Da li sada imate razloga da se plašite letenja?

Kao i obicno, statistika pokazuje sve samo ne sustinu problema. Strah od letenje nije kvanititativne prirode izrazene preko broja umrlih vec kvalitativno pitanje-nacin na koji se umre. Covek je suvozemno bice, njemu je letenje u vazduhu neprirodna sredina i zbog toga tolko veliki strah od smrti: gine se u vazduhu, veoma cesto na nekoliko hiljada metara i to se zamislja kao uzasna smrt. U poredjenju sa njim, smrt nastala u automobilskoj nesreci je smrt u prirodnom okruzenju i lakse se prihvata. Iako je iracionalno, jer smrt je smrt ma gde nastala, ipak ovaj psiholoski momenat je od presudnog znacenja da ljudi i dalje se vise boje leta avionom, pa i statistika da u narednim godinama pokaze da je jos za deset puta povecana bezbednost leta aviona u odnos na automobilski saobracaj.

Nemam razloga da se plasim letenja, ali imam razlog da nemam para za kartu.

@(Nenad, Skopje, 24. jul 2014 21:13)

Slazem se. Da dodam da je statisticki gledano najopasnije mesto - KREVET!!! Tu najvise ljudi skonca, a svi jedva cekamo da se u njega legnemo bar po nekoliko sati svakog dana.

Ja imam strah od skupih avio karti i aerodromskih taksi.

Da l` je mogao mracniji tekst da bude? Ocekivao sam na kraju poziv na kolektivni harakiri- sva sreca izostao je.

Kada udjem u avion svestan da cu poginuti ukoliko avion padne, da ne postoji sansa da prezivim. Ukoliko se autobus, voz ili auto sudari postoji velika verovatnoca da cete preziveti ili proci sa laksim povredama i to je ono sto odvaja putavanjem avionom i cini ga toliko strasnim. Kada bi avionic padali i cesce nego danas i kada bi pri padu ginulo 5 do 10% putnika koji se nalaze u njemu u trenutku nesrece, putovanje ne bi bilo toliko strasno.

28 puta sam preletao Atlantik, 6 puta Pacifik i mnogo drugih letova do centralne Amerike, Kariba, po Evropi, Aziji, Africi. Leteo na klipnim malim avionima, preko mlaznih avione srednjeg dometa i velicine, do najvecih dzambo dzetova - Boinga 747, AirBus itd.
Sa Malaysia Airlines sam leteo 1996. Prvi put preko Pacifika: Vankuver-Tokio. Nezaboravan let i uzivanje u Boingu 747-400 (Big Top), koji je jedini tada imao dva nivoa u delu iznad pilotske kabine (prva klasa).
Dakle posle toliko iskustva, mogu reci da su letovi avionom takva rutina i zaista jedini moguci nacin da covek u relativno kratkom vremenu dodje na drugi kraj sveta. Sve ove nesrece su splet mnogih faktora i zaista mali procenat u uspesnoj istoriji civilne avijacije.
Inace, poznato je da je Qantas u odnosu na duzinu postojanja, najbezbednija avio kompanija u istoriji. Par drugih vaze za jako bezbedne: Air New Zealand, Emirates, Etihad, Cathay Pacific, Singapore Airlines, Virgin Atlantic, Eva Air, Korean Air, Royal Jordanian.

Kaze statistika, veca je verovatnoca da vas ujede Suarez nego ajkula..xD Tako i za avion i bus ili auto.

Glupost, naravno da cu leteti avionom.

Imam, i nažalost uvijek ću imati. Takav sam i nema mi pomoći.

Ne plasim se ja od letenja nego od padanja! Salu na stranu, naravno da cu leteti i dalje , nije prijatno malo na pocetku ali nista strasno.. Uvek kada mogu samo avionom.

Bezanj od smrti je bezanje od zivota:)

Znaci voz i avion i nema zime :)

Dok sam pročitao ovaj tekst, najmanje dve-tri osobe su poginule u saobraćajnim nesrećama, negde u svetu (u proseku 1.2 miliona godišnje). Prosek prošlih godina za avionske nesreće je oko 1.200 po godini (ova godina će malo da podigne taj broj, ali, za statistiku, neznatno). Naravoučenije - bolje da ste napisali tekst koji bi nosio naslov ''Da li sada imate razloga da se plašite brze hrane?'', automobila, čak i seksa (u toku koga umre mnogo više ljudi nego u avionskim nesrećama).

Veoma ohrabrujuci podaci, narocito zadnji pasus. Sad mi je puno lakse.

Ne treba se plašiti letenja sa evropskim kompanijama jer im je bezbednost na prvom mestu a ovi u aziji i africi jureći profit štede na održavanju i lete najkraćom rutom da uštede gorivo i ne razmišljaju da li su ispod SAM baterije u ratu. Avioni evropskih i zalivskih kompanija ne padaju tako lako.

Pre ću putovati avionom kojim upravlja vrhunski obučeni profesionalac nego da se vozim Ibarskom ili nekim drugim magistralnim putem prepunim kamikaza koji pretiču kolone vozila. Opasno je i biti pešak u Beogradu jer GSP vozači jurcaju sa neispravnim kočnicama.

Što se tiče smrtnih slučaja, mnogo ih je više po pređenom kilometru u Srbiji nego u Americi, a mi smo prvi po strahovima od svega što je u svetu normalno.

DA !!!

Apelujem na aviokompanije da ne pustaju vise putnicima tokom leta emisiju Nacionalne Geografije o avionskim nesrecama!

Ma nemojte sa ovaj tekst. AirSerbia je tek krenula, nemojte da to sada upropastite.

Letenja nikad, padanja uvek.

Zato sam se uvek pitao i pitaću se i dalje, zašto se ne ugradi padobran u svako sedište, neki automatski koji se sam otvara, nekakav katapult koji kontroliše pilot...
(Vaše ime, 25. jul 2014 09:06)

Da li ti je poznato da je temeratura okolnog vazduha na 10.000m oko -50 stepeni Celzijusa. Ostale termodinamičke vrednosti takođe vrlo nepovoljne za opstanak. Dakle, čovek bi se tu onesvestio i svakako ne bi preživeo.

Katapultiranje čak i na manjim visinama je složena stvar. Prilikom katapultiranja sedište probija poklopac kabine a maksimalna "g" sila pri izbacivanju je procenjena na 14 - 16 "g", što znači da je čovek 14 do 16 puta teži usled inercije i zbog toga je jako bitan pravilan položaj tela. Za obične ljude, ovo je solidan izazov, a to se radi pomoću raketnih motora u svakom sedištu. Nisam siguran da je moguće katapultiranje tog broja ljudi u istom trenutku, a čim se prvi izbaci, letelica je već izgubila svoj oblik...

Realno, da je to moguće, ljudi bi to sigurno napravili.

strah od letenja sam imao sve dok nisam prvi put leteo. Sama pomisao da sam na tolikoj visini u aluminijumskoj konzervi me je uzasavala. Taj prvi put me devojka pratila na aerodrom i secam se da dok sam je drzao za ruku hladan znoj mi se cedio niz telo. Da nisam imao vec placenu kartu i da me nije bilo sramota pobegao bih bez razmisljanja. kad sam usao u avion i video malu decu sa roditeljima malo mi je laknulo, pa nije moj zivot vredniji od decjeg. A kad se masina zahuktala i krenula da polece nisam mogao osmeh da skinem sa lica, pa ja sam bio ocaran. Od tada obozavam letenje, preporucujem ga svakome,privilegija je leteti na tako mocnoj i skupoj masini!

U subotu ujutro prvi put u zivotu cu leteti avionom. Moram priznati da me je strah i da me hvata panika zbog skorasnjih avionskih nesreca, tako da pozdrav za sve ako mi ovo bude poslednji komentar. :)

28 puta sam preletao Atlantik, 6 puta Pacifik i mnogo drugih letova do centralne Amerike, Kariba, po Evropi, Aziji, Africi. Leteo na klipnim malim avionima, preko mlaznih avione srednjeg dometa i velicine, do najvecih dzambo dzetova - Boinga 747, AirBus itd.
Sa Malaysia Airlines sam leteo 1996. Prvi put preko Pacifika: Vankuver-Tokio. Nezaboravan let i uzivanje u Boingu 747-400 (Big Top), koji je jedini tada imao dva nivoa u delu iznad pilotske kabine (prva klasa).
Dakle posle toliko iskustva, mogu reci da su letovi avionom takva rutina i zaista jedini moguci nacin da covek u relativno kratkom vremenu dodje na drugi kraj sveta. Sve ove nesrece su splet mnogih faktora i zaista mali procenat u uspesnoj istoriji civilne avijacije.
Inace, poznato je da je Qantas u odnosu na duzinu postojanja, najbezbednija avio kompanija u istoriji. Par drugih vaze za jako bezbedne: Air New Zealand, Emirates, Etihad, Cathay Pacific, Singapore Airlines, Virgin Atlantic, Eva Air, Korean Air, Royal Jordanian.
(Petar_Veliki, 24. jul 2014 22:10)


Pa nisi još leteo pravim avionima kao što su Alkaida airlines. :-)

a zasto ne objavite i ovu statistiku: od ukupnog broja putnika koji su doziveli drumsku saobracajnu nesrecu, koliko je njih poginulo, a koliko ih je prezivelo? Pa onda objavite isto to za avionske nesrece. Pa cete shvatiti zasto mnogi ljudi ne lete. Jer je smrtnost kod avionskih nesreca 100%, u drumskim nesrecama taj je procenat daleko manji. Pre cu da se vozim tamo gde imam sanse da prezivim ako dodje do nesrece, nego tamo gde moram da se nadam da do nesrece nece ni da dodje jer sigurno ginem.

letenje qvionom nije najbezbednije to je jedna velika obmana. gledajte broj smrti podelien po broju obavljenih prevoza i videcete da je avion daleko najnebezbedniji prevoz

(Student, 24. jul 2014 22:31)
Bravo! Ljudi se hvataju za statistiku, ali niko ne pominje da ako se desi da avionu nema spasa, i da pada bez kontrole, to je 99% kraj! Smrt!
U par tona gvožđurije na 10 hiljada metara od tla kakve šanse imate da ostanete živi kada se to desi? Autobus može da se strovali ne daj bože u neki ambis i opet možete da preživite, ili sudar kolima, pa i vozom.
Ali ma koliko manje žrtava bilo u avionskim nesrećama, jer hvala bogu nisu česte, ako krene da ponire i znate da ćete se srušiti tu je kraj, nemate nikakve šanse! I to kakav kraj? Ne u sekundi kao u kolima recimo, nego ste svesni da se rušite i pored vas je 100, 200, 300 duša, neki vrište, kukaju, .. strava! Zato sam se uvek pitao i pitaću se i dalje, zašto se ne ugradi padobran u svako sedište, neki automatski koji se sam otvara, nekakav katapult koji kontroliše pilot... zar je toliko skupo to? Zar ljudski život ima cenu? Čak se pričalo i o nekom ogromnom padobranu za ceo avio kad mu otkaže motor i td.. I nije mi jasno da do dan danas te tehnologije i ideje nisu razvijene??

Ne plašim se PVO jer sam završio ŠRO !

Jedini strah od letenja koji imamje onaj od Erike Jong!

Salu na sranu,letnje je najbezbedniji vid transporta robe i putnika,a ujedno i najbrzi.
Avioni padaju,pa sta?
Statisticki,a i prakticno i dalje su sigurniji od kola i autobusa,koji uzimaju vise zivota od kuge,kolere i tuberkuloze zajedno.
Kao neko ko je leteo na Cesni,skakao padobranom,veoma dobro razumem opasnosti koje postoje,ali dobra obuka resava 75 posto pitanja oko bezbednosti,dok preostalih 25 posto otpada na odrzavanje letelica.
Ljudi moraju da shvate da piloti nisu obicni ljudi,pogotovo kada su na poslu.Odgovornost je ogromna,a pritisak stravican.Greska je uvek moguca,tako da oni gotovo i da nemaju pravo na njih.Bez obzira,one se desavaju,ali piloti uspevaju i da ih resavaju.Nekad i ne....
Nikada necu razumeti ljude koji se boje letenja.Sam strah mi je poznat ,a ima ga i svaki pilot i to je ono sto te tera da letis.Bez njega bi bilo preopasno,ali strah je upravo ono sto pruza uzivanje u celoj prici.
Ljudi se toliko plase straha,da ce ucini sve da ga izbegnu i prozivece zivot,a da ga nisu ni ziveli ...

Због природе посла, релативно пуно путујем и то највише авионом. Ако бих сабрао километражу, рекао бих да сам летео до месеца и назад нешто више од два пута.

Понекад, док улазим у авион, кроз главу ми прође помисао да ми је то можда последњи лет. Али, исте такве мисли ми падну на памет и када седнем за волан.

Да закључим, нећу да мењам начин на који обављам посао и без икаквих проблема ћу наставити да летим.

Ja se plašim da neko nije izumeo neki elektronski čip koji ometa rad aviona a ume i da načini da avion postane nevidljiv i sad demonstrira raznim kupcima teroristima njegove moći...

Ja licno imam anti-strah od letenja. Da se ja pitam, leteo bih svaki dan, gde god i koliko god... Nema problema. Opasnost? Ma jok, cisto uzivanje... Kako ono bese "tko leti vrijedi..."

kad god bacim pogled na vesti iz Srbije, prebrojim mrtve u saobracaju,
i mislim da je samo Beograd prestigao jedno 10x sve avionske nesrece
u svetu, sto je jako tuzno... Kazu da se taj trendmenja, ali jako sporo..

Baš pozitivan završetak! Hvala na tragičnoj istini!

Какав оптимистичан текст!

Veoma dobar clanak, ali nazalost mnogi ljudi su isuvise glupi da shvate prostu matematiku.

U drumskom saobracaju ucestvuje stotine miliona ljudi pa i milijarde i naravno da ce tu biti veliki broj nesreca. Kada bi u avio saobracaju ucestvovalo milijardu ljudi avioni bi padali svaka 2 minuta po sadasnjim statistikama.

Hm, ispravna statistika, ali ipak ću radije motorom kojim ja upravljam nego autobusom kojim upravlja umorni-pijani-bahati-... vozač. I neću Ibarskom.

Да ли су исто овако мислили и путници који су то доживели?!?!??!?!

U drumskom saobracaju ucestvuje stotine miliona ljudi pa i milijarde i naravno da ce tu biti veliki broj nesreca. Kada bi u avio saobracaju ucestvovalo milijardu ljudi avioni bi padali svaka 2 minuta po sadasnjim statistikama.
(Filip, 25. jul 2014 01:38)

Delimicno se slazem... bilo je 32 miliona letovai i toliko mrtvih... A koliko je bilo voznji kolima, nije receno... evo, ja letim bas dosta, recimo 15-tak letova od pocetka godine. A imao sam oko 250 voznji... a vecina ljudi koji lete lete manje a voze isto ili vise... pa ako se tako pogleda statistika, nisam siguran da su avioni bas toliko bezbedniji... ako je bilo toliko letova i stotine puta vise voznji...

Motocikli po pređenom kilometru? Svaka čast avio saobraćaju ali mislim da je ovo klasična naručena pričica u kojoj prepoznajem smisao reči velikog Nušića:"Statistika naša dika.....".A ako uzmemo u obzir obuku pilota i prosečnog vozača automobila? Dobro de uzećemo u obzir samo profi vozače koji se bave prevozom putnika. Ili što onda nebi uzeli u obzir sve stradale u vazduhoplovstvu, znači paraglajderiste, padobrance, pilote lakih aviona....Dakle možemo uzeti u obzir samo autobuse za prevoz puznika ili vozove. E sad ako znamo koliko autobusa preveze putnika recimo u gradskom saobraćaju ili recimo metro u Moskvi ili Tokiju koji je priznaćetr isto voz verujem da bi imali sasvim drugačiju statistiku.

Cudo jedno koliko kukavica i neobrazovanih ljudi.

pitajte ovo pitanje Holandjane.

Najlepsi osecaj je poletanje aviona a najgori sletanje. Vozio sam se samo 3 puta avionom u zivotu na relaciji Sofija-Istanbul-Vasington i mogu reci da je od Istanbula do USA toliko dosadno u avionu da je to neverovatno! 10h leta kao da putujem mesec dana. I ispijem 10flasica vode. Ne volim da se vozim avionom ne iz straha nego zbog mucnine. Svaki put popijem 3-4tableta protiv mucnine.

letenje qvionom nije najbezbednije to je jedna velika obmana. gledajte broj smrti podelien po broju obavljenih prevoza i videcete da je avion daleko najnebezbedniji prevoz

Ma nemojte sa ovaj tekst. AirSerbia je tek krenula, nemojte da to sada upropastite.

Kada udjem u avion svestan da cu poginuti ukoliko avion padne, da ne postoji sansa da prezivim. Ukoliko se autobus, voz ili auto sudari postoji velika verovatnoca da cete preziveti ili proci sa laksim povredama i to je ono sto odvaja putavanjem avionom i cini ga toliko strasnim. Kada bi avionic padali i cesce nego danas i kada bi pri padu ginulo 5 do 10% putnika koji se nalaze u njemu u trenutku nesrece, putovanje ne bi bilo toliko strasno.

DA !!!

Glupost, naravno da cu leteti avionom.

Kao i obicno, statistika pokazuje sve samo ne sustinu problema. Strah od letenje nije kvanititativne prirode izrazene preko broja umrlih vec kvalitativno pitanje-nacin na koji se umre. Covek je suvozemno bice, njemu je letenje u vazduhu neprirodna sredina i zbog toga tolko veliki strah od smrti: gine se u vazduhu, veoma cesto na nekoliko hiljada metara i to se zamislja kao uzasna smrt. U poredjenju sa njim, smrt nastala u automobilskoj nesreci je smrt u prirodnom okruzenju i lakse se prihvata. Iako je iracionalno, jer smrt je smrt ma gde nastala, ipak ovaj psiholoski momenat je od presudnog znacenja da ljudi i dalje se vise boje leta avionom, pa i statistika da u narednim godinama pokaze da je jos za deset puta povecana bezbednost leta aviona u odnos na automobilski saobracaj.

Ne treba se plašiti letenja sa evropskim kompanijama jer im je bezbednost na prvom mestu a ovi u aziji i africi jureći profit štede na održavanju i lete najkraćom rutom da uštede gorivo i ne razmišljaju da li su ispod SAM baterije u ratu. Avioni evropskih i zalivskih kompanija ne padaju tako lako.

28 puta sam preletao Atlantik, 6 puta Pacifik i mnogo drugih letova do centralne Amerike, Kariba, po Evropi, Aziji, Africi. Leteo na klipnim malim avionima, preko mlaznih avione srednjeg dometa i velicine, do najvecih dzambo dzetova - Boinga 747, AirBus itd.
Sa Malaysia Airlines sam leteo 1996. Prvi put preko Pacifika: Vankuver-Tokio. Nezaboravan let i uzivanje u Boingu 747-400 (Big Top), koji je jedini tada imao dva nivoa u delu iznad pilotske kabine (prva klasa).
Dakle posle toliko iskustva, mogu reci da su letovi avionom takva rutina i zaista jedini moguci nacin da covek u relativno kratkom vremenu dodje na drugi kraj sveta. Sve ove nesrece su splet mnogih faktora i zaista mali procenat u uspesnoj istoriji civilne avijacije.
Inace, poznato je da je Qantas u odnosu na duzinu postojanja, najbezbednija avio kompanija u istoriji. Par drugih vaze za jako bezbedne: Air New Zealand, Emirates, Etihad, Cathay Pacific, Singapore Airlines, Virgin Atlantic, Eva Air, Korean Air, Royal Jordanian.

Imam, i nažalost uvijek ću imati. Takav sam i nema mi pomoći.

Da l` je mogao mracniji tekst da bude? Ocekivao sam na kraju poziv na kolektivni harakiri- sva sreca izostao je.

@(Nenad, Skopje, 24. jul 2014 21:13)

Slazem se. Da dodam da je statisticki gledano najopasnije mesto - KREVET!!! Tu najvise ljudi skonca, a svi jedva cekamo da se u njega legnemo bar po nekoliko sati svakog dana.

Nemam razloga da se plasim letenja, ali imam razlog da nemam para za kartu.

a zasto ne objavite i ovu statistiku: od ukupnog broja putnika koji su doziveli drumsku saobracajnu nesrecu, koliko je njih poginulo, a koliko ih je prezivelo? Pa onda objavite isto to za avionske nesrece. Pa cete shvatiti zasto mnogi ljudi ne lete. Jer je smrtnost kod avionskih nesreca 100%, u drumskim nesrecama taj je procenat daleko manji. Pre cu da se vozim tamo gde imam sanse da prezivim ako dodje do nesrece, nego tamo gde moram da se nadam da do nesrece nece ni da dodje jer sigurno ginem.

Bezanj od smrti je bezanje od zivota:)

Dok sam pročitao ovaj tekst, najmanje dve-tri osobe su poginule u saobraćajnim nesrećama, negde u svetu (u proseku 1.2 miliona godišnje). Prosek prošlih godina za avionske nesreće je oko 1.200 po godini (ova godina će malo da podigne taj broj, ali, za statistiku, neznatno). Naravoučenije - bolje da ste napisali tekst koji bi nosio naslov ''Da li sada imate razloga da se plašite brze hrane?'', automobila, čak i seksa (u toku koga umre mnogo više ljudi nego u avionskim nesrećama).

Ja imam strah od skupih avio karti i aerodromskih taksi.

(Student, 24. jul 2014 22:31)
Bravo! Ljudi se hvataju za statistiku, ali niko ne pominje da ako se desi da avionu nema spasa, i da pada bez kontrole, to je 99% kraj! Smrt!
U par tona gvožđurije na 10 hiljada metara od tla kakve šanse imate da ostanete živi kada se to desi? Autobus može da se strovali ne daj bože u neki ambis i opet možete da preživite, ili sudar kolima, pa i vozom.
Ali ma koliko manje žrtava bilo u avionskim nesrećama, jer hvala bogu nisu česte, ako krene da ponire i znate da ćete se srušiti tu je kraj, nemate nikakve šanse! I to kakav kraj? Ne u sekundi kao u kolima recimo, nego ste svesni da se rušite i pored vas je 100, 200, 300 duša, neki vrište, kukaju, .. strava! Zato sam se uvek pitao i pitaću se i dalje, zašto se ne ugradi padobran u svako sedište, neki automatski koji se sam otvara, nekakav katapult koji kontroliše pilot... zar je toliko skupo to? Zar ljudski život ima cenu? Čak se pričalo i o nekom ogromnom padobranu za ceo avio kad mu otkaže motor i td.. I nije mi jasno da do dan danas te tehnologije i ideje nisu razvijene??

U drumskom saobracaju ucestvuje stotine miliona ljudi pa i milijarde i naravno da ce tu biti veliki broj nesreca. Kada bi u avio saobracaju ucestvovalo milijardu ljudi avioni bi padali svaka 2 minuta po sadasnjim statistikama.

Veoma dobar clanak, ali nazalost mnogi ljudi su isuvise glupi da shvate prostu matematiku.

Cudo jedno koliko kukavica i neobrazovanih ljudi.

Znaci voz i avion i nema zime :)

Veoma ohrabrujuci podaci, narocito zadnji pasus. Sad mi je puno lakse.

Ne plašim se PVO jer sam završio ŠRO !

Због природе посла, релативно пуно путујем и то највише авионом. Ако бих сабрао километражу, рекао бих да сам летео до месеца и назад нешто више од два пута.

Понекад, док улазим у авион, кроз главу ми прође помисао да ми је то можда последњи лет. Али, исте такве мисли ми падну на памет и када седнем за волан.

Да закључим, нећу да мењам начин на који обављам посао и без икаквих проблема ћу наставити да летим.

Ja licno imam anti-strah od letenja. Da se ja pitam, leteo bih svaki dan, gde god i koliko god... Nema problema. Opasnost? Ma jok, cisto uzivanje... Kako ono bese "tko leti vrijedi..."

pitajte ovo pitanje Holandjane.

Kaze statistika, veca je verovatnoca da vas ujede Suarez nego ajkula..xD Tako i za avion i bus ili auto.

Ne plasim se ja od letenja nego od padanja! Salu na stranu, naravno da cu leteti i dalje , nije prijatno malo na pocetku ali nista strasno.. Uvek kada mogu samo avionom.

Pre ću putovati avionom kojim upravlja vrhunski obučeni profesionalac nego da se vozim Ibarskom ili nekim drugim magistralnim putem prepunim kamikaza koji pretiču kolone vozila. Opasno je i biti pešak u Beogradu jer GSP vozači jurcaju sa neispravnim kočnicama.

Što se tiče smrtnih slučaja, mnogo ih je više po pređenom kilometru u Srbiji nego u Americi, a mi smo prvi po strahovima od svega što je u svetu normalno.

Jedini strah od letenja koji imamje onaj od Erike Jong!

Salu na sranu,letnje je najbezbedniji vid transporta robe i putnika,a ujedno i najbrzi.
Avioni padaju,pa sta?
Statisticki,a i prakticno i dalje su sigurniji od kola i autobusa,koji uzimaju vise zivota od kuge,kolere i tuberkuloze zajedno.
Kao neko ko je leteo na Cesni,skakao padobranom,veoma dobro razumem opasnosti koje postoje,ali dobra obuka resava 75 posto pitanja oko bezbednosti,dok preostalih 25 posto otpada na odrzavanje letelica.
Ljudi moraju da shvate da piloti nisu obicni ljudi,pogotovo kada su na poslu.Odgovornost je ogromna,a pritisak stravican.Greska je uvek moguca,tako da oni gotovo i da nemaju pravo na njih.Bez obzira,one se desavaju,ali piloti uspevaju i da ih resavaju.Nekad i ne....
Nikada necu razumeti ljude koji se boje letenja.Sam strah mi je poznat ,a ima ga i svaki pilot i to je ono sto te tera da letis.Bez njega bi bilo preopasno,ali strah je upravo ono sto pruza uzivanje u celoj prici.
Ljudi se toliko plase straha,da ce ucini sve da ga izbegnu i prozivece zivot,a da ga nisu ni ziveli ...

Motocikli po pređenom kilometru? Svaka čast avio saobraćaju ali mislim da je ovo klasična naručena pričica u kojoj prepoznajem smisao reči velikog Nušića:"Statistika naša dika.....".A ako uzmemo u obzir obuku pilota i prosečnog vozača automobila? Dobro de uzećemo u obzir samo profi vozače koji se bave prevozom putnika. Ili što onda nebi uzeli u obzir sve stradale u vazduhoplovstvu, znači paraglajderiste, padobrance, pilote lakih aviona....Dakle možemo uzeti u obzir samo autobuse za prevoz puznika ili vozove. E sad ako znamo koliko autobusa preveze putnika recimo u gradskom saobraćaju ili recimo metro u Moskvi ili Tokiju koji je priznaćetr isto voz verujem da bi imali sasvim drugačiju statistiku.

kad god bacim pogled na vesti iz Srbije, prebrojim mrtve u saobracaju,
i mislim da je samo Beograd prestigao jedno 10x sve avionske nesrece
u svetu, sto je jako tuzno... Kazu da se taj trendmenja, ali jako sporo..

Ja se plašim da neko nije izumeo neki elektronski čip koji ometa rad aviona a ume i da načini da avion postane nevidljiv i sad demonstrira raznim kupcima teroristima njegove moći...

Да ли су исто овако мислили и путници који су то доживели?!?!??!?!

Hm, ispravna statistika, ali ipak ću radije motorom kojim ja upravljam nego autobusom kojim upravlja umorni-pijani-bahati-... vozač. I neću Ibarskom.

U subotu ujutro prvi put u zivotu cu leteti avionom. Moram priznati da me je strah i da me hvata panika zbog skorasnjih avionskih nesreca, tako da pozdrav za sve ako mi ovo bude poslednji komentar. :)

28 puta sam preletao Atlantik, 6 puta Pacifik i mnogo drugih letova do centralne Amerike, Kariba, po Evropi, Aziji, Africi. Leteo na klipnim malim avionima, preko mlaznih avione srednjeg dometa i velicine, do najvecih dzambo dzetova - Boinga 747, AirBus itd.
Sa Malaysia Airlines sam leteo 1996. Prvi put preko Pacifika: Vankuver-Tokio. Nezaboravan let i uzivanje u Boingu 747-400 (Big Top), koji je jedini tada imao dva nivoa u delu iznad pilotske kabine (prva klasa).
Dakle posle toliko iskustva, mogu reci da su letovi avionom takva rutina i zaista jedini moguci nacin da covek u relativno kratkom vremenu dodje na drugi kraj sveta. Sve ove nesrece su splet mnogih faktora i zaista mali procenat u uspesnoj istoriji civilne avijacije.
Inace, poznato je da je Qantas u odnosu na duzinu postojanja, najbezbednija avio kompanija u istoriji. Par drugih vaze za jako bezbedne: Air New Zealand, Emirates, Etihad, Cathay Pacific, Singapore Airlines, Virgin Atlantic, Eva Air, Korean Air, Royal Jordanian.
(Petar_Veliki, 24. jul 2014 22:10)


Pa nisi još leteo pravim avionima kao što su Alkaida airlines. :-)

Zato sam se uvek pitao i pitaću se i dalje, zašto se ne ugradi padobran u svako sedište, neki automatski koji se sam otvara, nekakav katapult koji kontroliše pilot...
(Vaše ime, 25. jul 2014 09:06)

Da li ti je poznato da je temeratura okolnog vazduha na 10.000m oko -50 stepeni Celzijusa. Ostale termodinamičke vrednosti takođe vrlo nepovoljne za opstanak. Dakle, čovek bi se tu onesvestio i svakako ne bi preživeo.

Katapultiranje čak i na manjim visinama je složena stvar. Prilikom katapultiranja sedište probija poklopac kabine a maksimalna "g" sila pri izbacivanju je procenjena na 14 - 16 "g", što znači da je čovek 14 do 16 puta teži usled inercije i zbog toga je jako bitan pravilan položaj tela. Za obične ljude, ovo je solidan izazov, a to se radi pomoću raketnih motora u svakom sedištu. Nisam siguran da je moguće katapultiranje tog broja ljudi u istom trenutku, a čim se prvi izbaci, letelica je već izgubila svoj oblik...

Realno, da je to moguće, ljudi bi to sigurno napravili.

strah od letenja sam imao sve dok nisam prvi put leteo. Sama pomisao da sam na tolikoj visini u aluminijumskoj konzervi me je uzasavala. Taj prvi put me devojka pratila na aerodrom i secam se da dok sam je drzao za ruku hladan znoj mi se cedio niz telo. Da nisam imao vec placenu kartu i da me nije bilo sramota pobegao bih bez razmisljanja. kad sam usao u avion i video malu decu sa roditeljima malo mi je laknulo, pa nije moj zivot vredniji od decjeg. A kad se masina zahuktala i krenula da polece nisam mogao osmeh da skinem sa lica, pa ja sam bio ocaran. Od tada obozavam letenje, preporucujem ga svakome,privilegija je leteti na tako mocnoj i skupoj masini!

Apelujem na aviokompanije da ne pustaju vise putnicima tokom leta emisiju Nacionalne Geografije o avionskim nesrecama!

Letenja nikad, padanja uvek.

Какав оптимистичан текст!

Najlepsi osecaj je poletanje aviona a najgori sletanje. Vozio sam se samo 3 puta avionom u zivotu na relaciji Sofija-Istanbul-Vasington i mogu reci da je od Istanbula do USA toliko dosadno u avionu da je to neverovatno! 10h leta kao da putujem mesec dana. I ispijem 10flasica vode. Ne volim da se vozim avionom ne iz straha nego zbog mucnine. Svaki put popijem 3-4tableta protiv mucnine.

Baš pozitivan završetak! Hvala na tragičnoj istini!

U drumskom saobracaju ucestvuje stotine miliona ljudi pa i milijarde i naravno da ce tu biti veliki broj nesreca. Kada bi u avio saobracaju ucestvovalo milijardu ljudi avioni bi padali svaka 2 minuta po sadasnjim statistikama.
(Filip, 25. jul 2014 01:38)

Delimicno se slazem... bilo je 32 miliona letovai i toliko mrtvih... A koliko je bilo voznji kolima, nije receno... evo, ja letim bas dosta, recimo 15-tak letova od pocetka godine. A imao sam oko 250 voznji... a vecina ljudi koji lete lete manje a voze isto ili vise... pa ako se tako pogleda statistika, nisam siguran da su avioni bas toliko bezbedniji... ako je bilo toliko letova i stotine puta vise voznji...