Bansko ima dovoljno hotela

4. mart 2009.

Pošaljite komentar

U gradić ispod gorostasnog Pirina za deceniju i po uloženo oko milijardu evra, ali posao još ni izbliza nije gotov

Autor: Slobodan Kostić
Izvor: Politika

Svetski kup za žene mamac za nove goste (Photo: Slobodan Kostić)

Bansko ima dovoljno hotela. Više mu ni soba ne treba. Malo više para i prostora opredelićemo za razvoj infrastrukture i objekata za letnji turizam, izjavio je grupi beogradskih novinara ovih dana Aleksandar Kravarov, predsednik (kmet) bugarske opštine Bansko – Pirin. Prošlog petka je počeo i Svetski kup za žene na velelepnim stazama iznad tog gradića, čija je popunjenost kapaciteta bila 60–70 odsto. Bilo je, međutim, i potpuno praznih hotela. Na pojedinim fasadama, završenih ali i objekata u izgradnji, stajali su natpisi – „na prodaju”.

Ne samo zbog svetske krize i aktuelne privredne recesije, cena kvadrata u naglo izraslom Banskom pala je, prema rečima Kravarova, sa 1.400 na 700 evra. Pa i pored toga kupci se ne otimaju za ponuđene objekte.

U četrdesetak hotela visoke kategorije, iznad tri zvezdice, i mnoštvu apartmana ima oko 15.000 kreveta. Upola više nego stanovnika. Pre nepune dve decenije u Banskom se, svedoči Kravarov, koji kao nezavisni kandidat već treći put na izborima ostaje kmet, moglo naći konačište u svega 500 ležajeva. Za nepunu deceniju i po, koliko je i on na „vlasti”, izgradnja u Banskom je „eksplodirala”. U smeštajne kapacitete, žičare, staze, ali i vodovod, kanalizaciju, puteve... uloženo je oko milijardu evra, domaćeg i stranog privatnog kapitala. Država se, kaže, nije pretrgla u pomoći. Ali, trenutno je tako. Zato su konkurisali kod EU i za razne projekte u samom gradu dobili deset, a za popravku puta do Simitlija još 12 miliona evra.

Bar 2.300 Engleza vlasnici su hotelskih soba ili apartmana u Banskom. Više je njih sa vlasničkim papirima nego starih žitelja Banskog. Kravarov će se, ističe, radovati da među budućim vlasnicima objekata vidi i bolje stojeće Srbe.

Za razliku od Boroveca, koji je „otišao uz planinu”, Bansko je postalo pravi mali grad-hotel. Sve je u varošici. Nijedan hotel nije na planini. Iz samog gradića uspinje se na različite visine više od petnaest otvorenih i jedna zatvorena žičara. Sve do 2.500 metara. Visinska razlika je i do 1.500 metara. Staze se prostiru na 75 do 80 kilometara. Gradiće se bar još jedna moćna žičara i neka staza.

Prošle zimske sezone 2007–2008, u Banskom je bilo oko 800.000 gostiju. Do tog podatka Kravarov je došao na osnovu prodatih karata za žičare. Najmanje 200.000 turista bilo je u letnjim mesecima. Cilj mu je, kaže, da napravi više fudbalskih i teniskih terena, halu sportova za više namena, ali i poveći – parking. Podizali su hotele, apartmane i ostale sadržaje, ali su ulice postale tesne i gosti nemaju gde da ostave auto.

Bansko je, prema rečima svog prvog čoveka, imalo i veoma veliki ekonomski značaj za gotovo sve u okolini. Nezaposlenost je svega 5,8 odsto i najniža je u Bugarskoj, gde je od 6,8 do sedam procenata. Pre 20 godina u Banskom je bila i 52 odsto. Nagli razvoj turizma poboljšao je i prilike za zaradu seljaka. Država, tvrdi Kravarov, otkupljuje jagnjad za 2,5, a hotelijeri ih plaćaju i po deset evra za kilogram žive mere. Slično je i sa mlekom i ostalim poljoprivrednim proizvodima. Bansko time postaje snažan ekonomski centar. Ne baš tako davne 1999. u opštinski budžet se od turizma slivalo 1,5, a danas 18 miliona evra.

Najčešći gosti i u Banskom su Englezi, Rusi, Srbi, Rumuni, ali i Grci i Makedonci. Ponuda je veoma šarolika. Ima soba sa polupansionom (doručak i večera za dve osobe) od 250 evra („Kempinski”), ali i apartmana za svega 25 evra sa doručkom u obližnjem hotelu. „Za svakog se uvek može ponešto pronaći primereno džepu i potrebama gostiju”, zaključio je kmet Banskog.

Pobratimstvo sa Brusom

Prvi čovek Banskog obavestio je beogradske novinare da će se uskoro obaviti pobratimstvo sa kopaoničkim Brusom, gde je bio pre petnaestak dana. Povod? Dočuo je da su u tom gradu 1908. godine Srbija, Crna Gora i Bugarska potpisale ugovor o definitivnom proterivanju Turaka iz ovih krajeva. Ali, osim tog povoda, želja mu je da tešnje sarađuje sa turističkim poslenicima tog kraja, izražavajući žaljenje što se u poslednjih 15 godina malo ulagalo u njegov potencijal, a baš od Kopaonika se nekada imalo šta naučiti. Vremena su se, veli, promenila, ali i Banskom bi jačanje konkurencije u Srbiji bilo od koristi.