Aman, bezbedan i moderan

14. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Jedan od kontinuirano najduže naseljenih gradova na svetu, Aman je danas metropola od 2 i po miliona ljudi i još uvek najbezbednija prestonica na Bliskom istoku.

Izvor: B92

Budući izgled distrikta Al Abdali - Photo: Joeyzaza / Wikimedia Commons

Aman je jedan od turistički najposećenijih gradova na Bliskom istoku, a glavna atrakcija je stari deo grada, njegove uske i krivudave ulice i bezbrojni sukovi.

Uprkos tome što se neprekidno i mnogo gradi oko centra, istorijski deo Amana koji lokalci zovu Balad u mnogome je zadržao nekadašnji izgled.

Ipak, Aman je pre svega jedan moderan arapski grad koji se razvio tek nedavno, i ne može da parira kulturnim prestonicama regiona kao što su Damask ili Kairo.

Širi centar grada danas čine dva velika dela: istočni Aman – siromašni urbanizovani kvartovi i palestinski izbeglički kampovi u predgrađima, i zapadni Aman koji čine rezidencijalni kvartovi puni zelenila, umetničkih galerija i trendy kafea.

ATRAKCIJE

Jabal al-Qal'a je citadela na najvišem brdu u gradu (850 m), za koje se smatra da je naseljeno preko 7.000 godina. Najstarije građevine su iz rimskog perioda, a najveća je Herkulov hram iz 166. godine, masivna struktura, veća od bilo kojeg hrama u samom Rimu. Citadela i ceo kompleks okruženi su 1700 metara dugim zidinama.

Rimski amfiteatar je sagrađen u 2. veku za vreme vladavine Marka Aurelija. Ima strme tribine, mesta za 6.000 gledalaca, i još uvek se koristi za sportske i kulturne događaje.

Džamije – Aman ima neke od najgrandioznijih džamija na Bliskom istoku. Ne propustite Džamiju kralja Abdulaha I sagrađenu 1989, sa impresivnim mozaikom na kupoli. U džamiju može da stane 3.000 vernika.

Džamija Abu Darviš je najatraktivnija džamija u gradu, sagrađena 1961. po crno-beloj mustri koja je karakteristična za Jordan. Pepito šara postoji samo sa spoljašnje strane džamije, dok unutrašnjost nema tu šaru. Nemuslimanima ulaz nije dozvoljen.

Photo: whobee / Flickr

Tursko kupatilo Ali Paša (ul. Al-Mahmoud Taha) – pun tretman uključuje parno kupatilo džakuzi, 40 minuta masaže i dva bezalkoholna pića, a sve to u zgradi projektovanoj u maniru tradicionalnih turskih hamama.

Noćni život je razvijen, ali i dalje ni blizu kao što je to slučaj u Tel Avivu ili Libanu. Na skupljim mestima pivo košta i do 3 €, ali i to se menja, pogotovo od kad se nedavno na svakom koraku pojavilo točeni Amstel. Tradicionalno oblačenje je sve ređe u Amanu, i majice i kratke suknje su normalna pojava među lokalcima. U gradu ima više pabova nalik na onima u Britaniji i zapadnoj Evropi, a radno vreme je do oko 1 posle ponoći, dok klubovi rade do ujutro.

KAKO STIĆI

Voz – svake nedelje iz Istanbula kreće udoban i klimatizovan voz do Damaska u Siriji, a put traje manje od 48 sati. U Damasku se preseda na drugi voz do Amana, a vožnja traje oko 9 sati.

BURNA POLITIČKA PROŠLOST JORDANA

Aman je bio važan regionalni centar od rimskog perioda, ali nakon serije zemljotresa u 17. veku broj stanovnika je opao i grad se pretvorio u selo okruženo ruševinama.

Situacija se promenila kada je 1908. sagrađena 1300 km duga Hedžaška pruga od Damaska do Medine, koja je prolazila i kroz Aman. Zahvaljujući hodočasnicima koji su odlazi na hadž, Aman se brzo postao glavna međustanica i na velika vrata se vratio na trgovinsku mapu regiona.

Tokom Prvog svetskog rata , sin Emira od od Meke, Abdulah I je napravio vojni savez sa Vinstonom Čerčilom i osnovao Emirat Transjordaniju. U Amanu tada nije postojala nijedna zgrada koja bi mogla da bude emirova palata tako da je Abdulah u početku vladao iz železničke stanice, a njegova lična kancelarija bila je smeštena u jednom rashodovanom vagonu.

Ipak, broj stanovnika Amana počeo je značajno da raste tek nakon što je buknuo rat između novoproklamovane države Izrael i njenih arapskih suseda kada je u grad je počeo da se sliva veliki broj palestinskih izbeglica.

Photo: Argenberg / Flickr

Tokom 1970ih, Aman je bio poprište žestokih sukoba između Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) i jordanske vojske kada je ogroman broj ljudi, ali zgrada stradao od granata ispaljenih sa obe strane.

Aman je u nekoliko navrata doživeo veliki priliv izbeglica, a najviše tokom dva rata u Iraku, 1991. i 2003. godine. Ipak, smatra se da je Aman od toga i profitirao, jer je značajan broj od ukupno 100.000 izbeglica 2003. bio visoko obrazovan.

Jordan je dugo uživao reputaciju najbezbednijeg grada na Bliskom istoku sve do eksplozije bombe u jednom hotelu 2005. kada je poginulo nekoliko desetina ljudi. Odgovornost za napad je preuzela jedna islamska militantna organizacija sa sedištem u Iraku.

Ipak, Aman je donekle i prinuđen da bude bezbedan grad jer za razliku od većine drugih zemalja na Bliskom istoku, Jordan nema izvore nafte tako da privreda zemlje u mnogome zavisi od usluga, turizma, ali i strane pomoći koja najviše stiže od Sjedinjenih država.

Zemlja je danas na pragu da sprovede reforme čiji su zagovornici sve glasniji, a jordanska vlada u inostranim odnosima već niz godina ima tradiconalno miroljubiv pristup.

Jordan je jedna od samo dve arapske nacije koja je u miru sa Izraelom i jedan je od ključnih saveznika SAD.