Kopar: Grad u kome sve funkcioniše

Prva asocijacija na primorske gradove najčešće su peščane plaže, morsko plavetnilo, uske, kamene, strme uličice i turisti, a to, i ne samo to, možete videti u slovenačkom Kopru - u koji čim zakoračite shvatate da je "sve pod konac", da je čistoća prioritet i da se ne staje, već neumorno radi i gradi.

Na čelu opštine Kopar je sada već 11 godina župan Boris Popovič, koji kaže da to koliki je grad nema veze s time da li se njime dobro upravlja, a kao recept za uspešnu upravu navodi ljubav prema ljudima i stalni kontakt sa njima. Drugačije, kaže, ne može.

I već na prvi pogled se može reći da se Koprom ili Kapodistrijom, kako ga Italijani zovu, dobro upravlja, da se gradi i da se "svi konci drže u rukama".

Izvesno je da će svako ko poseti Kopar iz njega poneti dosta utisaka, jer osim starog dela grada, karakterističnog za taj deo jadranskog primorja, tu su i uređeno šetalište pored mora, Luka Koper, u kojoj je voda čista toliko da se zaista možete u njoj kupati, novi stadion, sportska hala, najmodernije opremljena osnovna škola, pozorište…

Naravno, boravak u mestu koje se po broju stanovnika ne može porediti sa srpskom prestonicom, jer u opštini Kopar ima tek nešto više od 53.000 ljudi, ostavlja više mesta i da se vidi kako funkcionišu gradske službe i kako se ispunjavaju potrebe običnih ljudi.

Najjači utisak ostavlja Osnovna škola Koper, koja je napunila sedam godina, a koja izgleda kao da je juče sagrađena - računar, internet i projektor u svakoj učionici, bežični internet (Wireless) u celoj školi, ormarići za učenike, toaleti u kojima se svetla pale na senzore, kao i toaleti za decu i odrasle sa posebnim potrebama…

Izgradnja i opremanje te obrazovne ustanove koštali su oko 20 miliona evra, ali zato su za đake tu i zdravstvena ambulanta, muzička škola i "vršnjačka medijacija" za nemirne učenike koji tu razgovaraju i uz pomoć medijatora pokušavaju da reše problem i preduprede nove neprijatne situacije.

Foto: Tanjug, Ðorðe Ðokoviæ

Međutim, pre sedam godina bila je dilema da li takvu i toliku školu treba podići na tom mestu i da li možda treba da postoje dve manje - odluka je doneta na referendumu na kome je 66,3 odsto građana reklo "da" današnjem izgledu škole čiji učenici mogu da, osim engleskog, biraju da li će učiti nemački, ruski, francuski…

U školi u koju trenutno ide 796 učenika od 1. do 9. razreda, u toku je program uvođenja kineskog jezika kao izbornog predmeta, hrvatski je neko vreme bio izborni, ali to više nije, dok za srpski nije bilo kandidata.

Interesantno je da su učionice okrenute ka severu zbog letnjih temperatura, da postoje odvojene kante za bacanje papira, stakla i metala kako bi se oni kasnije koristili za reciklažu, a da učenic,i kad god ožedne ili ogladne, mogu da ustanu i besplatno se posluže voćem, sokovima, jogurtom…

Za mališane od prvog do petog razreda obavezne su svakodnevne fizičke aktivnosti koje traju jedan sat, a ispred škole je desetak sportskih terena za razne sportove i osvetljena trim staza za rekreativce koji trče noću.

Tu su i multikulturalni projekti koji postoje zbog velikog broja migranata sa Kosova i Metohije i iz Bosne i Hercegovine.

Za osnovnom školom ne zaostaje ni Srednja tehnička škola, u njoj pre podne nastavu pohađaju mlađi učenici, po podne uglavnom oni starijih razreda, a organizovani su i programi obrazovanja odraslih i obuke za firme kako bi se njihovi radnici dokvalifikovali ili promenili zanimanje.

Foto: Tanjug, Ðorðe Ðokoviæ

Kada je delegacija novinara iz Srbije posetila Tehničku školu, najživlje je definitivno bilo u delu gde se odvija praksa za frizere. Stigli su i Slovaci na razmenu učenika, pa Slovenci i njihovi gosti razmenjuju iskustva o vodećim svetskim trendovima.

Opština je renovirala i pozorište, u kome gostuju i predstave iz Srbije, stadion, sportsku halu u kojoj su se na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu u košarci igrale utakmice D grupe, kompletno je sređena saobraćajna infrastuktura u kojoj "malo-malo" nailazite na kružni tok.

Vatrogasna služba opremom može da parira najsavremenijima u svetu - raspolaže sa 27 vozila koja su uglavnom dobili 2006. godine, a godišnje obavi od 600 do 850 intervencija.

Za javni red i mir i poštovanje saobraćaja brinu se redari, njih 12 i još šest inspektora, koji su tu za ekstremnije slučajeve.

Interesantno je da su prostorije u kojima je smeštena, mi bismo rekli komunalna policija, na istom mestu na kome je i vrtić - ulaze na ista vrata - mališani i redari, a kada izađu napolje, opet su jedni drugima "na oku", jer je tu park sa ljuljaškama u kome deca provode dosta vremena.

Godišnje redarska služba ima između 6.000 i 8.000 intervencija, najviše leti, što je i logično, ali je malo onih koji zahtevaju da osoba bude zadržana u policiji i to su uglavnom domaći, jer prema rečima redara, stranci prave manje problema.

Foto: Tanjug, Ðorðe Ðokoviæ

U pripremi je i uredba koja će regulisati bacanje žvaka i pikavaca na ulice, a što će, ionako već čiste ulice, sigurno još više ulepšati.

Prvi čovek Kopra u razgovoru sa novinarima iz Beograda navodi da je čistoća preduslov za sve ostalo - kako u odnosima među ljudima, tako i u razvoju grada.

"Pretpostavljam da se nećete zaljubiti u nekoga ko je prljav, ko se ne kupa… pa ni grad se ne može uspešno voditi ako ga pre toga ne očištite i ne uljudite", podvukao je Popovič, koji tvrdi da je ljubav tajni recept za uspešno vođenje grada.

Ne razume kako u politici može da bude neko ko ne voli ljude, jer kako kaže, voli da kada ode u školu vidi nasmejanu decu, a ne da ga izvižde kada se negde pojavi.

"Ko ne voli ljude ne može biti političar, onaj ko se krije u limuzini sa zatamnjenim staklima i koga prati ogronno obezbeđenje. Meni svaki dan na ulici prilaze građani koji znaju gde me mogu naći i uvek ih saslušam", prenosi Popovič svoja iskustva.

I zaista, nije retka situacija da meštani priđu svom županu, samo da mu se jave, pozdrave, pohvale…

Foto: Tanjug, Ðorðe Ðokoviæ

Osvrće se i na Beograd, u kome je čest gost. Kaže da mu je srpska prestonica prirasla srcu, da se sa malim troškovima može mnogo više uraditi, a najveći potencijal vidi u turizmu.

Popovič Beograd vidi kao grad koji se nalazi između Londona i Istanbula, zbog čega bi, kaže, trebalo da bude i glavni finansijski centar u ovom delu Evrope.

"Sa malo ulaganja, dobrim idejama i organizacijom, Beograd može da se preporodi", smatra koparski župan.

Dalji razvoj Kopra će, prema rečima članova Gradske uprave, ići pre svega ka daljem razvoju Luke Kopar i turizma, s obzirom na to da godišnje taj gradić poseti gotovo pola miliona turista.

Luka je osnovana pre 60 godina, njeni prihodi rastu, godišnji pretovar je 18 miliona tona, a na čelu se odnedavno nalazi Popovičev saradnik Gašpar Mišić.

Većinu vlasništva nad Lukom, 51 procenat, ima država, a čelni ljudi preduzeća najavljuju da će veći deo budućih investicija ići u pravcu razvoja kontejnerskog terminala, što je trend u svetu, kao i ka povećanju dubine mora i izgradnji skladišta.

Kao jedan od prioriteta u daljem razvoju pominju se i nove plaže - uz dve već postojeće, a te nove bi, prema jednoj ideji, bile smeštene uz marinu na ulasku u grad, na putu od Izole prema Kopru, koji bi tako, prema najavama, uskoro mogao da postane i centar sportskog turizma.