Sezonski rad u Evropi-Grlom u jagode

U letnjoj pauzi između dva ispitna roka sezonski poslovi u Italiji, Nemačkoj ili Grčkoj sigurno mogu biti dobar izvor prihoda i doneti veću zaradu nego rad kod nas, ali i biti izazov. Da li se isplaiti i da li sam sposoban da istrpim sve što me čeka u ovoj avanturi? Obzirom da sam apsolvent, pomislio sam da je krajnje vreme da testiram svoje radne navike i sposobnosti da zaradim.

Postoje legalni putevi sezonaca koji vode u Trentino u severnoj Italiji na branje raznog voća i povrća. Gospodin Molnar iz Selenče, već godinama unazad u novembru prima zahteve i pomaže pri aplikaciji za italijansku sezonsku radnu dozvolu. Nakon pozitivnog rešavanja zahteva u ambasadi, već u aprilu kreću prve grupe. Pomenuti gospodin za svoju uslugu naplaćuje 180 evra, a ambasada za “Marca da bollo“ (Ugovor o radu), jos 150 evra.

Smeštaj je kolektivan, u sobama po 6-8 ljudi , kreveti na sprat, a o hrani sami brinete. O nekomfornosti i nehigijeni koja nas je tamo snašla mogao bi roman da se napiše. Radni sat je oko 4 evra i radi se 12 sati dnevno. Ko izdrži mesec dana, može da zaradi i do 1.200 evra. Vojna disciplina i nehumani odnos prema radnicima uslovio je da, vec posle 3. dana potražim srećnije rešenje i lakši posao. Po preporuci mladog bračnog para iz Osijeka, napustili smo radni kamp i bez plate krenuli za Nemačku. Autobusom iz Trentina sa presedanjem u Milanu, Bazelu i Karlsrueu stigli smo posle 24h u Maikammer.

Ove godine Nemačka je obezbedila 80.000 dozvola za rad stranaca sa područija EX YU. Mnogi međutim nisu uspeli da budu deo te brojke pa delimično legalno borave i rade u Nemačkoj preko leta. Legalno borave, ali ilegalno rade. Mali gradić Maikammer u pokrajini Rhineland-Palatinate u Nemačkoj ima oko 4000 stanovnika, ali u vinogradima ih u vreme sezonskih radova bude daleko više. Velika većina su gastarbajteri iz Bosne, Srbije i Hrvatske. Radni sat je 6 evra, smeštaj nije plaćen, nema prevoza, a vinograd je 3-4 km udaljen od sela. Kao i u svim mestima gde dolaze sezonski radnici tako i ovde cveta grana turizma-iznajmljivanje soba na 1 mesec za 400-500 evra. Retki su oni koji ostanu čitav mesec, jer ovde najčešće dolaze mladi ljudi željni da na brzinu zarade mnogo novca, nepripremljeni na celodnevni fizički rad. Isplata je subotom i dešava se da se broj radnika u nedelju prepolovi. Izmoren celodnevnim radom na suncu, već posle prve isplate pozdravio sam se sa svojim saputnicima iz Trentina i zajedno sa grupom radnika iz Ivanjice koji su u vinogradu vec 2 meseca radili “ankerisanje”, napustio sam ovaj posao i krenuo za Beograd.

Rešen da finansijski bilans mojih letnjih poslova ipak bude pozitivan, posle par dana iz Beograda krećem za Grčku, jer najbolje je ako možete da spojite odlazak na more i rad na moru. Ako se brzo prilagođavate na novu sredinu, spretni ste, nije vam strana mediteranska kuhinja, lako ćete naći posao u nekom Grčkom restoranu. U uslovima za posao najčešće piše i „sposobnost rada u sezoni“ što znači da nemate radno vreme. Plata je od 600-800 evra, a kao i svuda, sezonci su najčešće iz Bosne, Hrvatske, Srbije i africki azilanti. Uporedđujući posao u vinogradu i u restoranu, rad u ugostiteljstvu je lakši, donosi kvalitetnija poznanstva ali je manja zarada. Problem nastaje što sa 600 evra ne možeš da preživiš mesec dana jer su izaozovi u turističkom mestu veliki. Kao rešenje nameće se dodatni noćni rad: kratkotrajne tetovaže, slikanje portreta, prodaja muzičkih diskova ili “originalnih“ sunčanih naočara po 10 evra.

Ja sam se odlučio za kuvanje kukuruza i prodaju ispred restorana gde sam radio. Kukuruz sam u supermarketu kupovao za 10 evrocenti a prodavao po 1 evro, sto je bilo najniža cena na šetalištu. Već drugi dan posao je bio uhodan i od 200 kupljenih za veče sam prodao skoro sve. Ovaj finansijski uspeh nije ostao ne primećen kod vlasnika restorana koji je pozvao imigracionu policiju. Priveli su me u lokalnu policijsku stanicu gde sam prespavao do jutra, kada su doveli prevodioca i počeli saslučavanje. Izneli su mi 2 mogućnosti, a u vezi prekršaja koji sam učinio zloupotrebivši turističku vizu i nezakonito radeći:

1.Da potpišete pristanak o samostalnom napuštanju Grčke u roku od 24 časa a da se prilikom izlaska iz Grčke javite službenom licu koji će to notirati. Ovo putovanje će te samostalno platiti.

2.Ako niste u mogućnosti da sami finansirate svoje putovanje, mođete tražiti pomoć od centra za dobrovoljni povratak. Ovim programom obezbediće Vam se avionska karta, pratnja do aerodroma, a možda i sredstva za pokrivanje dažbina i materijalnih troškova u zemlji porekla. Program sprovodi Međunarodna organizacija za migracije i Caritas International, po nalogu Fedasila.

Odlučio sam se za prvu varijantu.

Evropom lutaju milioni ljudi spremni da radeći za mali novac trpe velike napore i jos veća poniženja. Prilivom velikog broja afričkih imigranata čije je zemlje ove i prošle godine zahvatio talas „demokratije“, uveliko se promenila demografska struktura sezonskih radnika a broj se znatno povećao što je uslovilo pad cene rada i dodatnu bahatost poslodavaca.

Mislim da ću ipak ostatak leta iskoristiti da pokušam da se sa apsolventa prekvalifikujem na “dipl.ing“.