Web vodič - Egipat (1.deo)

U petom veku stare ere Herodot je za Egipat napisao da 'nijedno drugo mesto na svetu nema toliko mnogo čudesnih stvari... toliko stvari neopevane lepote' – i od tada se nije mnogo toga promenilo. Sfinga, Nil, drevni Luksor, piramide - Egipatskim čudima nema kraja.

Nisu samo faraonski spomenici privlačili putnike mnogo pre rođenja Hrista – u Egiptu su svoje tragove ostavili Grci, Rimljani i rani Hrišćani, a obilje umetnosti i arhitekture akumuliralo se tokom vekova kontinuirane vladavine islamskih dinastija.

Moderni Egipat je amalgam svih tih nasleđa, dobro prilagođen savremenim uticajima. Sela od blatnih opeka stoje pored ruševina starih nekoliko hiljada godina, okružena zgradama od čelika i stakla. Pojedini lokalci se oblače u dugačke toge, drugi u Levis i Reebok, a haotični gradski saobraćaj prošaran je zapregama s magarcima, kao i kozama koje bleje unaokolo. Nigde ti kontrasti nisu toliko izraženi kao u Kairu, megalopolisu s ogromnim brojem ljudi, galamom automobilskih truba i hodža koje pet puta dnevno verujuće zovu na molitvu. Ali Egipat nije samo haos i galama. Sedite u auto ili na kamilu i krenite kroz pustinju, ili bez žurbe krstarite Nilom.

Upozorenje

Mete serija bombaških napada u centralnom Kairu već neko vreme su turističke destinacije, a kulminacija ovog trenda je nedavni teroristički napad na Šarm El Šeik koji je potpuno uzdrmao egipatski turizam, barem za ovu sezonu. I mada egipatski zvaničnici te napade opisuju kao izuzetke i ulažu velike napore da minimiziraju njihove efekte te smanje rizik boravka, putnici se najčešće upozoravaju da treba da budu u toku sa razvojem događaja u Kairu.

Ogromna većina putnika u Egiptu nema nikakvih problema, ali turisti se upozoravaju da se ne ističu mnogo i da se klone političkih okupljanja i demonstracija, jer socijalne tenzije u Egiptu povremeno dožive erupciju.

Izraelcima se sugeriše da izbegavaju odlazak u Egipat, dok građani ostalih nacija treba da budu na oprezu i izbegavaju velike turističke komplekse i hotele.

Putovanje po jugu zemlje i dalje je pod restrikcijom, i osim ukoliko ne koristite javni transport, putovanje u zaštićenom konvoju je jedini način da idete iz grada u grad.

Opšti podaci

Puno ime države: Arapska republika Egipat
Površina: 1 milion km2
Broj stanovnika: 69.5 miliona
Glavni grad: Kairo
Stanovništvo: Egipćani, Berberi, Beduini, Hamitski Arapi i Nubijci
Jezik: Arapski
Religije: 94% Muslimani, 6% Hrišćani
Oblik vladavine: republika
Šef države: predsednik Mohammed Husni Mubarak
Šef vlade: premijer Ahmed Mohamed Nazif

GDP: US$247 milijarde
GDP per capita: US$3,600
Stopa rasta: 5%
Inflacija: 3%
Glavne privredne grane: Nafta i gas, metali, tourizam, poljoprivreda (najviše pamuk), prihodi od Sueckog kanala
Glavni trgovinski partneri: SAD, EU, Bliski istok

Vremenska zona: GMT/UTC +2
Pozivni broj: 20
Struja: 220V,50Hz

Vize: Državljani svih nacija, osim Malte, Južne Afrike i Zimbabvea moraju da imaju vizu i pasoš (s rokom važenja najmanje nedelju dana nakon završetka planiranog boravka). Vize se mogu dobiti u egipatskim ambasadama širom sveta. Posetioci iz SAD, Kanade, EU i većine zalivskih zemalja turističku vizu mogu da dobiju na većim aerodromima prilikom ulaska u zemlju. Jednomesečnu vizu moguće je produžiti.

Zdravstveni rizici

Šistosomijaza (bilharzia) - (Nemojte veslati u Nilu!) Poznata i kao bilharzia, ova bolest se prenosi u slatkoj vodi putem sićušnih crva koji prodiru kroz kožu i zakače se za creva ili bešiku. Prvi simptom je peckanje i ponekad blagi osip oko mesta na koži gde je crv prodro u tkivo. Ponekad se nekoliko nedelja od infekcije javlja visoka temperatura. Nekada je prvi simptom samo umor i generalno osećanje lošeg zdravlja, a nekada simptoma nema uopšte. Kada se telo potpuno inficira, česti znaci su bol u stomaku i krv u mokraći. Infekcija često nema nikakve simptome dok se bolest potpuno ne razvije (od nekoliko meseci do godinu dana od infekcije), a oštećenja unutrašnjih organa su nepovratna. Izbegavajte da plivate i da se kupate u slatkoj vodi gde je prisutna bilharzia. Ako se pokvasite, osušite se što pre i obavezno osušite odeću. Najsigurnije je da date krv na analizu, ali rezultati se neće pokazati kao pozitivni dok ne prođe nekoliko nedelja od infekcije). 

Malarija – Ako putujete u endemske oblasti, vrlo je važno da izbegavate ujede komaraca i da pijete preventivne tablete. Simptomi mogu da budu različiti, od visoke temperature, groznice i znojenja, glavobolje, dijareje, i bolova u stomaku do nedefinisanog osećanja lošeg zdravstvenog stanja. Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko sumnjate na malariju. Bez lečenja malarija vrlo brzo dobija ozbiljne simptome i može da bude fatalna. Ako niste u mogućnosti da odete kod lekara, uzmite tablete protiv malarije. Pre polaska na put, potražite savet lekara o adekvatnom leku i dozi. Ako dobijete malariju, po povratku kući ponovo se testirajte jer paraziti malarije mogu da ostanu u telu čak i kada simptomi nestanu. Putnicima se savetuje da u svako doba izbegavaju ujede komaraca tako što će nositi odeću svetlih boja, duge pantalone i rukave; na izloženim delovima tela mažite se sredstvima za odbijanje komaraca koji sadrže sastojak DEET, spavajte ispod mreže za komarce koja je impregnirana sredstvom za odbijanje komaraca (bilo bi pametno da ga ponesete od kuće) i nemojte koristiti parfeme i losione za brijanje.

Žuta groznica – Potvrda o vakcinaciji od žute groznice neophodna je za sve putnike starije od godinu dana koji dolaze iz zaraženih područja. Vakcina protiv žute groznice je efikasna. Žuta groznica se prenosi putem ujeda zaraženog komarca. Simptomi žute groznice su najčešće blago povišena temperatura koja kroz nekoliko dana preraste u vrlo visoku, zatim glavobolja, bol u mišićima, u stomaku i povraćanje. Ako se dozvoli da se bolest dalje razvije, dolazi do krvarenja i poremećaja rada jetre i bubrega. Poremećaj rada jetre stvara žuticu, ili žutenje kože i beonjača – otuda ime. Ne postoji neki konkretan tretman, ali što pre potražite lekara ukoliko sumnjate na žutu groznicu.

Kada otići

Odluka o trenutku dolaska u Egipat u mnogome zavisi od toga gde nameravate da idete. Svuda južno od Kaira je neprijatno toplo u letnjim mesecima, od juna do avgusta, naročito u Luksoru i Asvanu, tako da je zima (decembar-februar) definitivno najbolje vreme za ta područja. Leto je period i kada je Mediteranska obala krcata, dok zima u Kairu ume da bude prohladna. Najbolji period je od marta do maja, i od septembra do novembra, i tada možete da uživate bez guranja na plaži i upekle zvezde.

Događaji

Islamski kalendar (ili Hedžra) je čitavih 11 dana kraći od Gregorijanskog (zapadnog) kalendara, tako da javni praznici i festivali svake godine padaju 11 dana ranije. Ras as-Sana je praznik pred kraj nove islamske godine, a Moulid an-Nabi je praznik rođendana Muhameda negde u maju, kada se organizuju parade po ulicama gradova. Ramadan se proslavlja tokom devetog meseca Islamskog kalendara. Verujući tada u znak poštovanja niti jedu niti piju sve dok ne padne mrak. Na kraju Ramadana (Eid al-Fitr) post se prekida uz slavlje i veselje.

Eid al-Adha je period kada se ide u Meku na hodočašće, i od svakog Muslimana se očekuje da to učini najmanje jednom u životu. Tada se ulice ukrašavaju lampionima a deca se igraju u svečanoj odeći.

Cene i troškovi

Valuta: Egipatska funta (1 £E je 0,14 E, ili obrnuto 7 egipatskih funti približno iznosi 1 evro)

Snek s nogu: £E12-25

Ručak u restoranu: £E25-40

Skuplji restoran: £E40-50

Deluxe: £E50+

Smeštaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: £E15-50

Hoteli srednje klase: £E50-150

Visoka kategorija: £E150-250

Deluxe: £E250+

Kada je novac u pitanju, Egipat je bogom dan. Možete proći sa maltene 15 dolara dnevno ako ste spremni da spavate u hostelima i najjeftinijim hotelima, jedete lokalnu hranu na ulici, ograničite se na jedu turističku atrakciju dnevno i putujete vozom u trećoj klasi. Najskuplja stavka će vam biti transport i ulaznice za istorijske atrakcije, koje su poslednjih godina značajno poskupele. Ulaznica za Muzej Egipta u Kairu košta oko 10$.

Imajte u vidu da džeparoši operišu na mestima koja su zanimljiva za turiste, pa nemojte novčanik držati u zadnjem džepu. Svi poznatiji travellers čekovi mogu se unovčiti svuda, mada je najzahvalnije imati travellers čekove u američkim dolarima ili britanskim funtama. American Express, Visa, MasterCard, JCB i Eurocards se prihvataju u jednom broju prodavnica i hotela, i tada je istaknut odgovarajući znak. Visa i MasterCard su zgodni za podizanje keša u poslovnicama Banque Misr i National Bank of Egypt.

Servis u restoranima i hotelima naplaćuje se 12% od ukupne sume, a i porez na podaju od 5-7% je skočio. Osim toga, može vam se desiti da morate da platite dodatnih 1-4% poreza na skuplji smeštaj, tako da na kraju može ispasti da morate da platite porez od čitavih 23% na cenu koju ste ugovorili za smeštaj visoke ili de luxe kategorije.

Cenjkanje je deo života u Egiptu i bukvalno sve je otvoreno za pregovore. To uključuje smeštaj, snek na pauzi tokom putovanja i feluke za vožnju dolinom Nila. Evo nekoliko glavnih pravila ponašanja na bazarima: nikada nemojte ponuditi cenu koju niste spremni da platite, steknite osećaj za realnu cenu pre nego što se upustite u cenjkanje, opustite se i uživajte u prijateljskom sportu spuštanja cene (što nekada može da znači i da popijete šolju čaja s prodavcem), i ne zaboravite da nikada niste obavezni da nešto kupite – nikoga nećete time uvrediti.

Atrakcije

Kairo

Kairo nije pitom grad. U njemu živi više od 16 miliona Egipćana, Arapa, Afrikanaca i raznih drugih. 'Majka sveta' je sveprisutni atak na čula. Haos, galama, đubre – to je potpuno nepredvidiv grad prepun ljudi koji će vas ili osvojiti ili zgroziti.

Kairo ima sijaset markantnih građevina iz 19. veka, modernu umetnost i skulpturu, obilje parkova i stare, istorijske kvartove (islamski Kairo je pod zaštitom UNESCO). Tu je i faraonski deo grada koji se prostire južno od centra, da ne pominjemo Piramide i Reku.

Aleksandrija

Suparnik Rimu i grad kojim je vladala Kleopatra. Za Aleksandriju se često kaže da je najveći istorijski grad, ali sa najmanje očuvanih drevnih ostataka. Osnovao ga je Aleksandar Veliki ali od njega nema ni traga; tu je izgrađeno jedno od svetskih čuda starog sveta, ali gotovo da nema ni jednog preostalog spomenika.

Danas je to provincijski grad, nakrcan ljudima i s manjkom prestiža. Ipak, može se reći da je dolaskom novog gradonačelnika krajem 1990ih doživeo preporod – novac se konačno troši na sam grad. Zgrade su renovirane, zasađene su palme a javni prostori ulepšani.

Asvan

Asvan, najjužniji grad u Egiptu, dugo je bio kapija Afrike. Ovaj razvijeni tržni centar nalazi se na raskrću drevnih karavanskih maršruta, na 'drugom' kraju Nila. U drevna vremena, to je bio garnizonski grad od vojnog značaja za Koptske Hrišćane.

Nil ovde izgleda veličanstveno, u blizini je i Velika brana, kao i jezero Nasser - posmatranje feluka koje promiču dok sunce zalazi iza Nila je iskustvo koje ćete teško zaboraviti.

Luksor

Izgrađen na mestu gde se nekada nalazio drevni grad Teba, Luksor je jedan od glavnih turističkih destinacija u Egiptu. Ljudi već nekoliko hiljada godina dolaze da vide veličanstvene spomenike Luksora, Karnaka, Hatsšepsuta i Ramzesa III. Feluke i luksuzni brodovi-hoteli regularno krstare od Luksora do Kaira i Asvana.

Usamljena statua Kolosa iz Memnona je prva stvar koja se vidi na prilasku Zapadnoj obali. Najveća atrakcija je Dolina kraljeva, uključujući spektakularnu grobnicu Nefertari (od januara 2003. zatvorena na neodređeno vreme) i Tutankhamona. 

Port Said

Situiran na Mediteranskoj obali na severnom ulazu u Suecki kanal, Port Said je prema egipatskim standardima prilično nov grad. Osnovao ga je vladar Said Pasha 1859. kada su počela iskopavanja Sueckog kanala, a prvobitno naselje nalazi se na zemlji otetoj od od jezera Manzala.

Port Said je bombardovan 1956. tokom Suecke krize, a zatim i 1967. i 1973. za vreme ratova sa Izraelom; oštećenja se i danas mogu videti, ali grad je ipak u velikoj meri obnovljen. Feriboti prevoze preko jezera Manzala do Al-Matariyya i kroz kanal do Port Fuada.

Po neutabanim stazama

Dahab

Nekada uspavana mrtvaja, danas je Dahab mesto gde ima više bekpekera nego Beduina, i neka vrsta opuštenog stop-overa. Smeštaj je maltene džabe i nalazi se bukvalno na plaži, pored jeftinih restorana i hotela, a plivanje i ronjenje u plićaku u zalivu Aqaba je nezaboravno.

Oaza Dakhla

Oaza Dakhla okružuje grad Mut, lavirint starih uličica i kuća od opeke, izgrađenih na brdu koje se uzdiže iznad grada. Pogled sa brda na ovaj srednjevekovni grad, dine i pustinju je fantastičan.

U blizini se nalazi Al-Qasr, mali drevni grad čija je tradicionalna arhitektura još uvek gotovo netaknuta. Srednjevekovna atmosfera još više je prisutna zbog uzanih pokrivenih uličica (koje su izgrađene kao zaštita od letnjeg sunca i pustinjskih oluja) i životinja koje po njima tumaraju.

Marsa Alam

Marsa Alam je ribarsko selo na egipatskoj obali Crvenog mora. Nalazi se na T-raskrsnici između obale Crvenog mora i puta za Edfu, 230 km udaljeno od obala Nila. Plivanje i ronjenje u plićaku će vam ovde ostati kao nezaboravno iskustvo, ali budite oprezni, veliki deo ovog područja je miniran i neobeležen.

Oko 145 km jugozapadno unutar pustinje je the grobnica Sayyed al-Shazli, značajnog lidera Sufija iz 13. veka. Njegova grobnica je restaurirana početkom prošlog veka, ali moguće je da vam neće biti dozvoljeno da prođete kontrolne punktove.

Sidi Abdel Rahman

Sidi Abdel Rahman je predivan obalski gradić na Mediteranskoj obali, ali bez hordi turista koje se slivaju na slična mesta. Čitavom obalom ima pregršt peščanih plaža, tako da ćete lako naći svoje izolovano mesto na suncu.

Ovaj grad je važan centar i za Beduine nomade koji se ponekad okupljaju u obližnjem seocetu. Vlada aktivno pokušava da nomade smesti na jedno mesto, i mnogi od njih su pristali da svoj mobilni način života i šatore zamene za betonske kuće koje im je sagradila država.

Kultura

Za većinu Egipćana život i način života nisu se mnogo promenili proteklih nekoliko stotina godina. Komercijalizam 20. veka doneo je brendirana gazirana pića, Levis i TV. Ipak, za većinu fellaheen (farmerske) populacije, stvari danas stoje isto kao i nekad. Stav većine Egipćana je da šta bude biće. Ipak, to nije sprečilo cvetanje muzike, umetnosti i književnosti.

Slikarstvo je oduvek bilo deo života u Egiptu, još od prvih mazarija u piramidi Unas at Saqqara u 24. veku stare ere. Ali upravo su faraoni Novog kraljevstva bili ludi za ukrašavanjem unutrašnjosti svojih budućih grobnica živopisnim slikama drugog sveta i uskrsnuća. Zapadna umetnost je imala veliki uticaj na savremeno egipatsko slikarstvo i egipatski slikari su tog uticaja počeli da se oslobađaju tek sredinom 20. veka. Među poznatijim savremenim umetnicima su Gazbia Serri, Inji Eflatoun, Abdel Wahab Morsi, Adel el-Siwi i Wahib Nasser.

Naguib Mahfouz je 1988. dobio Nobelovu nagradu za književnost, a njegovo remek delo je The Cairo Trilogy (Kairska trilogija). Mahfouz je objavio više od 40 novela i 30 scenarija. Njegovo delo Children of the Alley iz 1956. i dan danas je zabranjeno u Egiptu, a mnogi ga smatraju bogohulnim. 1994. pokušan je atentat na ovog 83-godišnjeg pisca i pretpostavlja se da je razlog bila upravo ta knjiga. Među ostalim značajnim autorima su Tewfiq Hakim, Yahya Haqqi i Yusuf Idris. Posle Mahfouza, Nawal al-Saadawi je verovatno najpoznatiji egipatski autor, iako je više cenjena u inostranstvu nego kod kuće. Njena najpoznatija dela su Woman at Point Zero, The Hidden Face of Eve (zabranjeno u Egiptu) i Death of an ex-Minister. Najpoznatiji kulturni izvozni produkt Egipta danas je Ahdaf Soueif. Ona piše na engleskom i živi u Londonu; njena poslednja knjiga, The Map of Love, ušla je u uži izbor za nagradu Booker.

Kad se kaže popularna muzika u Egiptu, to je do skoro značilo sveprisutni glas Umm Kolthum, 'egipatske majke'. Ona je umrla 1975. ali njena muzika i njena legenda su je nadživeli. Njene pesme, zasnovane na poeziji i operetama, najpoznatija je egipatska muzika za zapadnjačko uvo. Osim nje, poznati su i Abdel Halim Hafez i Mohammed Abd el-Wahaab. Elementi zapadne pop muzike sve više se integrišu u savremenu egipatsku muziku, a najpoznatiji eksponenti novijih stilova su Iheb Tawfik, Mohammed Fouad i Hakim.

I mada je Egipat čuven po trbušnom plesu, mešanje kukovima nije baš uvek preporučljivo. Mnoge trbušne plesačice po turističkim kompleksima i hotelima su u stvari Evropljanke ili Amerikanke, jer za arapske žene se takvo provokativno ponašanje smatra neadekvatnim. Plesačice koje su Egipćanke, kao Fifi Abdou, imaju telohranitelje koji ih štite od islamskih fanatika. Ipak, na velikim porodičnim okupljanjima – na venčanjima ili privatnim žurkama – ples je ponekad deo zabave.

(nastaviće se)