Naša poznata blogerka otkriva kako da putujete za male pare

Ivana Kovačević je žena koja odmalena putuje i kojoj su putovanja ušla u vene. Da ne bude da pakuje kofere samo za svoj ćef, odnedavno na blogu Moje putovanje deli tajne sveta i povoljnih tura sa publikom željnom avanture...

Podeli
Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Čitaoci B92 su je pratili na njenim destinacijama širom sveta: u Italiji, Španiji, Libanu, Izraelu, Švedskoj i mnogim drugim.

Ona je nedavno razgovarala sa novinarkom Prva.rs Zoranom Šokorac i otkrila kako možete da putujete za malo novca:

* Kako je biti Ivana Kovačević u junu 2017?

Uvek je super biti Ivana Kovačević, ali pošto me već “svrbi” da putujem, a još nisam on the road, da kažem da sam nesnosna.

* Kada je počela tvoja istorija putovanja? Koje je prvo kojeg se sećaš?

Hvar i Jelsa su mi prva sećanja na putovanje, na more, na leto… Tamo sam naučila da plivam. Imala sam tri godine i išla sam sa – svima. Sa mamom, tatom, bakom i dekom. Mi smo na letovanja išli onako, svi đuture (smeh).

* Sa kim najčešće putuješ?

U poslednjih pet godina sa dečkom.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

* Da li imaš predstavu o tome koliko si zemalja i gradova do sad obišla?

Teško je prebrojati ih. Mnogo… Bila sam na svim kontinentima, a još radim na tome da mogu da kažem “bila sam u svim državama na svim kontinentima”. Zvuči megalomanski, ali u suštini, dok ima želje, ima i nade. Mašta je najbitnija, a ne lova, za one koji misle da za velika putovanja treba mnogo keša. Putovanje za mene i za one sa kojima putujem znači istraživanje a ne odmor.

* Gde si upoznala najzanimljivije ljude? I gde si probala najzanimljivija jela? Čula najlepšu muziku?

Interesantne ljude mozeš sresti bilo gde i ne možeš ih vezati za određenu zemlju. Muziku - definitivno u Španiji. Volim da jedem i da probam hranu koju ne jedem svaki dan.

* Da li postoji neka zemlja/grad u koju si otišla sa predrasudama, a vratila se rasterećena?

Ako ste otvorenog uma, negativne strane putovanja ne postoje. Mnogo je zgoda i nezgoda koje ću pamtiti, no moram istaći da me u poslednje vreme neretko šokira koliko su nepoznati ljudi dobri prema nama i pomažu nam, iako nas vide prvi put u životu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

* Za koje narode važe najveće predrasude? I šta oni misle o tome?

Pre ili kasnije shvatiš da su ljudi svugde na svetu isti. Mislim da bismo jednako zanimljive, čudne, zadivljujuće ili bizarne priče mogli da čujemo i ispričamo putujući na bilo koju stranu. Nije potrebno otići daleko. Bitno je imati želju i volju. Skoro smo bili u Libanu. Divna zemlja, divni ljudi. A generalno, za njih su vezane predrasude. Ljudi tamo se ne osvrću mnogo na to, žive život najbolje što mogu. Uostalom, zašto bi se neko opterećivao time šta neko drugi misli o njemu?

* A da li postoji zemlja/grad bukvalno kultnog statusa, a da te je razočarala ili ti se nije dopala?

Pre desetak godina imala sam veliku želju da posetim Maroko, idealizovala sam ga u mislima. A kada sam konačno otišla, prosto nije bio onakav kakvim sam ga zamišljala, iako je divan i jedinstven. Tamo, recimo, postoje ogromne razlike u socijalnim staležima, a mi Maroko često vezujemo za, recimo, film “Kazablanka”.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

* Šta obavezno nosiš na putovanje? A bez čega se ne vraćaš?

Pasoš, kartice, tečni kiseonik i insulin uvek su u mojoj torbi. U koferima kući nosim začine jer oni postanu deo našeg života.

* Kakve suvenire kupuješ i kome ih kupuješ?

Ne kupujem suvenire. Moja putovanja su bazirana drugačije i ne svode se za šoping za druge, koliko god ti drugi bili bitni ljudi u mom životu. Jedina stvar/sitnica koja se nađe u mom rancu u povratku je magnet za mog sestrića Andriju.

* Najlepšu noć provela si u...

U Hikaduvi, na Šri Lanki.

* A najlepše svitanje bilo je u...

Ne mogu da izdvojim određeni grad ili državu, ali definitivno svitanja koja pamtim su posle ludih žurki, ma gde one bile.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

* Kako biraš destinacije?

Ima nekoliko destinacija koje želim da posetim, kao što je Madeira. Prvo jurim avionske karte. Nažalost, za Madeiru nikako da ih uhvatim. Ali svakako, cena avionskih karata je ono na šta prioritetno obraćam pažnju i od čega zavisi sledeća destinacija.

* Kada bi morala da biraš između, recimo, šopinga i putovanja, tvoj izbor je...?

Putovanja su moj život, strast i vazduh, a posebno me čini srećnom što me moji najdraži podržavaju u tome. Znači, putovanja, sto mesta prazno pa sve ostalo (ako mora).

* U koju bi zemlju otišla kad bi ponovo htela da se zaljubiš?

Ponekad se desi da nekoliko puta ponovimo putovanje na određeno mesto. Zato što u različitom periodu života ne doživljavamo isto mesto na isti način. Verujem da se na neka mesta treba ponovo i iznova vraćati, ako se za to ukaže prilika. Pošto sam hronično zaljubljena, otišla bih u Španiju. Španija ima posebno mesto u mom srcu. Španija je moja druga kuća i zemlja u kojoj se najprijatnije osećam.

* Zašto ljudi treba da putuju? I kako da putuju oni koji nemaju para za putovanje?

Na putovanjima upoznaješ sebe. Širiš vidike, iskustva, saznanja... Znam da ljudi jedva krpe kraj sa krajem, ali trenutno, putovanja nisu luksuz. Avio kompanije nude povratnu kartu za 10 evra, smeštaj može preko „Airbnb“ da se nađe za pristojan novac. Bitno je da imate želju i volju. Probajte, desiće vam se neverovatne stvari, bićete ponosni na sebe i proširićete vidike.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Ivana ima i blog mojeputovanje na kom deli priče i utiske sa putovanja, ali savete kako da otputujete za male pare, a da se raskošno provedete.

* Zašto si pokrenula blog o putovanjima? Kome je namenjen?

Blog sam pokrenula s ciljem da ljubiteljima putovanja na najlepši način približim daleke zemlje, upoznam ih sa kulturama na drugom kraju planete i podelim lična iskustva.

* Gde voliš da provodiš zime, a gde leta?​

Volim mesta na kojima sija sunce. Gde je toplo i neobično, gde mogu da upoznam različite ljude, da vidim istoriju, da istražim prirodu, da probam hranu koju ne jedem svaki dan, da mi nepca uživaju u svakom novom piću, ukusu. Da mi oči upijaju lepotu, prostranstvo, boje… Volim mesta posle kojih sam nasmejana i promenjena. U mojim putopisima uvek želim biti drugačija od drugih – u ostalom ne želim da ponavljam ono što je već neko drugi napisao. Nijedno putovanje ne mogu da izdvojim kao najdraže, sva su deo slagalice u slici mog života.

* Kakav je osećaj kad se vraćaš u Beograd?

Putovanja te mogu obogatiti ako nađeš ono što tražiš i zapaziš ono na šta nailaziš. Moraš biti otvoren za sve, a mene sve zanima, uvek. Povratak u Beograd za mene je uvek povratak u uljuljkanost, u sigurnost.

* Šta kažeš sebi kad odlučiš da otputuješ?

Svake godine se nešto promeni i teško je uticati na situacije. Najvažnije mi je da sam zdrava, pozitivna i srećna gde god da se nalazim i čime god da se bavim. Neki ljudi nalaze banalne stvari kao izgovor da bi bili učaureni. Nemaš ništa ako nisi zdrav, a ako si zdrav, možeš da lutaš gde god zamisliš i poželiš.

Prati B92 na Viberu

Moj put

Adrenalinsko putovanje kroz Nemačku

Kad se povede priča o Nemačkoj, uvek mi prvo na pamet padnu veliki gradovi, ne znam da li je i kod vas takav slučaj!? Ako suzimo priču na prirodu, obavezno se setim serije “Klinika Švarcvald” koju sam gledala dok sam bila klinka.

Moj put sreda 13.09. 17:15 Komentara: 10

Jedan grad, tri izgovora: Pečuj, Pečuh, Pecs

Rođena sam u ravnici u Vojvodini, ali nikad nisam volela niti osećala pripadnost. Zimi duva ludački vetar, vlada depresija, leti prži sunce, svi su usporeni i kao da nemaju ciljeve u životu, kao da su se pomirili s tim da su eto tu gde jesu.

Moj put ponedeljak 3.04. 12:52 Komentara: 11
strana 1 od 28 idi na stranu