Lisabon: Sardina kao zaštitni zak

Portugalci spadaju u nacije koje najčešće imaju ribu u svom jelovniku, ali nijedan drugi narod nije proglasio sardinu za neprikosnovenu kraljicu nacionalnog jelovnika.

Lisabonske ribice u jatima plivaju po gradu, ni čule nisu za krizu: tramvaj 28 klopara uzbrdo i nizbrdo, uskim ulicama, i samo što se ne očeše o grafite na fasadama. Na svakoj od njih je neki motiv, neka stilizacija ili imaginacija – sardine.

Na gradskoj kaldrmi ribice se peku na roštilju gde su uz dozvolu vlasti improvizovani privremeni restorančići sa dva do tri stola. Sveža sardina pucketa na žaru, gosti sede za nekim od rasklimatanih stolova ili na stepenicama, a čovek iz komšiluka koji se trenutno preobrazio u roštiljdžiju i kelnera donosi ti ih na tanjiru.

U centralnoj pešačkoj ulici, sardine od kartona u natprirodnoj veličini sa svakojakim dizajnom unutar svoje utrobe okačene su u redu na konopcu, koji je vezan za kuke između krovova zgrada, i veselo slave svoj jubilarni rođendan. Deseta je godina otkako je sardina i zvanično postala zaštitni znak Lisabona, pa je u gradskom muzeju postavljena umetnička izložba njoj posvećena, piše Politika.

Nema Portugalca koji o sardini neće znati da ispriča bar neku bajku: lekovita, lepa a jednostavna, sa čudotvornim sastojcima za očuvanje srca. Ona je u ovoj zemlji na ivici Evrope, odakle su se otiskivali u otkrivanje novih svetova, oduvek imala svoje počasno mesto u ishrani. Ali sa trećim milenijumom sardina doživljava renesansne trenutke – u ekonomiji, kulturi, umetnosti, psihologiji i nacionalnom identitetu.

Ribe u Portugaliji ima u izobilju, jede se često bakalar, morski plodovi su sveži i jeftiniji nego bilo gde u Evropi, od hobotnice se prave svakojake salate, ali jedino se sardina, ta jednostavna i po ceni vrlo pristupačna plava riba, udomila u svaki kutak Lisabona.

Na brdu u tvrđavi Svetog Đorđa – konferencija za štampu uz šampanjac i sardine. Bira se mis, a za titulu konkuriše, hrabra, erotična, rodoljubiva, maštovita ili tradicionalna – konzerva. Bira cela zemlja najbolju limenku sardine. Govori, aplauzi, svečane toalete, sve u svrhu promocije konzervi. Turisti, kažu promotori, iz Portugalije nose kućama bar nekoliko konzervi sardina.

Dole, na ogromnom Trgu Komersio pored plave reke Težo, čije se boje i širina mogu lako zameniti za more, organizovana je svečana degustatorska večera. Restoran je originalan: luster i ostala osvetljenja, šank, korpice za hleb, čak i oznake za toalet, napravljene su od limenki sardina.

Među zvanicama su urednici ženskih ili muških časopisa specijalizovanih za vino, hranu, život i stil... na portugalskom, engleskom i španskom jeziku. Na jelovniku je četiri vrste jela i desert, jedini koji nema ništa u sebi što miriše na sardinu.

Novina je u tome što Portugalci isprobavaju do sada neviđenu kombinaciju svoja dva brenda: različite vrste najfinijeg porta, vina koje je do sada uvek važilo za desertno, sa inventivno spravljenim jelima u kojima dominira sardina iz konzerve.

Čaše, hvala bogu, nisu limene i kuckali smo se do zore. Veselo i srdačno društvo. Gostoljubivi domaćini, živa muzika fado.

Što se kombinacije porta i sardina tiče, ne znam kako su ovu novotariju kasnije ocenili profesionalni degustatori i enolozi Meni lično, ona sveža sardina što se peče iza ćoška, uz bokalče kućnog vina, mnogo više leži.

O ukusima je teško raspravljati. Bila je tu jedna mlada Amerikanka koja je svaki zalogaj sardine koncentrisano žvakala, punila obraze slatkastim portom, oči upirala u luster od konzervi i potom u pauzi između dva jela pomno zapisivala impresije u notes.

A već preksutra, ovaj restoran bio je prepun Amerikanaca, stisnuli su se unutra, pod klimu, kao sardine. Napolju ima mesta za sve vrste gostiju, a uz vetrić sa Teža veštačko rashlađivanje je nepotrebno.

Po količini ribe koju pojedu, Portugalci su među prvim nacijama u svetu. Ali nijedan drugi narod nije izabrao baš sardinu za svoju gurmansku kraljicu. U kojem god lisabonskom društvu da se nađem, uveravaju me da se ova plava ribica zasluženo popela na prvo mesto, da je puna raznih omega, da smanjuje rizike od kardiovaskularnih oboljenja, da ima sve što je čoveku potrebno.

Upućuju me na rezultate naučnih istraživanja. I zaista se oseća da Portugalci imaju veliko i dobro srce. Sigurno zbog sardina.