Duh Tonija Soprana u Granadi

Čim se spomene turizam u Španiji, svi automatski pomisle na Barselonu i Madrid. S pravom, budući da ta dva grada imaju fenomenalnu ponudu za sve one koji prvi put dolaze u ovaj deo Evrope, bez obzira na to da li ih zanima kultura, istorija, sport, noćni život...

Upravo zbog ogromne popularnosti Barselone i Madrida, ostali delovi Španije su nepravedno zapostavljeni. Među njima je i jug zemlje, posebno pokrajina Andaluzija.

Jedan od gradova koji bi trebalo da bude na listi svih onih koji mogu da sebi priušte proputovanje Pirinejskim poluostrvom jeste Granada.

Mnogi ne znaju, ali ono čime se meštani posebno ponose jeste podatak da je upravo Granada nekada bila glavni grad, geografski, tada mnogo manje Španije.

U trinaestom i četrnaestom veku velelepna Alhambra (u prevodu crvena tvrđava) bila je utvrđenje mavarskih vladara i predstavlja jedno od najčuvenijih dela islamske kulture na tlu cele Evrope.

Danas, žitelji samog grada su uglavnom studenti i penzioneri, a spaja ih veseo duh, bezgranična ljubaznost i apsolutno neznanje bilo kog drugog jezika sem španskog. Što se klime tiče, ona je prava mediteranska. Zimi nema minusa, a tokom leta temperatura je uglavnom između 30 i 35 stepeni. Iako se ne nalazi na samoj obali, vrućina je tokom letnjih meseci podnošljivija pošto se grad nalazi u podnožju planinskog masiva Sijera Nevada.

Granada je poznata i po „tapasima“, odnosno besplatnim obrocima u barovima, na koje se stiče pravo kupovinom bilo kog pića. Sistem je jednostavan: „što više piješ, više ćeš da jedeš za džabe“.

Međutim, jedno od ugostiteljskih mesta u kojem na važi pravilo „tapasa“ jeste, na prvi pogled mračna i opasna, picerija „Roma“. Pored pice, u njoj se mogu naručiti i drugi specijaliteti italijanske kuhinje. Ipak, ono što daje poseban šmek ovom restoranu je i ekipa koja sedi ispred njega i koja neodoljivo podseća na likove iz najpopularnije i zvanično najbolje serije svih vremena „Porodica Soprano“.

Kao što su Toni i njegova „familija“ u seriji imali svoje mesto za „kuliranje“, čuvenu mesaru „Satrijals“, tako i ova družina mirno ispija kafu ispred, čini se, njihovog restorana. Zalizane i masne crne kose, puniji stas, taman ten i opasni pogledi jesu sličnosti koje nedvosmisleno povezuju Tonija (Džejms Gandolfini), Krisija (Majkl Imperioli), Polija (Toni Siriko), Silvija (Stiven van Zant) i ostale članove fiktivne mafijaške porodice iz Nju Džersija sa likovima ispred malog ugostiteljskog mesta u španskoj Granadi.

Kao veliki fan „Sopranovih“ nisam odoleo a da bar ne ostvarim neki kontakt sa dvojnicima kultne serije.

– Buongiorno, ragazzi – dobacio sam ekipi koja me je bledo i mrko gledala.

– Que – usledio je horski odgovor, nakon čega mi je bilo jasno da nemaju nikakve veze sa Italijom. Nakon kratkog sporazumevanja, shvatio sam da je to samo lokalna ekipa, od kojih je jedan vlasnik i koja žargonski rečeno „voli tu da bleji“.

U svakom slučaju, prijalo mi je kratko podsećanje na legendarnog i nažalost pokojnog Džejmsa Gandolfinija, koga svi pamte po ulozi beskrupuloznog ali ipak simpatičnog mafijaškog bosa Tonija Soprana. Nažalost, američki glumac italijanskog porekla je preminuo od srčanog udara u leto 2013. i tako se pridružio Nensi Maršand (glumila u seriji Tonijevu majku Liviju), Toniju LIpu (Karmajn Lupertaci) i Denis Borino Kvin (Džini Sakrimoni), čije su smrti bile ozbiljan udarac za američko glumište.

Iako je serija prestala sa emitovanjem još 2007. godine, sećanje na Tonija tj. Džejmsa i njegove kolege iz „Porodice Sopranovih“ živeće zauvek, pa čak i u španskoj Granadi.

Izvor: Danas
Foto: julianrdc / Flickr.com