Salehard: Ledena idila na Arktiku

Grad nomada na ruskom Arktiku spada u najpoželjnija mesta za život, uprkos surovoj klimi i odsečenosti od sveta.

Izvor: politika.rs, Ljubinka Milinčić Izvor:
Foto: Youtube/Printscreen
Foto: Youtube/Printscreen

Duga zima, kratko leto, polarna noć i polarni dan kad sunce peče tako da bole oči, debeli sloj večitog leda – to je Jamal, ruski region na Arktiku, kraj sveta kako mu i samo ime kaže, na jezikustarosedelaca, ugrofinskog naroda Nenci. Ove godine je sneg prerano pao, pa nas je dočekao jak vetar koji je pretio da odnese ne samo lišće, nego i ljude. Izgledalo je kao da nas neko snažano gura – nije bilo lako održati se na nogama, piše Politika.

„Šta ste očekivali?Ipak ste došli na Arktik”, podsetio nas je Artur Čilingarov, glavni ruski istraživač Arktika.

Povod za naš dolazak u sklopu velike grupe novinara bio je treći međunarodni forum o Arktiku u kome je učestvovalo više od 700 naučnika i eksperata za ovu oblast. Imali smo, dakle, šta da vidimo i čujemo...

Salehard, prestonicaJamala, jedini je grad na polarnom krugu i pri tomudaljen od Moskve koliko i Pariz.Osnovali su ga Kozaci krajem šesnaestog veka. Nekada se ovde prodavalo krzno, a danas jegas izvor prihoda. Salehad ne povezuju ni drumovi, ni železnicasa ostalim svetom. Velika sibirska reka Ob je glavna saobraćajnica – leti kaoplovni put, a zimipo njoj vozeMedicinska pomoć stiže s neba.Statističaribeležeoko 1000 letova medicinskih helikoptera godišnje.

Salehard se za poslednjih 10 godina preporodio. Od starog grada sa drvenim kućicama pretvorio se u moderan gard sa višespratnicama okrečenim jarkim bojama – tako stanovnici odmaraju oči od blještave beline snega pod jakim sunčevim zracima. To su danas najsavremenije zgrade u kojima su banke, tržni centri, administracija grada, umetničke škole, fakulteti (nafte i gasa, naravno), aerodrom, hoteli... Salehard je danas jedan od najpoželjnijih gradova za život. Prosečna plata je veća od 2000 evra, pa nema odliva stanovništva.Broj se uvećava i grad sada ima oko 45000 stanovnika.

Veliki problem Jamala je očuvanje malog naroda, starosedeoca Nenaci, koji i danas žive nomadskim životom, baveći se odgajanjem jelena.

Tradicionalna „kuća“ Nenaca je „čum“ – nešto slično indijanskom vigvamu. Prave ga isključivo žene, od jelenjih koža. Kažu da im je da oblože kostur od drvenih stubova spojenih na vrhu gde ostaje otvor kroz koji izlazi dim odnoseći loše misli, zimi potrebno oko 80 jelenjih koža i oko sat i po. Leti je to jednostavnije – koristi se cirada, pa se posao završava za pola sata.

Foto: Youtube/Printscreen
Foto: Youtube/Printscreen

Nenci se i danas oblače u jelenje kože – muška odeća se zove malica, ženska - jaguška i toliko je topla da mogu slobodno u njoj da spavaju ne snegu, što oni često i čine kad ih mećava zatekne daleko od kuće. Žive u harmoniji sa prirodom, hrane su, uglavnom, mesom jelena i ribe.

Kad smo stigli u pres centar sačekala nas je pozivnica za večeru u jednom čumu koji je danas više turističko mesto, nego nečija prava „kuća“, ali smo morali da poštujemo sva pravila – na ulazu nas je čekao ugalj koji se puši, a mi smo dim „zahvatali“ rukama kao vodu, i „oprali“ ruke, lice i noge, da bi smo ušli u kuću bez loših misli.

Čum je podeljen na mušku i žensku polovinu i ako neko mora da naruši to pravilo mora da prođe iza, a ne ispred ognjišta, koje je uglavnom, zamenjeno limenim pećima.

Današnji čum se, ipak, razlikuje od tradicionalnog i zato što se u njemu obavezno nalazi generator koji proizvodi struju, televizor, satelitska antena, mašina za pranje, a mnogi nose sa sobom i kadu!Sve ostalo rade kao njihovi preci!

Ugostili su nas njihovim klasičnim specijalitetima – stroganinom koja se pravi tako što se sveža riba, ili meso jelena, bez ikakve termičke obrade zamrzne, a iznosi se na sto isečena na tanke, gotovo providne listiće. Poslužili su nas i gulašem od mesa jelena, a večeru smo završili čajem od trava.

Nenci nisu nomadi zbog siromaštva, već je čuvanje tradicije njihov izbor. U Sovjetskom Savezu su im deca školskog uzrasta oduzimana i smeštana u internate da bi se školovala jer ih roditelji nisu upisivali u škole. Nenci i danas smatraju da se to negativno odrazilo na njihovu malu zajednicu jer se ta deca potom nisu vraćala nomadskom načinu života. Danas je situacija nešto bolja, deca idu u škole, a državni program za očuvanje malih naroda daje rezultate – Nenci, dok su mladi žive po starim običajima, a stanovi dobijeni od države čekaju da odu u penziju i starost provedu u komfornim uslovima.

Moj put

A Coruña, grad jedne žene

Španska La Korunja u Galiciji (A Coruña) je mesto koje ima šarm lučkog grada. Pored arhitekture, prelepog reljefa, mnoštva rtova, zaliva, čarobnih plaža, očaraće vas i prelepa atmosfera, dobar duh grada i njegovih stanovnika.

Moj put četvrtak 2.02. 12:20 Komentara: 6

Roterdam, najveća evropska luka

Za Novu godinu se uglavnom trudimo da odemo na jug ako već nismo na skijanju. Ali, ove godine su naletele neke jeftine karte za Holandiju i ja sam ih, naravno, impulsivno kupila. Tek kasnije shvatila sam da će nam tamo biti hladno.

Moj put ponedeljak 16.01. 16:18 Komentara: 8

Šta sve možeš da vidiš u Tunisu za sedam dana

Mnogima je dovoljno da tokom godišnjeg odmora uživaju na plaži, u hotelu, šetnjama. Donekle se to i podrazumeva kada letujete u Tunisu. Ja takav vid turizma ne volim i smatram ga gubljenjem vremena. Ako ste od onih koji vole aktivan odmor, onda vam treba samo malo volje i organizacije da za isto to vreme obiđete čitav Tunis ili u našem slučaju krug od 1400 km. Ne verujete?

Moj put utorak 20.12. 14:42 Komentara: 8

Putovanje u Moskvu

Ima putovanja koja mi se dese slučajno, Moskva je jedno od njih. Imali smo već dva isplanirana puta u naredna tri meseca, a onda su naletele jeftine karte za Moskvu. I šta ću, idemo! Bio je početak aprila, nadali smo se samo da nije mnogo hladno, ali bilo je.

Moj put ponedeljak 12.12. 11:09 Komentara: 5

Lombardija i Komo, utočište za nepopravljive romantike

Zamislite da plovite istorijom. Da se ispred vas prepliću renesansa i 21. vek. Da postoji mesto koje vas uvlači u svoj mir, a koje je, s druge strane, toliko živo i u pokretu da vas savlada umor samo od pomisli na njega. A opet, vraćate mu se i upijate ga kao da ga nikad niste videli, kao da vas nije opilo stotinu puta dosad. Da, pričam vam o jezeru Komo.

Moj put sreda 7.12. 10:45 Komentara: 7

Kavala - prava, iskonska Grčka

Obično sam ja ta koja pravi pripreme za putovanja, volim i nije mi teško. Ali tog proleća nije bilo tako. Na meni je bilo samo da se spakujem i krenem na produženi vikend, sve je već bilo isplanirano i sređeno. Idem da se iznenadim.

Moj put četvrtak 1.12. 12:10 Komentara: 6
strana 1 od 27 idi na stranu