Sicilija, dva lica lepog ostrva

Iz Večnog grada letimo avionom do Katanije i sa aerodroma nastavljamo autobusom još nepun sat do atraktivnog letovališta Đardini Naksos, u jednoj od najlepših uvala na Siciliji, mediteranskom ostrvu koje se oslanja na špic italijanske „čizme”.

Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove. Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela. Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini... Taj duh istorije i tradicije oseća se i u ovom turističkom mestu Đardini Naksosu, malom ribarskom selu koje je odavno preraslo te okvire i postalo sastajalište turista iz celog sveta, a naročito Evrope.

Sicilijom dominira i jedini živi vulkan u Evropi, Etna, sa 3.340 metara nadmorske visine i nekoliko stotina kratera. A tu je, naravno, i mafija. Jedinstvena prilika da se pogledamo oči u oči.

Nigde ni vrapca

Ako krenete u istraživanje, videćete da Sicilija ima dva lica. Jedno je ono pored mora, gde se odvija moderni život i gde je priliv ljudi ogroman tokom cele godine. Kad zađete u unutrašnjost, prvo što će vas iznenaditi jeste konfiguracija terena. Znajući da je središte ostrva žitnica, većina očekuje da vidi nepreglednu ravnicu, poput Vojvodine. Ali, ne. Svuda okolo su brda, i to ne baš pitoma. Ipak, iskorišćen je svaki pedalj zemlje.

Ako, posetite neki od tih ušuškanih gradića, mislićete da ste ušli u Felinijev film i vratili se barem stotinak godina unazad. Sva mesta, mala, srednja, velika, formirana su po istom principu. Obiđosmo Siciliju i uzduž, i popreko, a kao što u prirodnim rezervatima ptica (koje su, uzgred budi rečeno, baš oni za to proglasili da bi imali svoje oaze mira van domašaja vlasti) nikada, osim vrapca, niko nije sreo nijednu retku pticu, tako ni mi ne videsmo pravog mafijaša. Bar ne onakvog kako ga zamišljamo. Sve je ostalo samo na priči koju nam je priuštio naš vodič. A ona zvuči ovako.

Ljupka reč „mama” na Siciliji je naziv za mafiju. Tako su nekada Sicilijanci doživljavali ovu sociološku pojavu. Ona je zaista i začeta sa ciljem da „pruži zaštitu slabijima i onima koji nisu ravnopravni sa drugima”. Gde, kako i kada se izokrenula ta plemenita ideja, objašnjava vreme.

Ta varijanta zaštite propagirana je u dalekoj prošlosti, kada se na ostrvu živelo isključivo od poljoprivrede. Zemlja je tada bila podeljena između crkve i raznih plemića koji su je iznajmljivali Sicilijancima. Kako su sa nastankom gradova plemići sve više zapostavljali svoja imanja, javila se potreba da neko nadgleda te posede. Za gabelote, kako su se zvali ti predradnici, birali su poštene ljude od autoriteta među bezemljašima.

Ali, iz generacije u generaciju, izrodili su se u nešto sasvim suprotno. Svi, do poslednjeg, postali su začetnici onoga što mi zovemo mafija! Počeli su da potkradaju plemiće i kada su krajem 19. i početkom 20. veka ovi rešili da prodaju svoja imanja, kupiće ih, niko drugi, nego gabeloti. Bože moj, promenila se vlasnička struktura. Tu bi priči mogao da bude kraj da se ne radi o Siciliji.

Obećana zemlja

O sicilijanskoj mafiji se zna mnogo toga. Svi se slažu u jednom, da se radi o jednoj izuzetnoj inteligentnoj organizaciji čiji pripadnici su u određenim trenucima znali da povuku prave poteze. Ta genijalnost došla je do izražaja naročito u vreme kada je priroda poslala gladne godine na Siciliju. Tada počinje istraživanje drugih zona u kojima bi mogao da se započne neki posao.

Obećana zemlja bila je Amerika! Tamo su organizovali sve: smeštaj, poslove i ljude koje će tamo da zaposle. Radnu snagu odveli su sa Sicilije. Za samo dvadeset pet godina sicilijanska mafija je iselila 1.600 000 radno sposobnog stanovništva. To je bila prava demografska katastrofa koja je zadesila ostrvo.

Vreme prohibicije ogrejalo je mafiju kao sunce posle kiše. Okrenuli su se proizvodnji i točenju raznih žestokih pića, kombinujući te poslove pod velom tajne sa kockanjem, kartanjem, švercom oružja, prostitucijom... Na taj način došli su do neverovatne količine para.

Od tada na ostrvu vlada mir, a novac koji pristiže usmeravan je pravilno, i to u svim sferama. Zato danas kažu da možete sve mafijaške glavešine da strpate u zatvor, ali mafiju ne možete da iskorenite. Mafija je nešto što je u mentalnom sklopu Sicilijanaca, njihov način razmišljanja da ima neka osoba kojoj ćete se vi obratiti za zaštitu i koja će da vam pomogne.

Današnji izgled sicilijanske mafije potpuno je drugačiji u odnosu na predstavu koju imamo iz filmova.

To više nisu oni opasni tipovi sa kopolom tradicionalne crne boje na glavi, koji nose pušku sa skraćenom cevi i svi se klanjaju donu. Oni su neupadljivi isto koliko i nedodirljivi. Devedeset osam odsto poslova koje obavljaju podvedeno je u legalne sfere, a drže velike hotelske komplekse, sve trajekte koji voze između Sicilije i kopna (zato je veliko pitanje da li će most koji je davno obećan Siciliji ikada biti sagrađen), velike infrastrukturne radove...

Dana Stanković

--------------------------------------------

Zakon ćutanja

Kažu da reč mafija vodi poreklo od uzvika majke nad mrtvim telom svoje kćeri: Ma filja, ma filja!, što u prevodu znači moja kćer. Sicilijanska mafija se zove i Koza nostra, „naša stvar“, tačnije zajednički cilj. U okviru mafije vlada i čuveni zakon ćutanja. To znači, niti šta vidiš, niti šta čuješ, a još manje progovaraš, naročito ne pred policijom. To je recept za dug i srećan život na Siciliji kog se mnogi pridržavaju.