Kuba - Još malo pa nestalo

Sve je počelo još pet minuta pre nego što je avion kojim sam leteo gotovo 10 sati sleteo u Havanu. Iz svog sedišta sam zbunjeno posmatrao stjuarta kako iz jednog od toaleta boinga 767 odnosi sve neupotrebljene ubruse i preostali toalet papir. Prava najava za ono što me je sačekalo u ovoj socijalističkoj republici, a da nije karipsko more, neverovatan duh ovog prelepog naroda, divne plaže, suludi pejzaži u centralnom delu ostrva, salsa, rumba i ča ča ča.

Kuba je raj na zemlji. Gde god da se okrenete, susrešćete se sa prirodnim lepotama koje vas obaraju s nogu. Ali, na Kubi vlada velika oskudica. Gotovo svega. Posebno sada, nakon dva uragana koja su prošlog meseca prošišala ostrvom, raselila 250.000 stanovnika, uništila useve duvanske industrije i gotovo kompletnu poljoprivredu. Prvo Gustav, pa onda Ajk. Gustav je bio pogubniji zbog brzine od neverovatnih 250 km/h kojom je vetar prošao kroz zapadni deo ostrva pustošeći sve za sobom.

U prestonici, Havani, živi preko dva miliona stanovnika. Stari deo grada, La Havana Vieja od 1982. je pod zaštitom UNESCO-a. Taj deo grada, fenomenalne kolonijalne arhitekture, jedini je upicanjen, prepun turista i policije. Ovi drugi su tu zbog onih prvih. Kao strani turista meta ste svakog Kubanca koji želi nešto više od plate koja je u proseku 20-25 CUCa (1 EUR = 1, 25 CUC). Na Kubi postoje dve valute CUC (konvertibilni pesos) i za turiste neupotrebljivi lokalni pesos (24 pesosa čine 1CUC). Kubanci su prinuđeni da se snalaze i bave raznim biznisima, bilo da je u pitanju reparacija svećica za old timere, prodaja i preprodaja robe na crno, ili čak prepravljanje američkih old timera u amfibije kojima se emigrira ka 145 km udaljenoj Floridi. Bilo da želi da vam proda cigare ispod žita ili da se slika sa vama, gotovo svako ko vam priđe, na kraju priče, želi da vam na ovaj ili onaj način izmami koji CUC. Ako se nađete na Kubi, preduzimajte inicijativu, prilazite vi Kubancima ukoliko vam je potrebna informacija ili pomoć, ne čekajte da vas oni saleću, ili još bolje, apsolutno ignorišite ove popularno zvane jineterosi. Ako želite da osetite kako zapravo žive stanovnici Havane, špartajte ulicama van ušminkanog centra. Kubanci praktično žive na ulici. Vrata i prozori njihovih stanova, prodavnica, škola, ulaza u kojima majstorišu, širom su otvorena predstavljajući izloge i najbolji način da se susretnete sa realnošću u kojoj žive. Fasade su oronule, ulice musave, svuda je bofl i falš, po radnjama namenjenim lokalnom stanovništvu uglavnom se prodaje jedno veliko ništa.

Prodavnica lokalne robe u Trinidadu (Photo: Dušan Èaviæ)

Novosti za Kubance su da od nedavno mogu da poseduju mobilne telefone (kartica oko 100 CUC, aparat isto toliko) i privatne mopede (svuda možete da primetite one sa prikolicom, kako bi ih se što više prevezlo). U Havani ima preko sedamdeset bioskopskih dvorana. Karta košta 2 pesosa ili oko 4 dinara!

Posebna priča je propagandni rat koji se između USA i Kube vodi na svega par kilometara od ljutog centra Havane na poznatom šetalištu Malecón, na prostoru i oko Američke interesne sekcije u Havani. Amerikanci su pre nešto više od dve godine na samu zgradu postavili elektronski diplej preko koga su upućivali poruke kubancima. Jedna od njih doslovce glasi ovako: "How sad that all the people who would know how to run this country are driving taxis or cutting hair." Kao odgovor na to, na trgu Antiimperijalista koji se nalazi ispred same sekcije i na kojem se vrlo često protestuje protiv politike SAD, Kubanci su postavili simboličnih sedamdeset i tri jarbola sa velikim crnim kubanskim zastavama u spomen kubanskim žrtavama poginulim u eksploziji bombe u avionu na Bahamima. Zastave se, naravno, vijore na tačnoj onoj visini koja zaklanja pogled na displej i ono što na njemu piše.

Zgrada US interesne sekcije i crne kubanske zastave u prvom planu (Photo: Dušan Èaviæ)

Dve su velike zablude o Kubi. Jedna je da u njoj ljudi pevaju i igraju na ulicama, a druga da je u njoj sve jeftino. Sve do pada Berlindskog zida na Kubu je iz Sovjetskog Saveza stizala pomoć u iznosu od oko dve milijarde dolara godišnje. Onda je sve presušilo, a na Kubi počeo, kako ga je Fidel Kastro nazvao «specijalni period». Posledice raspada Sovjetskog Saveza najluđe se mogu sagledati na primeru autoputa koji se proteže duž ostrva. Popularna Autopista Nacional nikada nije završena. Sem što po njoj nikada ni nisu iscrtane trake, ono što bi trebalo da predstavlja treću traku je veoma diskutabilne forme i pitanje je koja bi je reč najbolje okarakterisala. Zemlja koja trenutno najviše pomaže posrnulu Kubu je Venecuela i njen kontroverzni lider Hugo Čavez. Nafta koja iz ove zemlje stiže na Kubu dolazi u vidu pomoći (tvrdi se da ta pomoć u novcima iznosi opet famozne dve milijarde dolara godišnje). I Kuba pomaže Venecueli šaljući u nju svoje učitelje i doktore, koji su, samo u periodu od 2004. do 2007. operisali nešto manje od 360.000 pacijenata u Venecueli. Od sledeće godine, naftu će Venecuela naplaćivati Kubi, reprogramirano, tek za 50 godina!

Ako ste strani investitor i želite da, recimo, podignete hotel na Varaderu – popularnom poluostrvu udaljenom 140km istočno od Havane, dugom 24km i načičkanom sa više 40 all inclusive hotela (koji su takođe bofl ako ih uporedite sa all inclusive hotelima bilo gde drugde), možete to da uradite jedino pod uslovom da prepustite 51% vlasništva i prihoda kubanskoj državi sa stavkom u ugovoru da kroz 20 godina apsolutno vlasništvo nad objektom preuzima kubanska država. Ukoliko vas ne zanima realna Kuba već all inclusive aranžman na predivnoj plaži, onda je Varadero pravo mesto za vas, mada je u tom slučaju bolja kombinacija da uplatite isti takav aranžman u Turskoj, na taj način ćete sačuvati lepu sumu. A ako vas interesuje da osetite autentičnu Kubu i Kubance, putujte u sopstvenom aranžmanu. Za Kubu nam vize nisu potrebne ako ćete na njoj ostati do 90 dana. Opremite se jednim od bedekera, casaS particulares su fenomanalan vid smeštaja http://www.casaparticularcuba.org/, nama znan kao klasičan privatan smeštaj (20-25 CUC dvokrevetna soba za noć; ukoliko ostajete više dana, gađajte se za cenu). Sem što ćete im na ovaj način zaći u šesnaesterac i upoznati ovaj divan narod, moguće je da se sa svojim gazdama dogovorite i za obroke koje će vam oni spremiti (večera 8-10 CUC, doručak 3 CUC).

Veèera poslužena u jednoj od casa particulares u Trinidadu, plodovi mora se peèenom bananom i svežim avokadom (Photo: Dušan Èaviæ)

Nacionalno jelo je arroz moro. Pirinač sa crnim pasuljem, za koji kažu da na izvestan način predstavlja i mešavinu rasa na ostrvu. Nezaobilazno je ako se nađete na ostrvu.

Arroz moro (Photo: Dušan Èaviæ)

Jedna od najvećih turističkih agencija na Kubi se zove GAVIOTA i pod direktnom je kontrolom kubanske armije. Ako želite da sa Varadera odete na izlet na kojem ćete roniti na koralnom grebenu, plivati sa delfinima (ne propustite, nezaboravno je iskustvo dodirnuti delfina i provesti s njim u bazenu nekoliko minuta) i posetiti urnebesno ostrvo Cayo Blanco:

Cayo Blanco (Photo: Dušan Èaviæ)

Neminovno ćete putovati baš sa tom, vojnom turističkom agencijom. Naravno, nećete primetiti ni jednog vojnika. Razlog je što se na ovaj izlet ide katamaranima, koji mogu Kubancima da posluže i kao odlično sredstvo za odlazak sa ostrva. Čak ni državljanima Kube koji žive u inostranstvu nije dozvoljeno da idu na ovaj izlet.

Kubanci zapravo mogu slobodno da putuju sa ostrva. Da bi izvadili pasoš i sve neophodne papire neophodno im je oko 1500 evra, što je za sve one koje ne pomaže rodbina iz inostranstva zatarabljeno nemoguće.

Pionirska organizacija na Kubi je u meni probudila izvesnu dozu nostalgije. Sva deca u školu idu uniformisana, a neizostavni detalj je legendarna pionirska marama.

Školski èas u osnovnoj školi u Havani (Photo: Dušan Èaviæ)

Posle uragana kubanski pioniri su prionuli na akciju «Očistimo SVE» i u jednom danu počistili sve kubanske plaže na koje su Atlantski okean i Karipsko more izbacili tone đubreta.

Najurnebesniju scenu na Kubi sam doživeo u Trinidadu, kolonijalnom gradu na južnoj obali Kube. Toliko me je preseklo, da je nisam zabeležio. Kretao sam se ulicom, a pored mene je prošla žena na biciklu. Jednom rukom je držala volan, a drugom za uvo svinjsku glavu, prebačenu preko ramena, bez ikakve kese ili ambalaže... Takođe u Trinidadu, domaćin čovek je u onom kariranom plastificiranom cegeru, kod nas često korišćenim za švercovanje robe, nosio tek priklano i odrano jagnje kojem su samo kopita virila iz cegera.

Gajio sam simpatije prema Fidelu Kastru i njegovoj borbi za pravedniji svet. Promenio sam mišljenje. Socijalizam i komunizam kao sistem državnog uređenja je u praksi neodrživ. Cena te ideje je iskustvo koje nosim sa Kube: u Havani su deca tražila bombone, majka sa detetom ne novac za mleko, već da neko od nas stranaca ode da joj ga kupi, prostitucija je prisutna u neslućenim razmerama i prihvaćena kao veoma brz i jednostavan način zarade, a u Trinidadu, gradu na Karipskom moru, čovek nas je zamolio za malo sapuna ukoliko ga imamo (kasnije nam je protumačeno da je gest poslužio za izazivanje sažaljenja, zapravo kojeg CUCa). Tuga, velika tuga.

Malo mi je žao što zemlja iz koje potičem više nije članica nesvrstanih. Da smo ni tamo ni vamo, da se borimo protiv raznih dominacija, rasizma, aparthejda, imperijalizma, za alterglobalizam (kulturni aspekt članstva u pokretu nesvrstanih možete sagledati posetom muzeju Istorije Jugoslavije (muzej 25. maj), preciznije izvrsnoj zbirci poklona drugu Titu. Pored etiopskih štitova, malezijskih strela, miljea iz svih krajeva bivše države i ostalih kerefeka, tamo se nalazi i nezaboravna odeća jednog, ako ne grešim, afričkog vrača, sa sve sijalicom. A i kamile su nam stizale u prestonicu. Ihhhh....). Ipak, zavidim Kubancima na besplatnoj zdravstvenoj zaštiti koju imaju svi (mada se priča da je i kod njih ne može bez calkanja doktorima, a rade i veze), na odličnom, besplatnom (i ovde ima sve više skeptičnih) obrazovnom sistemu (privatne škole i univerziteti su zabranjeni), podatku da sledovanja ima za sve, tj. da gladnih (a ni sitih) nema (za razliku od većine zemalja centralne i južne Amerike) i na činjenici da državna televizija svakog dana emituje program koji se zove «Univerzitet za sve», u kom se odvija prava nastava gotovo svih predmeta osnovne škole, sve pred pravom tablom. Leglo bi i nama.

Nezaobilazno:

• Casa de la Música, u kom god mestu da se nađete. Vaš susret sa salsom
• posetiti Callejón de Hamel http://www.youtube.com/watch?v=5OmE2UIr_9Q u Havani
• hrana u nekoj od casas particulares, još bolje smeštaj u njoj
• ufuljajte se u gradski autobus u Havani (ulaz na prednja vrata)
• Viazul, http://www.viazul.cu/asp/reserva/Default.aspx odličan način prevoza po 1200 km dugačkom ostrvu. Pristojni, klimatizovani autobusi, pristupačne cene.
• (izborno) čekićanje autobusa na autobuskoj stanici u Trinidadu

Èekaonica autobuske stanice u Trinidadu (Photo: Dušan Èaviæ)

• Havana, ugao Malecona i calle 23, posle 23h
• (izborno) prolazak pored ruske ambasade, mesta sa koga su Rusi vukli konce tokom hladnog rata, koja ne liči na reprezentativno zdanje, već na utvrđenje. Ograđena je bodljikavom žicom ispod koje je zid sa sve staklićima. Ima i ogroman toranj, sve đuture podsećajući na scenografiju ko zna kog nastavka filma Rambo.
• (obavezno) analiza pojma el culo, gde god da ste na Kubi
• disco salsa na otvorenom u Trinidadu, subotom posle 23, ulaz 1 CUC. Zabava miliona, svi igraju, ruke gore, napamet tekstovi
• činjenica da Kuba ima Ministarstvo za šećer
• ako potrefite sezonu, odlazak na bejzbol utakmicu
• plaža Ancón, na južnoj strani ostrva, 12km od Trinidada

Playa Ancon (Photo: Dušan Èaviæ)

Za zaobilaženje:

• menjanje novca u Varaderu – nepovoljan kurs
• rentakar na Kubi. Preskup. Na putevima nedostaju putokazi, njima se noću na biciklima kreću horde rumom gasiranih Kubanaca. Na parkinzima vole da ćapaju brisače, retrovizore; sve što se sa kola može maći.
• Tropicana, najpoznatiji noćni klub, otvoren pre sedamdeset godina, kabaretski šou program, mršav provod, ali odlična prilika za analizu pojma el culo cubano
• sve koji vama prilaze i obraćaju vam se
• neflaširanu vodu
• večito pijane ruske turiste u all inclusive ambijentima

Dušan Čavić je na Kubu putovao sa dobitnicima nagradne igre «Sad ili nikad!» Jelen piva. U nastavku možete pogledati TV izveštaj sa ovog putovanja.