osiguravajućeg društva), da je sve u neprekidnom i promenljivom toku.

Jefimija Vučinić

Photo: fortes / Flickr

Scena, koja me posebno asocirala na Dubai je momenat kada čovek prolazi pored izloga koji se menja iz sekunda u sekund, a u pozadini ide glas "What happenz if your business model changes every 4h?". Upravo tako. Stvari se toliko brzo dešavaju, da ako recimo ne svratite pola godine u taj grad, naiđete na potpuno nove komplekse, nova ostrva i naravno nove ljude.Jedan kratak period ne prođete nekim delom grada, sledećeg već ne možete da pronađete dobro poznatu raskrsnicu. I kad ste već odustali od traženja nađete je prekrojenu, premošćenu i za narednjih nedelju dana bi trebalo da možete da računate na taj novi pravac.

Zamenila bih sve one silne neduhovite emirtatske bilborde koje krasi slika čoveka sa vizijom (čiji se pogled po pravilu gubi negde u daljini, kako i priliči jednom vizionaru) i koji poručuje nešto poput "We've set our vision higher" i stavila fotografije ljudi u pokretu koji su se u jednom trenutku našli u tom gradu i imali interaktivni odnos sa njim, sa svojim i tuđim vizijama, i ukrala slogan od osiguravajućeg društva " Dubai, because change happenz." Možda najvažnija osobina čoveka koji je rešio da neki period života provede u ovoj tački Persijskog zaliva je prilagodljivost, sposobnost da apsorbuje promene, u protivnom one će apsorbovati njega.

One night out, photo by Nemanja Bobić

Dubai, (ni)je zlato sve što sija.

"Će ti ćeš da mi kažeš. Baš jeste! I sve treba da sija i da šljašti, da se sve puši od sjaja! Na detaljima se nikada nije štedelo!" Otrpilike ovako bi mogao da teče razgovor između investitora i arhitekte, frizerke i mušterije, prodavačice u butiku i kupca. Grad koji je već simpatičan koliko je sjaj i raskoš prihvatio kao osnovnu formu izražavanja. To da li će mu neko zameriti i posle reći da je sam kvalitet loš, to ga već ne zanima, bitan je prvi vizualni kontakt kada potpuno zaseni pridošlicu. Zlato, minimum osamnaestokaratno! Evropljani koji kupuju i prodaju manjekartnu "krdžu" bivaju zaslepljeni višekaratnom čistototom, nikada u potpunosti ne uspevajući da se naviknu na žutilo. Ovde sve ima da se sija! Isto je i sa parfemima, posebno onim teeeškim koji arapske žene vole da koriste. To se ne stavi kapljica dve, nego fino pola bočice. Što da se štedi, ima se, može se, jer prvi utisak je najvažniji utisak!

Sho Cho, photo by Nemanja Bobić

Dubai, love does see a colour and a passport cover

Stihovi "Loves sees no colour" u slučaju Dubaija i vaše ljubavi sa njim su čista glupost. Ali ako ništa, Dubai je od starta iskren sa vama u vezi toga. Boja kože i pasoš koji imate ovde igraju veliku ulogu. U stvari, pasoš igra važniju. Ukoliko ste vlasnik nekog pasoša, na kom može da vam pozavidi većina svetske populacije, možete slobodno da budete i mešavina čiuvave i šimpanze i mogućnosti za veću zaradu će vam biti otvorenije. Ako već ne možete da igrate na kartu pasoša, odjednom primećujete da vaša bela put (koju nikada niste smatrali nekom vrlinom) sada dobija na ceni. U slučaju da nemate ni jedan od ova dva "aduta", zaključujete da novcem ipak možete kupiti sve. Jer, svi imamo jednak šanse, samo neki imaju veće....

Dubai, Mr. Cab Driver won't stop to pick me up...

Čak ako dolazite iz Srbije, koja je jedna relativno rasno homogena sredina, gde ako recimo sretnete nekog stranca na ulici vi tačno znate i ko je i šta je. Iz sredine u kojoj nemate osnova za rasizam, jer jednostavno ne živite sa drugim rasama, e pa i vi na kraju postajete rasisti... Hteli, ne hteli. Otkrivate najtamniju stranu u sebi i zaključujete da niste ni približno onakav pacifista za kog ste se smatrali dok ste živeli u svojoj domovini. Prvo kreću da vas nerviraju Indijci, taksisti. Nervira vas njihov naglasak, nemogućnost da se sporazumete, njihov stalni adut da su novi u gradu i da ne znaju put i lutaju ulicama o vašem trošku. Komunicirate u nekim paralelnim svetovima, bivate bukvalno shvaćeni, sve to kreće da vas izluđuje, dobro da vam pena ne krene na usta. Dakle u prvoj turi kad ste već omrzli vozače taksija polako svoj bes proširujete na celu naciju, od juga ka severu, da ako vas neko pita da li biste želeli da odete da vidite Tadž Mahal, samo ga ošinete pogledom. Indijska popilacija je toliko prisutna u Dubaiju da ponekad ljudi u šali kažu da je to "the fastest growing city in India". Posle Indijaca na vašoj listi polako, ali sigurno drugo mesto zauzimaju Filipinci, koji po pravilu rade u uslužnim delatnostima. Čudite se kako su se do sada tako vešto skrivali, kako to da su tek sada krenuli da vas nerviraju! Sedate u restoran, šesnaest puta vam prilaz uslužna konobarica sa Pilipina sa sa svojim polumaeričkim rrrrrrr i svečano i njih upisujete na svoj bulevar zvezda. A kasnije, zavisno od okruženja u kom radite, možete da budete freestyleri i svoju netrpeljivost širite u proizvoljnim pravcima, na kraju ne možete da verujete u šta se pretvorili!

Live in Dubai once, but leave it before it makes you hard

Sigurno znate "Sunscreen". U originalnoj verziji je New York city, ali u ovom kontekstu Dubai bi se odlično uklopio u ovu rečenicu, i to u svakom pogledu. Grad koji je poželjno iskusiti dok ste mladi, po mogućstvu da imate pristojna primanja, ali grad koji je isto tako poželjno napustiti pre no što postanete odveć kivni na njega. Dubai vas u početku sludi sa ljudima iz čitavog sveta, svojim klubovima koji rade svaki dan, plažom koja je dostupna u gotovo svako godišnje doba (reč je o dva), shopping mallovima, postajete deo kolektivnog ludila u kojem je sve moguće i ne shvate kako ste do sada mogli da živite jedno bez drugoga. Počinje kao veza puna strasti, reči koje su čekale da budu izgovorene, veza koja naočigled ima neuništivi potencijal. Vremenom shvatate da se polako hladite, i u početku pokušavate da izignorišete to, pripisujući sve to samo jednoj krizi kroz koji svaki par mora da prođe, pa i Dubaiji i vi. Svaka naredna kriza vas ostavlja ravnodušnijim, oni isti noćni izlasci vam postaju isprazni, ali bar imate plažu i čvrsto se držite te emocije. Na kraju se svodi na to da vaša veza sa Dubaijem podseća na vezu sa partnerom za kog vas više ne vežu nikakva osećanja, samo neka navika i komfornost te navike. Znate da je kraj, čak ni ne želite da se patetično opraštate od omiljenih stvari i stečenih sitnih rituala, vreme je da idete dalje i vi i on, ali u suprotnim pravcima. Zadržavate jedno drugo u lepim uspomenama i sa setom pričate o vremenu provedenom zajedno, ali eto niste bili jedno za drugo.

Dubai City of Gold

Dubai nekako hoće da bude sve. I da bude čuven kao grad zlata i grad teniskih turnira i da ga krasi najviša građevina na svetu, i da njegove konjičke trke budu najpoznatije, i da ima najveće man made island,on bi sve! Kao da u tri decenije pokušava da nadoknadi tri veka anonimnosti. Grad koji ne prestaje da iznenađuje, koji u isto vreme može sve i ne može ništa. Podesća na šklosko dete koje ima poremećaj hiperaktivnosti i smanjene pažnje (attention-deficit hyperactivity disorder), kom ne polazi za rukom da se skocentriše samo na jednu stvar,već mu misli lete u svim pravcima, roje se, i nikako ne uspeva da ih zadrži na jednoj jedinoj ideji. Ovaj sindrom se najčešće izgubi do puberteta, a kod nekih traje i čitav život. Pitam se koji je slučaj sa Dubaijem ...