Kon Tiki: Putovanje u svet bajki

Jedna od najfascinantnjih stranica u albumu onih koji na ovaj način ovekovečuju svoja turistička putovanja. Budite i vi deo ove priče. Kon Tikijev autobus put Minhena i Salcburga kreće 28. aprila. Pet dana s tri noćenja u hotelima sa tri i četiri zvezdice. Cena arnažmana je 209 evra…

Dvorac Linderhof, jedan od najlepših u „kolekciji“ Ludviga II. Ukras je Nacionalnog parka Amergebirge. Dvorac čija je gradnja započeta 1869. a završena 17 godina kasnije, izdvaja se od ostalih Ludvigovih dvoraca između ostalog i zato jer je završen za njegovog uzbudljivog života. Jedini što nije dočekao bila je obnova njegov e spavaće sobe....

Unutrašnjost bajkovitog dvorca oslikali su tada najpoznatiji umetnici iz Evrope. Među njima i Anđelo Kvadlio i Vilhelm Gaušild. Zidovi dvorca delom su prekriveni i živopisnim goblenima sa detljima iz pastirskog života. U oslikanim enterijerima do izražaja dolazi sav sjaj baroka i rokokoa, lepršavpog stila u kojima slike bitaka i heroja ustupaju mesto ljubavnim igrama pastirica i pastira.

Unutrašnjost dvorca Linderhof

Deo Linderhofa je i Venerina pećina koju je arhitekta August Dirgl osmislio uvažavajući maštu i još mnogo toga što je bilo deo karaktera Ludviga II. Pećina, visoka 10 metara, građena je i ulepšavana skoro godinu dana (1876-1877). Zidovi su ukrašeni scenama iz Vagnerovih opera. Najzastupljenija je opera „Tanhojzer“ čijim arijama je Ludvig II bio očaran. Ukrs zidova ovog neobičnog zdanja su i slike legendarne germanske Venere...

Dno pećine je posebna priča. Prekriverno je vodom, odnosno veštačkim jezerom po kojem su u vreme Ludvigovog zanosa plivali labudovi i nimfe. Postoji i ostrvce s funkcijom podijuma za nimfe koje su na njemu igrale uz pratnju muzike orkestra koji je bio smešten u čamcu nalik na školjku...

Čarobnu lepotu pećine upotpunjavali su svetlosni efekti ( strujom je pristizala iz jednog od prvih generatora u Evropi) koji su se prelivajući se preko hiljadu i jednog komadića stakla, u isto toliko boja, dopunjavali fascinaciju Venerine pećine. Pećine u kojoj je Ludvig II često pripređivao koncerte za „jednog gledaoca“, tj. za sebe samog.

Nojšvanštajn

Nojšvanštajn je dvorac iz 19. veka nadomak Fusena u jugozapadnoj Bavarskoj, nedaleko od granice sa Austrijom. Smešten je visoko iznad Alp-jezera po kojem je Ludvig II, bavarski kralj, rado plovio uz zvuke Vagnerove muzike. Projektovao ga je Kristijan Žank, dvorski arhitekta bavarskog vladara koga istorija pamti i kao Ludviga Bezumnog. Takođe i kao ekscentričnog kralja kome je gradnja bila pasija.

Za mnoge „dvorac iz bajke“. Do 1886, godine tajanstvene smrti Ludviga II, njegova lepota imala je predznak mističnosti. Svi oni koji su ga posle toga videli, otvoren je za javnost pet godina posle kraljeve smrti, nisu krili oduševljenje njegovom raskošnošću i enterijerima urađenim u rokoko stilu.

Unutrašnjost ovog zadivljujućeg zamka, koji je kao inspiracija poslužio u crtanim filmovima i nezaboravnom Voltu Dizniju za njegov dvorac iz bajke, atraktivna je i zarad brojnih slika i ilustracija iz Vagnerovih opera, kao i scena iz gemanskih legendi. Lepotom ovog dvorca, između ostalih, bio je oduševljen i Petar Ilič Čajkovski. Postoje čak i oni koji uveravaju da je baš ovaj dvorac i njegovo okruženje učinio da svetlost dana ugleda njegovo nezaboravno delo „Labudovo jezero“. Kroz vreme nastale su i druge legende vezane za ovu građevinu. Pouzdano se zna da je pred kraj Drugog svetskog rata Nojšvajnštajn poslužio kao trezor u kome se čuvao deo zlata iz „Reichbank“, ali se nikada nije saznalo šta se sa zlatnim polugama dogodilo kada su odnete iz ovog dvorca. Istina, postoje priče i da je ono završilo u Alp-jezeru....

Ali, ovo nije sve. Na ovom predivnom putovanju upoznaćete stil života ali i svu bajkovitost Minhena, odnosno Salcburga, jednog od najlepših gradova Austrije...