Čuvari ostrva u zimskom periodu

Vlasnik restorana na Tasosu kupuje namirnice, odeću i obuću uvek u istoj radnji, dok mu vlasnici tih prodavnica uzvraćaju tako što ručavaju u njegovom objektu, kaže Ana Nikolić koja živi na najsevernijem grčkom ostrvu.

Za peščane plaže, prozirno i čisto more, borovu šumu i plantaže maslinjaka koji krase Tasos znaju svi koji su makar jedno letovanje proveli na ovom ostrvu. Kako izgleda život na njemu kada plaže opuste, turisti se vrate kućama, a sunce počne slabije da greje, zna samo malobrojno lokalno stanovništvo koje okruženo vodom Egejskog mora provodi i zimu na njemu. Jedna od njih je i Srpkinja Ana Nikolić (33), diplomirani filolog, koja je na Tasos prvi put došla pre deset godina, kao turista. Tražeći način da se vrati, već sledećeg leta radila je kao turistički vodič za agencije iz Srbije. Kada se po završetku sezone nije vratila kući u Vladičin Han, počela je da piše blog o ostrvu, pa su je turisti iz Srbije kao dobro obaveštenu o ponudi Tasosa molili da posreduje u nalaženju smeštaja. To je u poslednje četiri godine postalo i njeno zanimanje – otvorila je turističku agenciju u kojoj zapošljava sedmoro ljudi, pretežno iz naše zemlje.

Želeći da je nagrade za pomoć, zahvalni turisti donosili su joj poklone iz otadžbine, uglavnom domaće specijalitete. Da se sve ne bi završilo na hrani, Ana je predložila da svako ko želi da joj se na ovaj način oduži, umesto slatkiša pokloni knjigu čime je spojila dve ljubavi – književnost i turizam. Sada biblioteka smeštena u njenoj agenciji broji oko 2.000 knjiga koje mogu da čitaju svi naši turisti na najsevernijem grčkom ostrvu, bez obzira na to da li koriste usluge njene firme.

Ova literatura na raspolaganju je i maloj, ali jedinstvenoj srpskoj zajednici na Tasosu koja ima pedesetak ljudi, pretežno žena udatih za tamošnje Grke. Osim što pomaže stanovništvu u otadžbini, kao prilikom ovogodišnjih poplava, njihovo udruženje organizovalo je školu srpskog jezika, za koju naša sagovornica kaže da je jedina na severu Grčke. Časovi se održavaju dva puta sedmično, polaznici su uglavnom deca iz mešovitih brakova i lokalni meštani koji zbog pružanja kvalitetnije turističke usluge žele da nauče naš jezik.

Iako se život na Tasosu ne razlikuje suviše od onoga u drugim primorskim mestima i na drugim ostrvima, ima i nekih osobenosti:

– Kad se u oktobru završi sezona, još je lepo vreme, ima sunca i meštani odlaze na odmor, obično na jug Grčke. U novembru sledi berba maslina, pošto svako domaćinstvo ima određeni broj stabala. Decembar je uglavnom u znaku praznika i priprema za Božić – navodi Ana uz komentar da to nekome može da se učini dosadnim, ali i priznaje da su posle pet meseci celodnevnog posla bez pauze željni mirnijeg života.

Zimi, iako sneg retko pada, ostrvo je sušta suprotnost onome kako ga turisti doživljavaju za vreme letovanja. Naša sagovornica ističe primer Potosa, u sezoni najživljeg mesta na Tasosu, u kojem od oktobra do maja rade samo jedan restoran i jedan kafić.

Da bi se njihov porodični biznis održao i van sezone, lokalni meštani našli su recept kako da jedni drugima pomognu. Vlasnik restorana će cipele kupovati uvek u istoj radnji, bez obzira na ponudu i cenu, dok će mu vlasnik te prodavnice obuće uzvratiti tako što će ručati u njegovom restoranu. Tako je u svakom mestu.

– Meni koja nisam starosedelac teško je da prihvatim da ne mogu, na primer, da odem u restoran koji mi se sviđa, zato što vlasnik ne kupuje kod mene u prodavnici – objašnjava Ana i dodaje da se ostrvljani prilično drže tradicije, pogotovo kada je reč o praznicima, proslavama, svadbama.

Još neki od lokalnih običaja, za koje naša sagovornica kaže da stranci nemaju mnogo razumevanja, nalažu da se porodični posao obavezno prenosi s generacije na generaciju, kao i da unuk dobije ime po očevom ocu, što je Srpkinjama posebno teško palo.

Izvor: Politika
Foto: Visit Greece / Flickr.com