Čile, nacionalni park Torres del Paine

Bezbrojna lednička jezera, glečer Gray, vodopadi, prirodni rezervati ptica, stoletne šume, hiljade guanakosa (nepripitomljenih lama), ljubavni ples nandua (južnoamerički noj), pitome lisice, poneka puma i neverovatne promene vremena od vreline do uraganskih naleta vetra u roku od svega par minuta.

Autor: Veljko Vukasović

U južnom delu Patagonije, između masiva Anda, Magelanovog prolaza i Pacifika, nalazi se čileanska provincija čije ime mnogo toga objašnjava, „Ultima Esperanza“ (u prevodu „Poslednja nada“). I u toj oazi nade prostire se nacionalni park „Torres del Paine“ (u prevodu „Plavi tornjevi“) što je i bio cilj mog putovanja u januaru 2005. godine.

Do provincije se može stići na više načina. Avionom preko Santjaga što je skupo a često i prebukirano. Brodom iz neke severnije luke, Puerto Mont ili Valparaiso. Vodeni put traje više dana i treba računati na dodatne troškove ishrane, kabine i sl. Brodovi saobraćaju najviše jednom nedeljno pa treba pažljivo tempirati ukrcavanje. Kopnenim putem zaobilazno preko Argentine. „Kopneni put“ u Južnoj Americi treba shvatiti veoma relativno. Možda postoji, možda ne postoji, a možda je nekad i postojao. Ovogodišnji Dakar reli vožen kroz Argentinu i Čile je dobra ilustracija.

Najbolje je putovati u periodu januar-februar.

Nacionalni park “Torres del Paine“ nalazi se nedaleko od malog primorskog mesta Puerto Natales. Ono je dobra polazna tačka za pripremu obilaska parka. Minibusevima se posle par sati stiže do parka. Ulaz se plaća oko 20 američkih dolara i ulaznica važi par dana. Park je ogroman i realno treba nekoliko dana da se obiđu najzanimljivija mesta, a možda i čitavih mesec dana da se sagleda u svojoj veličini.

Najefikasnije je boraviti u samom parku više dana. Može se prespavati u kampovima i planinarskim domovima. Krećući se parkom kružnom putanjom, peške, jašući, čamcima i minibusevima, može se skoro sve zanimljivo obići za sedam dana.

Šta je sve zanimljivo videti? Bezbrojna lednička jezera, glečer Gray, vodopade, prirodne rezervate ptica, stoletne šume, hiljade guanakosa (nepripitomljenih lama), ljubavni ples nandua (južnoamerički noj), pitome lisice, poneka puma i neverovatne promene vremena od vreline do uraganskih naleta vetra u roku od svega par minuta. A sve to začiniti usponom do planinskog vrha tačnije vrhova po kojima je park i dobio ime, Torres del Paine.

Torres del Paine (Photo: Veljko Vukasoviæ)

Napomene

Strogo je zabranjeno napuštanje obeleženih planinskih staza.

Potrebna solidna fizička kondicija i osnovno poznavanje španskog jezika.

Izbegavati konzumiranje vode iz prirode bez prokuvavanja.

(flaširana voda ima čudnu osobinu da sa porastom visine neverovatno dobija na ceni u improvizovanim prodavnicama duž planinskih staza. Zato umesto nepotrebnih gedžeta poneti mnogo vode iz doline.)

Životinje u parku su zaštićene i nemaju strah od ljudi.

(Lisice dolaze do turista slično kao domaći psi).

Pre bilo kakvog puta sa velikim promenama nadmorske visine i geografske širine proveriti stanje zuba.

(Iz ličnog iskustva).

Napomene o Čileu

Za građane Srbije viza nije potrebna.

Čileanski peso je relativno stabilna valuta, inflacija prisutna ali u maloj meri.

Cene slične ili malo skuplje nego u Srbiji.

Prisutan ulični kriminal u izvesnoj meri npr džeparoši ili taksisti koji pelješe turiste.

Cene avio karata prema destinacijama u Južnoj Americi, nažalost, imaju tendenciju velikog rasta.

Nema ambasade Srbije u Santjagu. (Čile pokriven preko naših predstavnika u Argentini).

Pogledajte fotografije finalista konkursa Turista avanturista u nasoj foto galeriji.