Kiribati: Zemlja sa najmanje posetilaca na svetu (FOTO)

Благо Кирибаћанима, како им је само лепо острвље...

Kakva ljepota,raj :)

Lepo da, al izgleda da niste shvatili? Ostrvo tone i nece ga vise biti,to je poenta?

znam jednog covjeka, crnogorac, bio je kapetan, dosta dugo je tamo. Zivi u raju kaze, znao je da ce tamo ostati

hocu da ga kupim, kako to da ucinim?

Не тону острва него се повећава ниво мора.Имају такође и занимљиву заставу.

Trebalo bi pomenuti da je jako tesko doci do Kiribati ostrva. Potrebno je iz Australije ili sa Novog Zelanda citav dan da se dodje do tamo. I to se putuje brodom a nema svakodnevne linije. Nepristupacnost je dakle jedan od problema slabe posjecenosti tih ostrva. Znam ovo jer sam radio prije par godina sa njihovim ljudima. Takodje, zbog potonuca tih ostrva, vec ih uveliko sele na Novi Zeland.Zive uglavnom od ribarstva. Mada nek njemacke brodarske kompanije tamo imaju trenazne centre pa ih zaposljavaju na brodovima.

Jbte , gde ja zivim...:)

Kada sam video gde se nalazi na mapi, onda mi je totalno jasno zasto ima tako malo posetioca! Prelepo!

Treba to posjetiti, dok ostrva ne potonu :)

Благо Кирибаћанима, како им је само лепо острвље...
(Slavko Budihna, 13. decembar 2014 17:34)

Bas im se blago, ostrva tonu, sta ce posle? Da plutaju u sred pacifika?

Cisto da kazem. Na Tim ostrvima u tom kraju su ameri isprobavali nuklearno oruzije nakon drugog svetskog rata. Tako da su mnoga ostala prazna pa je pitanje kakvo je stanje i tamo. Klimatske promene nece uzrokovati nestanak ostrva za pet godina niti se o tome znalo nakon drugog svetskog rata. Pa je pitanje kako da tamo niko nije odlucio da napravi hotel ili tako nesto?

Prijatno iznenadjena pisanjem o Kiribatima s'obzirom da sam 2005 bila na jednom od ostrva !!! Predivno je !!! Uspela sam da upoznam i nekolicinu lokalnih stanovnika i bila odusevljena !!! Iako zive u jako losim uslovima, osmeh im ne silazi sa lica. Medicinska nega je vrlo losa, a bave se uglavnom uzgajanjem morskih algi koje izvoze na Novi Zeland, a koje sluze ( tamo saznala) za pravljenje sladoleda
Struju nemaju, automobile nemaju... Na ostrvu na kome sam bila postoji baza za kruzere sa agregatima i to je to. Postojala je osnovna skola, a u srednju djaci putuju brodicem do sledeceg ostrva.
Posto je brod na kome sam tada radila sakupio poklon pakete sa decu (sveske, flomastere, odecu, obucu), bila sam licno pozvana od uciteljice Tamkite na rucak u njeno selo. Ona je inace u tadasnje vreme imala 27 godina, petoro dece, i vec bila udovica (zivotni vek je jako kratak zbog skoro nepostojeceg zdravstva). Tamo me je docekalo celo selo u znak zahvalnosti. Kuce su im obicni drveni dekovi sa krovovima od palminog lisca, namestaja skoro da nemaju. Za rucak su spremili lokalni hleb od kokosovog brasna i jastoge. Ono sto je u zapadnom svetu luksuz kod njih je normalna hrana. Bili su beskrajno zahvalni za tih desetak paketa i jedino me je Tamkita zamolila da joj ako mogu posaljem zidni sat... To nazalost nisam uspela upravo zbog nepostojanja adrese i loseg, skoro nikakvog avio saobracaja. U svakom slucaju, jedno je od najlepsih mesta gde sam ikada bila i vrlo cesto ga se setim :)

Bas zato sto ostrvo nestaje treba ga posetiti. Raj.

na samom arhipelagu kiribati (lokalni izgovor imena gilbert od gilbert islands - gilbertova ostrva) nije bilo nuklearnih testova. na teritoriji ove drzave ih je bilo, na udaljenom (ali i velikom) ostrvu kiritimati (od reci christmas island - bozicno ostrvo), gde su britanci imali testove.

Ne cudi zasto su imali samo 6000 posetilaca. To su oni koji su bili najuporniji u plivanju ili su pretrpeli brodolom.

nikad čula.

A Sjeverna Koreja??? Oko 2000 godisnje,molicu lijepo.

nikad čula.

hocu da ga kupim, kako to da ucinim?

Lepo da, al izgleda da niste shvatili? Ostrvo tone i nece ga vise biti,to je poenta?

Cisto da kazem. Na Tim ostrvima u tom kraju su ameri isprobavali nuklearno oruzije nakon drugog svetskog rata. Tako da su mnoga ostala prazna pa je pitanje kakvo je stanje i tamo. Klimatske promene nece uzrokovati nestanak ostrva za pet godina niti se o tome znalo nakon drugog svetskog rata. Pa je pitanje kako da tamo niko nije odlucio da napravi hotel ili tako nesto?

Ne cudi zasto su imali samo 6000 posetilaca. To su oni koji su bili najuporniji u plivanju ili su pretrpeli brodolom.

Благо Кирибаћанима, како им је само лепо острвље...
(Slavko Budihna, 13. decembar 2014 17:34)

Bas im se blago, ostrva tonu, sta ce posle? Da plutaju u sred pacifika?

Kakva ljepota,raj :)

Благо Кирибаћанима, како им је само лепо острвље...

Treba to posjetiti, dok ostrva ne potonu :)

znam jednog covjeka, crnogorac, bio je kapetan, dosta dugo je tamo. Zivi u raju kaze, znao je da ce tamo ostati

Jbte , gde ja zivim...:)

Bas zato sto ostrvo nestaje treba ga posetiti. Raj.

Kada sam video gde se nalazi na mapi, onda mi je totalno jasno zasto ima tako malo posetioca! Prelepo!

Не тону острва него се повећава ниво мора.Имају такође и занимљиву заставу.

Trebalo bi pomenuti da je jako tesko doci do Kiribati ostrva. Potrebno je iz Australije ili sa Novog Zelanda citav dan da se dodje do tamo. I to se putuje brodom a nema svakodnevne linije. Nepristupacnost je dakle jedan od problema slabe posjecenosti tih ostrva. Znam ovo jer sam radio prije par godina sa njihovim ljudima. Takodje, zbog potonuca tih ostrva, vec ih uveliko sele na Novi Zeland.Zive uglavnom od ribarstva. Mada nek njemacke brodarske kompanije tamo imaju trenazne centre pa ih zaposljavaju na brodovima.

na samom arhipelagu kiribati (lokalni izgovor imena gilbert od gilbert islands - gilbertova ostrva) nije bilo nuklearnih testova. na teritoriji ove drzave ih je bilo, na udaljenom (ali i velikom) ostrvu kiritimati (od reci christmas island - bozicno ostrvo), gde su britanci imali testove.

Prijatno iznenadjena pisanjem o Kiribatima s'obzirom da sam 2005 bila na jednom od ostrva !!! Predivno je !!! Uspela sam da upoznam i nekolicinu lokalnih stanovnika i bila odusevljena !!! Iako zive u jako losim uslovima, osmeh im ne silazi sa lica. Medicinska nega je vrlo losa, a bave se uglavnom uzgajanjem morskih algi koje izvoze na Novi Zeland, a koje sluze ( tamo saznala) za pravljenje sladoleda
Struju nemaju, automobile nemaju... Na ostrvu na kome sam bila postoji baza za kruzere sa agregatima i to je to. Postojala je osnovna skola, a u srednju djaci putuju brodicem do sledeceg ostrva.
Posto je brod na kome sam tada radila sakupio poklon pakete sa decu (sveske, flomastere, odecu, obucu), bila sam licno pozvana od uciteljice Tamkite na rucak u njeno selo. Ona je inace u tadasnje vreme imala 27 godina, petoro dece, i vec bila udovica (zivotni vek je jako kratak zbog skoro nepostojeceg zdravstva). Tamo me je docekalo celo selo u znak zahvalnosti. Kuce su im obicni drveni dekovi sa krovovima od palminog lisca, namestaja skoro da nemaju. Za rucak su spremili lokalni hleb od kokosovog brasna i jastoge. Ono sto je u zapadnom svetu luksuz kod njih je normalna hrana. Bili su beskrajno zahvalni za tih desetak paketa i jedino me je Tamkita zamolila da joj ako mogu posaljem zidni sat... To nazalost nisam uspela upravo zbog nepostojanja adrese i loseg, skoro nikakvog avio saobracaja. U svakom slucaju, jedno je od najlepsih mesta gde sam ikada bila i vrlo cesto ga se setim :)

A Sjeverna Koreja??? Oko 2000 godisnje,molicu lijepo.